Uspeh nastavnika i saradnika Arhitektonskog fakulteta na 44. Salonu arhitekture

U okviru godišnje manifestacije 44. Salona arhitekture, koja je otvorena 30. marta 2022. godine u Muzeju primenjene umetnosti, ostvareno je uspešno učešće nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta.

Salon arhitekture je najznačajnija nacionalna godišnja smotra iz oblasti savremene arhitekture koju od 1974. godine u kontinuitetu organizuje Muzej primenjene umetnosti. Salon pruža sveobuhvatni presek arhitektonske produkcije na nacionalnom nivou uz gostujuće učešće autora sa međunarodne scene i iz regiona. U okviru takmičarskog dela programa dodeljuju se nagrade, priznanja i pohvale u okviru predviđenih kategorija, kao i glavna nagrada Salona – Grand Prix. U konkurenciji za nagrade na Salonu arhitekture radove mogu izlagati profesionalci u sledećim kategorijama: Arhitektura, Urbanizam, Enterijer, Zaštita arhitektonskog nasleđa, Virtuelna arhitektura, Eksperiment i istraživanje, Publikacija, Arhitektonska kritika i Arhitektonska fotografija. Van konkurencije za nagrade na Salonu arhitekture radove mogu izlagati profesionalci i studenti u kategoriji: Konkursni projekti. Van konkurencije za nagrade na Salonu arhitekture radove mogu izlagati studenti osnovnih, integrisanih, master i doktorskih studija u kategoriji: Studentski radovi.

Pod ovogodišnjim sloganom ZAOKRET, 44. Salon arhitekture je posvećen saradnji i aktivnom odnosu prema savremenim tokovima arhitektonskog oblikovanja i delovanja u kontekstu aktuelnih društvenih, ekonomskih i klimatskih izazova. U cilju uključivanja različitih perspektiva i šireg promišljanja o ulozi i poziciji struke danas, koncept ovogodišnjeg izdanja Salona arhitekture osmišljen je kroz razmenu javnog i civilnog sektora i blisku saradnju timova Muzeja primenjene umetnosti, Ženskog arhitektonskog društva i projekta PreSalona, posvećenog umrežavanju i razmeni iskustava u nastavnom procesu četiri fakulteta arhitekture i dizajna.

Kroz istoimeno istraživanje, zajedno sa učesnicima Salona, ali i širom arhitektonskom zajednicom, traga se za odgovorima na pitanja: kakva bi trebalo da bude, a koja je aktuelna društvena uloga arhitektonske i urbanističke struke u Srbiji; kako se arhitekti odnose prema činjenici da je dugoročno strateško promišljanje izgradnje društva kroz prizmu zajedničkog interesa i dobrobiti izgubilo primat u korist tržišno orijentisane arhitekture; prepoznaje li se potreba za zaokretom ka vrednovanju stručnih doprinosa u domenima održivosti, cirkularnosti, društvene inkluzivnosti i odgovornosti ili je percepcija uspeha struke zasnovana isključivo na komercijalnoj vrednosti arhitektonskog proizvoda; koliko struka veruje u svoju emancipatorsku, obrazovnu i vizionarsku ulogu i ličnu odgovornost arhitekte; da li je i koliko važna konsolidacija struke i uspostavljanje konsenzusa oko elementarnih vrednosti: društvena, ekološka i kulturološka održivost, rodna ravnopravnost i društvena inkluzivnost, participacija i transparentnost procesa, multidisciplinarnost, otvorenost i dostupnost, zdravlje i dobrobit, tehnološke inovacije u službi čoveka.

Fokusirajući se na kontinuitet arhitektonske misli i prakse kroz vreme, Muzej primenjene umetnosti godinama neguje ovu značajnu manifestaciju i gradi most između tradicije i savremenosti. Uspostavljanjem intenzivnijeg međugeneracijskog, međusektorskog i međunarodnog dijaloga kroz kuriranu izložbu, istraživanje i prateći program, 44. Salon ima za cilj da pruži bolje razumevanje evolucije uloge arhitekture kroz vreme i različite društvene kontekste, i osnaži struku za izazove koji su pred njom.

