Успех наставника и сарадника Архитектонског факултета на 44. Салону архитектуре

У оквиру годишње манифестације 44. Салона архитектуре, која је отворена 30. марта 2022. године у Музеју примењене уметности, остварено је успешно учешће наставника и сарадника Универзитета у Београду – Архитектонског факултета.

Салон архитектуре је најзначајнија национална годишња смотра из области савремене архитектуре коју од 1974. године у континуитету организује Музеј примењене уметности. Салон пружа свеобухватни пресек архитектонске продукције на националном нивоу уз гостујуће учешће аутора са међународне сцене и из региона. У оквиру такмичарског дела програма додељују се награде, признања и похвале у оквиру предвиђених категорија, као и главна награда Салона – Grand Prix. У конкуренцији за награде на Салону архитектуре радове могу излагати професионалци у следећим категоријама: Архитектура, Урбанизам, Ентеријер, Заштита архитектонског наслеђа, Виртуелна архитектура, Експеримент и истраживање, Публикација, Архитектонска критика и Архитектонска фотографија. Ван конкуренције за награде на Салону архитектуре радове могу излагати професионалци и студенти у категорији: Конкурсни пројекти. Ван конкуренције за награде на Салону архитектуре радове могу излагати студенти основних, интегрисаних, мастер и докторских студија у категорији: Студентски радови.

Под овогодишњим слоганом ЗАОКРЕТ, 44. Салон архитектуре је посвећен сарадњи и активном односу према савременим токовима архитектонског обликовања и деловања у контексту актуелних друштвених, економских и климатских изазова. У циљу укључивања различитих перспектива и ширег промишљања о улози и позицији струке данас, концепт овогодишњег издања Салона архитектуре осмишљен је кроз размену јавног и цивилног сектора и блиску сарадњу тимова Музеја примењене уметности, Женског архитектонског друштва и пројекта ПреСалона, посвећеног умрежавању и размени искустава у наставном процесу четири факултета архитектуре и дизајна.

Кроз истоимено истраживање, заједно са учесницима Салона, али и широм архитектонском заједницом, трага се за одговорима на питања: каква би требало да буде, а која је актуелна друштвена улога архитектонске и урбанистичке струке у Србији; како се архитекти односе према чињеници да је дугорочно стратешко промишљање изградње друштва кроз призму заједничког интереса и добробити изгубило примат у корист тржишно оријентисане архитектуре; препознаје ли се потреба за заокретом ка вредновању стручних доприноса у доменима одрживости, циркуларности, друштвене инклузивности и одговорности или је перцепција успеха струке заснована искључиво на комерцијалној вредности архитектонског производа; колико струка верује у своју еманципаторску, образовну и визионарску улогу и личну одговорност архитекте; да ли је и колико важна консолидација струке и успостављање консензуса око елементарних вредности: друштвена, еколошка и културолошка одрживост, родна равноправност и друштвена инклузивност, партиципација и транспарентност процеса, мултидисциплинарност, отвореност и доступност, здравље и добробит, технолошке иновације у служби човека.

Фокусирајући се на континуитет архитектонске мисли и праксе кроз време, Музеј примењене уметности годинама негује ову значајну манифестацију и гради мост између традиције и савремености. Успостављањем интензивнијег међугенерацијског, међусекторског и међународног дијалога кроз курирану изложбу, истраживање и пратећи програм, 44. Салон има за циљ да пружи боље разумевање еволуције улоге архитектуре кроз време и различите друштвене контексте, и оснажи струку за изазове који су пред њом.

