УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr
Бранислав Љ. Фолић – “Нова школа архитектуре у Београду”, Архитектонски факултет у Београду, 2017.

Представљамо Вам књигу „Нова школа архитектуре у Београду” аутора др Бранислава Фолића, коју је Архитектонски факултет у Београду објавио у децембру 2017. године. Промоција књиге је одржана у Кули Небојша у Београду, 21. децембра 2017. године, а о књизи су говорили декан проф. др Владан Ђокић, проф. арх. Зоран Лазовић, доц. др Ана Никезић и ван. проф. мр Милорад Младеновић.

Из увода:
“Промене у наставним програмима високошколских установа имају скоро увек далекосежне последице на развој струке. У нашој историографији још увек је недовољно проучен период Нове школе, односно период радикалних промена у наставним програмима и организацији студија на Архитектонском факултету у Београду. Одјеци ових промена на архитектуру у Београду и Србији одвијали су се у периоду од 1968. до 1974. године. Наиме, догађаји поводом реформе, спроведене с циљем стварања Нове школе, осетили су се ван оквира Факултета, чак и Универзитета, и у одређеним сегментима били су интегрални део много ширих и дубљих друштвених промена, идеолошке и политичке транзиције и саставни део стварања нове “демократске атмосфере” у СФРЈ…

… У књизи су анализиране вредности Нове школе кроз интердисциплинарно сагледавање архитектонске струке, кроз нове педагошке моделе, кроз односе између студената и професора, кроз нове методологије у оквиру школског процеса и кроз функциониусање архитектонске школе на принципима самоуправљања. Нова школа је саставни део процеса реформе друштва, идеолошке транзиције и политичке либерализације…”

Nova-skola-arhitekture-u-Beogradu_Timeline

Бранислав Љ. Фолић – хронологија архитектонског образовања у Србији | Кликнути за увећање

Изводи из рецензија:
“Одбрањена докторска дисертација на Архитектонском факултету у Београду Бранислава Фолића диа „Нова школа архитектуре у Београду и промене у школовању архитеката 1968–1971“, уз редиговање аутора, претворена је у рукопис НОВА ШКОЛА АРХИТЕКТУРЕ У БЕОГРАДУ, који представља значајан документ великог уложеног мисаоног процеса и узалудних резултата, те много помињане речи реформа. Заправо, то је једини меродаван прилог, на једном делу изражајног схватања, описа и оцене свих истина, хтења и заблуда – да се у конфликту времена сагледају покушаји изласка из кризе професије, а пре свега, припрема за овај неопходан позив.

С обзиром на данашње време (XXI век) промена друштвеног система, овај прилог постаје значајнији јер и даље истиче све неопходности промена у положају архитектуре, њеног образовања које уоченим поступцима нису решене. Дакле, реформа константно траје – опстаје и даље као потреба.”

у Београду, 13. јуна 2017. године
др Бранислав Миленковић, редовни професор Архитектонског факултета у Београду у пензији


“У истраживањима у овој књизи се кроз тему реформе Архитектонског факултета у Београду током седамдестих година прошлог века, која је текла кроз поље образовања у архитектури – професије која представља један од најважнијих стубова друштва и показатеља стања друштвене заједнице, отворило се велико и важно поље вечне борбе модерних и конзервативних струја у Србији, антиципирајући будуће велике идеолошке сукобе и промене на политичком плану у процесима демократизације друштва која је довела касније и до самог распада тадашње државе. Структуирана истраживачка материја се показала као веома савремена, актуелна, снажна, добро поткрепљена, документована, аргументована и обухватна литература која ће бити неизоставни материјал кад год се буде говорило о архитектури и архитектонском образовању у Србији, али и политичком и друштвеном контексту тог времена.

Материја приказана у овој књизи везана за стваралачки дух Богдана Богдановића изнова може да разгори стваралачке слободе, универзалност стваралачког језика, архетипску постојаност подсвесне генетске и антрополошке меморије, бесмртност симбола, пркос и осећај слободе и индивидуалне снаге. Није случајно што се у књизи обрађује још једна велика реформа студија архитектуре Архитектонског факултета по европским стандардима и препорукама, која је уследила тридесетак година касније, 2003–2006, а коју су на челу школе извели и спровели баш они који су некад били студенти Нове школе Богдана Богдановића!”

у Београду, 5. јуна 2017. године
арх. Зоран Лазовић, редовни професор Архитектонског факултета у Београду

Nova-skola-arhitekture-u-Beogradu_08

Nova-skola-arhitekture-u-Beogradu_05

Бранислав Љ. Фолић – “Нова школа архитектуре у Београду”, Архитектонски факултет у Београду, 2017.

