UNIVERZITET U BEOGRADU
ARHITEKTONSKI
FAKULTET
BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 73/II, 11120 BEOGRAD
  • en
  • sr

Profesor_Aleksandar_Kekovic

prof. dr Aleksandar Keković (1939 – 2018)

Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski Fakultet, Udruženje arhitekata Srbije, Veće velike nagrade arhitekture za životno delo i Akademija inženjerskih nauka Srbije pozivaju Vas da prisustvujete

KOMEMORACIJI posvećenoj
arh. Aleksandru Kekoviću (24.02.1939. – 04.10.2018.)
redovnom profesoru Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

Skup će biti održan u Svečanoj sali Arhitektonskog fakulteta (sala 200), Bulevar Kralja Aleksandra 73, drugi sprat, Beograd, u utorak 13. novembra u 11.00 časova.

kekovic-kolaz-1_opt

Zgrada “Energoprojekta” u Novom Beogradu (1977–82) | Autor: prof. Aleksandar Keković

In Memoriam

Izvor:
Knjiga “Dekani Arhitektonskog fakulteta  / 1948 – 2016″, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet

Aleksandar Keković (1939, Cetinje) je diplomirao 1963. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nakon diplomiranja kratko je radio u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, a potom u „Energoprojektu“ u Odseku za urbanizam i arhitekturu, gde je u periodu 1968-1978. godine rukovodio posebnim ateljeom.

Na Arhitektonskom fakultetu je izabran za asistenta 1978. godine, a zatim je po verifikaciji tri značajna rada 1982. godine izabran za vanrednog profesora za predmet Arhitektonska organizacija prostora. Godine 1985, po odlasku prof. Uroša Martinovića u penziju, Keković preuzima rukovođenje predmetom Opšte teze o arhitekturi. U zvanju redovnog profesora od 1989. godine radi na Katedri za arhitektonsko i urbanističko projektovanje i rukovodi Kabinetom za tematska područja i predaje Teoriju arhitektonskog prostora i Kompoziciju. Keković je bio jedan od osnivača magisterijuma umetnosti i mentora na izradi osam magistarskih teza.

Profesionalni angažman Aleksandra Kekovića se ogleda u oko 130 projekata, konkursnih rešenja i realizacija, među kojima se izdvajaju: hotel Panorama na Zlataru (1967), Glavni poštanski centar u Beogradu (1978), poslovna zgrada „Energoprojekta“ u Beogradu (1982), 1000 farmerskih kuća sa komunalnim centrima, Garabuli-Libija (1972-76), hotel Grand u Cetinju (1984), Hotelsko naselje „Otrant Rent a Vile“ u Ulcinju (1985), poslovna zgrada Naftagasa u Novom Sadu (1989). Od 2001. godine je specijalni savetnik u „Energoprojektu“ D.O.O. Enjub. Autor je postavke paviljona Crne Gore na Venecijanskom bijenalu na njenom prvom samostalnom nastupu.

Član je Saveza arhitekata Srbije (danas Udruženje arhitekata Srbije), u kome je bio član Stručnog veća i Predsedništva do 1984. godine. Dobitnik je republičke nagrade Borba za najbolje arhitektonsko delo izvedeno 1982. godine, specijalnih nagrada Salona arhitekture (1977, 1978) i Velike nagrade za arhitekturu za izuzetan stvaralački doprinos struci. Nosilac je Ordena rada sa srebrnim vencem (1976). Nagrađen je Trinaestojulskom nagradom Crne Gore, kao i zvanjem istaknutog stvaraoca u oblasti umetnosti.

Na poziv Ministarstva za visokoškolsko obrazovanje Crne Gore, Aleksandar Keković je pripremio plan i program Arhitektonskog fakulteta u Podgorici 2002. godine, gde je obavljao funkciju dekana u osnivanju i predavao Teoriju arhitekture i Projektovanje.

Na mestu prodekana za stručno umetnički rad i saradnju Arhitektonskog fakulteta sa privredom bio je u periodu od 1985-87. godine, dok je dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu bio od 1998. do 2000. godine. Postavljanjem na funkciju dekana, u vreme složenih ratnih godina, sa timom prodekana usmerava aktivnosti na sređivanje nastavnog plana i programa usled velikog broja predmeta i velikim procentom preklapanja nastavne materije u okviru katedri i predmeta, ali koji nije u potpunosti izveden. Segment unapređenja nastave obuhvaćen je i unapređenjem prostornih uslova za izvođenje nastave.