Наставници и сарадници Архитектонског факултета су остварили успех у оквиру следећих категорија:

Књига “У потрази за јавним интересом: Домети урбанизма” (2022)

Уреднице: др Данијела Миловановић Родић, доцент; Љубица Славковић и др Марија Маруна, редовни професор

Аутори поглавља: др Ксенија Петовар, редовни професор у пензији, Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Географски факултет, др Данијела Миловановић Родић, доцент, Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, др Марија Маруна, редовни професор, Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, др Синиша Тркуља, саветник, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, др Јасмина Ђокић, Нова планска пракса – база за урбанистичка истраживања и развој планирања, Ана Граовац, Нова планска пракса – база за урбанистичка истраживања и развој планирања, др Мирјана Дреновак-Ивановић, ванредни професор, Универзитет у Београду – Правни факултет, Ксенија Радовановић, Нова планска пракса – база за урбанистичка истраживања и развој планирања, Љубица Славковић, Центар за културну деконтаминацију, Нова планска пракса – база за урбанистичка истраживања и развој планирања.

Публикација У потрази за јавним интересом: домети урбанизма усмерена је на проблематизацију горуће теме јавног интереса у данашњој пракси просторног развоја у Србији. Турбулентна дешавања која прате активност изградње последњих деценија транзиционог периода нашег друштва, стављају у фокус промишљања разумевање самог појма, његове позиције у развојним политикама, као и начине на који се формулише. Трагање за овим одговорима води ка суштинском преипитивању етичких норми градитељске делатности, посматране у свом најширем смислу.

Публикација има за циљ подстицање дискусије, изградњу аргументације, повећање капацитета за критичку рефлексију свих појединаца и група заинтересованих за утврђивање, интерпретацију и имплементацију јавног интереса у планирању и управљању просторним развојем. Представља реакцију групе урбаниста на све бројније и комплексније проблеме у области просторног развоја у Србији. Аутори шест поглавља су долазећи из различитих дисциплина (урбанизам, урбана социологија, просторно планирање, еколошко право) и поља деловања (јавни, цивилни и академски сектор) представили своја истраживања и ставове о улози, значају, садржају и начину утврђивања и заштите јавног интереса.

Издавач публикације је у Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, а рецензенти су др Зоран Никезић, др Владан Ђокић и др Мина Петровић. Публикација је реализована у оквиру дугорочног пројекта Центра за културну деконтаминацију „Ка колаборативном управљању” у кооперацији с Heinrich Böll Stiftung – представништво Београд, и пројекта „Интерактивни урбанизам: платформа за разумевање просторног развоја” подржаног од Црте кроз иницијативу #ГрађаниИмајуМоћ. Публикација представља један од резултата наведених пројеката и у функцији је развоја стручне платформе за унапређење разумевања, изградње знања и аргументованог мишљења о проблемима просторног развоја, и подстицања развоја нове културе комуникације у процесима преиспитивања и утврђивања модалитета професионалног деловања примерених актуелном развојном контексту.

ХЕРСУС Пројекат и ХЕРСУС Платформа дељења (2020-2023)

ХЕРСУС Конзорцијум: Универзитет у Београду – Архитектонски факултет (руководећа институција); Universita IUAV di Venezia; Univeristy of Cyprus – Department of Architecture; Aristotle University of Thessaloniki – School of Architecture; University of Sevilla – UNESCO Chair on Built Urban Heritage CREhAR in the digital era.

Тим Архитектонског факултета: др Владан Ђокић, редовни професор; др Ана Радивојевић, редовни професор; др Ана Никезић, ванредни професор; др Наташа Ћуковић Игњатовић, ванредни професор; др Јелена Живковић, ванредни професор; др Јелена Ристић Трајковић, ванредни професор; др Милица Милојевић, доцент; Александра Миловановић, истраживач-сарадник; Тамара Поповић, истраживач-приправник; др Александра Ђорђевић, асистент са докторатом; др Младен Пешић, асистент; др Ана Зорић, асистент са докторатом; др Бојана Зековић, доцент; Невена Лукић, асистент.

Фокус ХЕРСУС пројекта је на друштвеној и образовној вредности европског културног наслеђа, односно на унапређењу и тестирању иновативних наставних пракси у области одрживости и наслеђа. Кроз развој нових партиципативних и интеркултуралних приступа наслеђу, пројекат има за циљ да оснажи младе професионалце знањем и компетенцијама које су им потребне за успех у висококвалификованим занимањима. Примарни циљ пројекта је креирање и имплементација нових иновативних курсева, групе курсева и ваннаставних активности, у оквиру постојећих мастер студијских програма, који су тематски засновани на критичком питању односа одрживе урбане агенде, и урбаног и архитектонског наслеђа. У том смислу, ХЕРСУС има за циљ (1) да унапреди постојеће студијске програме на мастер нивоу студија и (2) да постигне стабилан и одржив образовни оквир комплементаран глобално утврђеним циљевима у области архитектонског и урбанистичког образовања.