Nastavnici i saradnici Arhitektonskog fakulteta su ostvarili uspeh u okviru sledećih kategorija:

Knjiga “U potrazi za javnim interesom: Dometi urbanizma” (2022)

Urednice: dr Danijela Milovanović Rodić, docent; Ljubica Slavković i dr Marija Maruna, redovni profesor

Autori poglavlja: dr Ksenija Petovar, redovni profesor u penziji, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Geografski fakultet, dr Danijela Milovanović Rodić, docent, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, dr Marija Maruna, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, dr Siniša Trkulja, savetnik, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dr Jasmina Đokić, Nova planska praksa – baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja, Ana Graovac, Nova planska praksa – baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja, dr Mirjana Drenovak-Ivanović, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu – Pravni fakultet, Ksenija Radovanović, Nova planska praksa – baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja, Ljubica Slavković, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Nova planska praksa – baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja.

Publikacija U potrazi za javnim interesom: dometi urbanizma usmerena je na problematizaciju goruće teme javnog interesa u današnjoj praksi prostornog razvoja u Srbiji. Turbulentna dešavanja koja prate aktivnost izgradnje poslednjih decenija tranzicionog perioda našeg društva, stavljaju u fokus promišljanja razumevanje samog pojma, njegove pozicije u razvojnim politikama, kao i načine na koji se formuliše. Traganje za ovim odgovorima vodi ka suštinskom preipitivanju etičkih normi graditeljske delatnosti, posmatrane u svom najširem smislu.

Publikacija ima za cilj podsticanje diskusije, izgradnju argumentacije, povećanje kapaciteta za kritičku refleksiju svih pojedinaca i grupa zainteresovanih za utvrđivanje, interpretaciju i implementaciju javnog interesa u planiranju i upravljanju prostornim razvojem. Predstavlja reakciju grupe urbanista na sve brojnije i kompleksnije probleme u oblasti prostornog razvoja u Srbiji. Autori šest poglavlja su dolazeći iz različitih disciplina (urbanizam, urbana sociologija, prostorno planiranje, ekološko pravo) i polja delovanja (javni, civilni i akademski sektor) predstavili svoja istraživanja i stavove o ulozi, značaju, sadržaju i načinu utvrđivanja i zaštite javnog interesa.

Izdavač publikacije je u Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, a recenzenti su dr Zoran Nikezić, dr Vladan Đokić i dr Mina Petrović. Publikacija je realizovana u okviru dugoročnog projekta Centra za kulturnu dekontaminaciju „Ka kolaborativnom upravljanju” u kooperaciji s Heinrich Böll Stiftung – predstavništvo Beograd, i projekta „Interaktivni urbanizam: platforma za razumevanje prostornog razvoja” podržanog od Crte kroz inicijativu #GrađaniImajuMoć. Publikacija predstavlja jedan od rezultata navedenih projekata i u funkciji je razvoja stručne platforme za unapređenje razumevanja, izgradnje znanja i argumentovanog mišljenja o problemima prostornog razvoja, i podsticanja razvoja nove kulture komunikacije u procesima preispitivanja i utvrđivanja modaliteta profesionalnog delovanja primerenih aktuelnom razvojnom kontekstu.

HERSUS Projekat i HERSUS Platforma deljenja (2020-2023)

HERSUS Konzorcijum: Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet (rukovodeća institucija); Universita IUAV di Venezia; Univeristy of Cyprus – Department of Architecture; Aristotle University of Thessaloniki – School of Architecture; University of Sevilla – UNESCO Chair on Built Urban Heritage CREhAR in the digital era.

Tim Arhitektonskog fakulteta: dr Vladan Đokić, redovni profesor; dr Ana Radivojević, redovni profesor; dr Ana Nikezić, vanredni profesor; dr Nataša Ćuković Ignjatović, vanredni profesor; dr Jelena Živković, vanredni profesor; dr Jelena Ristić Trajković, vanredni profesor; dr Milica Milojević, docent; Aleksandra Milovanović, istraživač-saradnik; Tamara Popović, istraživač-pripravnik; dr Aleksandra Đorđević, asistent sa doktoratom; dr Mladen Pešić, asistent; dr Ana Zorić, asistent sa doktoratom; dr Bojana Zeković, docent; Nevena Lukić, asistent.

Fokus HERSUS projekta je na društvenoj i obrazovnoj vrednosti evropskog kulturnog nasleđa, odnosno na unapređenju i testiranju inovativnih nastavnih praksi u oblasti održivosti i nasleđa. Kroz razvoj novih participativnih i interkulturalnih pristupa nasleđu, projekat ima za cilj da osnaži mlade profesionalce znanjem i kompetencijama koje su im potrebne za uspeh u visokokvalifikovanim zanimanjima. Primarni cilj projekta je kreiranje i implementacija novih inovativnih kurseva, grupe kurseva i vannastavnih aktivnosti, u okviru postojećih master studijskih programa, koji su tematski zasnovani na kritičkom pitanju odnosa održive urbane agende, i urbanog i arhitektonskog nasleđa. U tom smislu, HERSUS ima za cilj (1) da unapredi postojeće studijske programe na master nivou studija i (2) da postigne stabilan i održiv obrazovni okvir komplementaran globalno utvrđenim ciljevima u oblasti arhitektonskog i urbanističkog obrazovanja.