“Темељита обнова архитектонских студија у Београду дешавала се у време општег покрета либерализације друштва и образовања. У тадашњој несврстаној Југославији самоуправног социјализма тај покрет се одвијао у оквирима постојеће политичке идеологије. Почетни успеси либералне струје у Савезу комуниста завршили су нажалост убрзо уклањањем прогресивних снага, као нпр. сменом Марка Никезића и Латинке Перовић 1972. године. Тако је након првобитних успеха и великих реформи Архитектонског факултета, које су спроведене нарочито за време декана Богдана Богдановића (1970–1972), убрзо дошло до јењавања првобитног ентузијазма и враћања на старо. Традиција иновативне наставе продужена је још неко време у Школи у Малом Поповићу, а утицај прогресивних идеја је оставио неизбрисив траг на многе генерације студената из тог времена.”

у Бечу, 19. јуна 2017. године
др Владимир Вуковић, TU Wien – Vienna University of Technology


“У књизи су детаљно анализиране предности Нове школе изражене кроз интердисциплинарно сагледавање архитектoнске струке и реформисане педагошке моделе рада, укључујући знатно теснију сарадњу студената и професора. Такође је осветљен функционално-концепцијски модел устројства школе на принципима самоуправљања.

Сагледан у контексту преиспитивања шире друштвене збиље и модела академске едукације као последица дубљих интелектуалних превирања 1968. године, концепт београдске Нове школе је упоређен са програмским концептима примењеним на најнапреднијим светским универзитетима. ‘Успех’, популарност и ‘неуспех’ имплементације концепта школе у Београду, размотрени су критички објективно, у светлу односа међу тадашњим наставницима, управе, студената и друштвеног естаблишмента у целини.

Пионирски допринос др Фолића је веома подстицајан за будућа истраживања повести Нове школе, као и за утемељeње делотворније критичке историографије архитектонске едукације у нашој средини.”

у Београду, 27. априла 2017. године
др Александар Кадијевић, редовни професор Одељења за историју уметности Филозофског факултета

Nova-skola-arhitekture-u-Beogradu_12

Бранислав Љ. Фолић – “Нова школа архитектуре у Београду”, Архитектонски факултет у Београду, 2017.

О аутору:
Бранислав Фолић, рођен 08. јула 1981. у Вршцу, дипломирао је на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету 2005. године, где је и докторирао јула 2015. године. Марта 2010. изабран је за асистента, а марта 2016. за доцента студијског програма Архитектуре Факултета техничких наука Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. Од новембра 2012. (до 2015) учесник међународног TEMPUS пројекта Европске комисије Restructuring of Study Programme in Architecture to Long-Cycle Integrated Master in line with EU standards.

Поред научног и педагошког рада, Бранислав Фолић се бави и стручним радом у области архитектонског и урбанистичког пројектовања. Од јула до децембра 2004, обављао је стручну праксу у бироу PTE Architects у Лондону. Сарађивао са Епархијском радионицом за уметничко пројектовање и обликовање од 1998. до 2008. године. Добитник је више награда (једна од америчког Института архитеката за студентски конкурс). Архитектонски биро Фолић основао је 2008. године.

Nova-skola-arhitekture-u-Beogradu_10

Бранислав Љ. Фолић – “Нова школа архитектуре у Београду”, Архитектонски факултет у Београду, 2017.
НАСЛОВ: НОВА ШКОЛА АРХИТЕКТУРЕ У БЕОГРАДУ
АУТОР: Бранислав Љ. Фолић
РЕЦЕЗЕНТИ: проф. др Бранислав Миленковић, проф. арх. Зоран Лазовић, проф. др Владимир Вуковић и проф. др Александар Кадијевић
ИЗДАВАЧ: Универзитет у Београду – Архитектонски факултет
ЗА ИЗДАВАЧА: проф. др Владан Ђокић, декан
СУИЗДАВАЧ: Факултет техничких наука у Косовској Митровици
ЛЕКТУРА: Љиљана Чоловић
КОРЕКТУРА: Татјана Чомић
ПРЕВОД: Татјана Чубрило
ГРАФИЧКО УРЕЂЕЊЕ И ПРЕЛОМ: Тодор Цветковић, др Милица Милојевић
ДИЗАЈН КОРИЦЕ: др Милица Милојевић
ГОДИНА: 2017.
ДИМЕНЗИЈЕ: 26x21cm
ТИРАЖ: 423
ШТАМПА: Публикум
МЕСТО: Београд
СТРАНИЦА: 500
ISBN: 978-86-7924-185-6 (АФ)
ПОВЕЗ: тврд повез