ХЕРСУС конзорцијум се састоји од пет високошколских установа из Србије, Италије, Кипра, Грчке и Шпаније, које ће заједно радити на осмишљавању и развоју курсева и њиховој дистрибуцији кроз међународне обуке за наставнике, радионице за студенте и заједнички изграђену дигиталну платформу за дељење процеса истраживања и резултата (HERSUS Sharing Platform). Пројекат укључује активности сарадње између истраживачког сектора, и приватног и јавног сектора, које су усмерене на локалну и регионалну подршку у циљу унапређења сарадње у високом образовању. Истраживачи на пројекту радиће у три експертска тима: REconstruction, REuse и REsilience.

Успостављањем експертских истраживачких група, пројекат има за циљ да анализира теме од значаја за модернизацију и развој високог образовања у области архитектонског и урбанистичког пројектовања.

Линк ка званичном вебсајту пројекта: https://hersus.org

ХЕРСУС платформа за дељење је дигитална платформа за истраживаче и студенте замишљена као образовно средство и архива ресурса о темама одрживости и свести о наслеђу у архитектури и урбаном дизајну. Платформа је дизајнирана и развијена као извор референци и инспирације када се ради о истраживању у областима које пројекат ХЕРСУС има за циљ да истражи. У платформи се стварају везе између наизглед удаљених тема, показујући основне наративе, везе и преклапања која спајају садржаје на различитим нивоима.

Линк ка платформи: https://hersus-sharingplatform.org

Увећање рекреативног квалитета напуштених отворених јавних простора – вишеструка студија случаја и креирање пројектантских модела (2014-2021)

Аутор: др Ана Зорић, асистент са докторатом

Истраживање је позиционирано у оквирима дисциплине архитектонског пројектовања, с циљем формирања научно заснованих пројектантских модела који би допринели оживљавању напуштених простора. Награђени рад интерпретира релацију научног и практичног истраживања, са акцентом на важности практичне примене у домену архитектуре. Преглед теоријских достигнућа из домена архитектуре и додирних дисциплина, резултирао је идентификацијом три групе специфичних особина напуштених простора – историјска детерминанта, просторни карактер и локална препознатљивост. Ове особине се у условима савременог окружења сматрају доживљајним потенцијалима. Поред тога истраживање препознаје појам рекреативног квалитета као кључног фактора за промишљање улоге архитектуре у интеграцији напуштених јавних простора у свакодневни живот града. Вишеструком анализом примера добре праксе утврђује се улога архитектонске интервенције у креирању рекреативних ситуација, рашчлањавањем процеса пројектовања на кораке и одлуке. Систематизацијом резултата анализе, препознају се специфичне групе архитектонских интервенција у релацији са доживљајним потенцијалима напуштених простора. На овај начин формира се пројектантски модел, као сет смерница у пројектовању, заснованих на доживљајним потенцијалима напуштених простора као носиоцима аутентичних архитектонских концепата. Истраживање истиче важност архитектонског дијаграма, који принципом слојевите аксонометрије омогућава испитивање и представљање корака у пројектантском процесу кроз време. Рад са једне стране доприноси надоградњи знања у пољу теорије архитектонског пројектовања, дефинисањем модела просторно-програмских констелација у сврху повећања рекреативног квалитета. Са друге стране, практични допринос представља унапређење методологије процеса пројектовања и проширење домена пројектантског деловања у оквиру отворених јавних простора, као и у поступку трансформације напуштених простора. Пријављени рад представља сегмент истраживања у оквиру докторске дисертације: Пројектантски модели за увећање рекреативног квалитета напуштених отворених јавних простора.