HERSUS konzorcijum se sastoji od pet visokoškolskih ustanova iz Srbije, Italije, Kipra, Grčke i Španije, koje će zajedno raditi na osmišljavanju i razvoju kurseva i njihovoj distribuciji kroz međunarodne obuke za nastavnike, radionice za studente i zajednički izgrađenu digitalnu platformu za deljenje procesa istraživanja i rezultata (HERSUS Sharing Platform). Projekat uključuje aktivnosti saradnje između istraživačkog sektora, i privatnog i javnog sektora, koje su usmerene na lokalnu i regionalnu podršku u cilju unapređenja saradnje u visokom obrazovanju. Istraživači na projektu radiće u tri ekspertska tima: REconstruction, REuse i REsilience.

Uspostavljanjem ekspertskih istraživačkih grupa, projekat ima za cilj da analizira teme od značaja za modernizaciju i razvoj visokog obrazovanja u oblasti arhitektonskog i urbanističkog projektovanja.

Link ka zvaničnom vebsajtu projekta: https://hersus.org

HERSUS platforma za deljenje je digitalna platforma za istraživače i studente zamišljena kao obrazovno sredstvo i arhiva resursa o temama održivosti i svesti o nasleđu u arhitekturi i urbanom dizajnu. Platforma je dizajnirana i razvijena kao izvor referenci i inspiracije kada se radi o istraživanju u oblastima koje projekat HERSUS ima za cilj da istraži. U platformi se stvaraju veze između naizgled udaljenih tema, pokazujući osnovne narative, veze i preklapanja koja spajaju sadržaje na različitim nivoima.

Link ka platformi: https://hersus-sharingplatform.org

Uvećanje rekreativnog kvaliteta napuštenih otvorenih javnih prostora – višestruka studija slučaja i kreiranje projektantskih modela (2014-2021)

Autor: dr Ana Zorić, asistent sa doktoratom

Istraživanje je pozicionirano u okvirima discipline arhitektonskog projektovanja, s ciljem formiranja naučno zasnovanih projektantskih modela koji bi doprineli oživljavanju napuštenih prostora. Nagrađeni rad interpretira relaciju naučnog i praktičnog istraživanja, sa akcentom na važnosti praktične primene u domenu arhitekture. Pregled teorijskih dostignuća iz domena arhitekture i dodirnih disciplina, rezultirao je identifikacijom tri grupe specifičnih osobina napuštenih prostora – istorijska determinanta, prostorni karakter i lokalna prepoznatljivost. Ove osobine se u uslovima savremenog okruženja smatraju doživljajnim potencijalima. Pored toga istraživanje prepoznaje pojam rekreativnog kvaliteta kao ključnog faktora za promišljanje uloge arhitekture u integraciji napuštenih javnih prostora u svakodnevni život grada. Višestrukom analizom primera dobre prakse utvrđuje se uloga arhitektonske intervencije u kreiranju rekreativnih situacija, raščlanjavanjem procesa projektovanja na korake i odluke. Sistematizacijom rezultata analize, prepoznaju se specifične grupe arhitektonskih intervencija u relaciji sa doživljajnim potencijalima napuštenih prostora. Na ovaj način formira se projektantski model, kao set smernica u projektovanju, zasnovanih na doživljajnim potencijalima napuštenih prostora kao nosiocima autentičnih arhitektonskih koncepata. Istraživanje ističe važnost arhitektonskog dijagrama, koji principom slojevite aksonometrije omogućava ispitivanje i predstavljanje koraka u projektantskom procesu kroz vreme. Rad sa jedne strane doprinosi nadogradnji znanja u polju teorije arhitektonskog projektovanja, definisanjem modela prostorno-programskih konstelacija u svrhu povećanja rekreativnog kvaliteta. Sa druge strane, praktični doprinos predstavlja unapređenje metodologije procesa projektovanja i proširenje domena projektantskog delovanja u okviru otvorenih javnih prostora, kao i u postupku transformacije napuštenih prostora. Prijavljeni rad predstavlja segment istraživanja u okviru doktorske disertacije: Projektantski modeli za uvećanje rekreativnog kvaliteta napuštenih otvorenih javnih prostora.