РЕАНИМАЦИЈА ДИНОСАУРУСА/REANIMATE THE DINOSAUR – радионица и пролећна школа

Bauhaus Universität Weimar | Polytechnic University of Catalonia  | University of Belgrade  | Porto University

RADIONICA |   PROLEĆNA ŠKOLA

Интернационални хакатон урбаног дизајна у оквиру удруженог програма четири европске школе архитектуре

https://www.uni-weimar.de/projekte/urbandesignhackathon/

https://vimeo.com/channels/1722289/629051959

У току јесењег и пролећног семестра школске 2021/22. године, реализован је композитни програм РЕАНИМАЦИЈА ДИНОСАУРУСА/REANIMATE THE DINOSAUR који се састојао од интернационалне ДИГИТАЛНЕ РАДИОНИЦЕ – 24 сата урбаног дизајна/ International 24h Urban Design Hackathon која је трајала од 12. до 21. новембра 2021. године и Пролећне школе архитектуре одржане од 10. до 19. марта 2022. године на Баухаус Универзитету у Вајмару / Bauhaus University Weimar SPRING SCHOOL 2022.

Учесници радионице и пролећне школе су били студенти и наставници четири европске школе архитектуре, Баухаус Универзитета у Вајмару, Политехничког универзитета Kаталоније,  Универзитета у Београду и  Универзитета у Порту.

(Bauhaus University Weimar I Polytechnic University of Catalonia | University of Belgrade | Porto University).

Програм под називом РЕАНИМАЦИЈА ДИНОСАУРУСА/REANIMATE THE DINOSAUR ове године постављен је као полигон за истраживање комбинованих модела наставе, нудећи могућности да се испитају спреге дигиталног и аналогног облика рада на задатку. Тема програма је реанимација урбаних и архитектонских структура које су изгубиле првобитну намену али које и даље представљају значајне урбане и архитектонске прострне ресурсе.

У трећем издању циклуса Дигитална урбана радионица / Urban Design Hackathon , реанимирали смо светски познатог диносауруса: Интернационални конгресни центар у Берлину (ICC Berlin).

Дизајнирана од стране берлинских архитеката Ралфа Шулера и Урсулине Шулер-Вите, зграда дуга 313 метара, у време када је саграђена представљала је један од највећих конгресних центара на свету. Отворен 1979. године, Конгресни центар постао је обележје послератне немачке архитектуре и најскупља грађевину у Западном Берлину. Током деведесетих година представљао је престижно место као домаћин значајних конференција попут састанка Светске банке 1988. и прве конференције Уједињених нација о климатским променама 1995. године.

Високи оперативни трошкови и трошкови обнове постали су претња будућности Конгресног центра, а у априлу 2014. комплекс је затворен ради реновирања и уклањања контаминације азбестом. Појавили су се привремени и нови предлози коришћења, али још увек нема јасног архитектонског и финансијског концепта. Центар остаје затворен од 2021. године и на листи је заштићене националне баштине од 2019. године.

Смештен у берлинској општини Шарлотенбург-Вилмерсдорф, налази се на острву између аутопутева и мостова, у такозваном саобраћајном чворишту. Због своје експресивне архитектуре високе технологије, Конгресни центар је био локација за неколико дистопијских филмова и берлинци га називају „свемирским бродом“ или „Ратним бродом Шарлотенбург“.

Студенти и ментори распоређени у неколико тимова су покушали да кроз неколико принципијелно различитих концепата (и њихових провера у физичким моделима) испитају могућности радикалне урбане трансформације објекта са циљем отварања ове просторне структуре некада првенствено намењене аутомобилима. У светлу нових еколошких парадигми студенти су кроз дискусије са наставницима и дигатално-аналогне експерименте тражили потенцијал за интервенцију и прилике за реанимацију једне од највећих и најчуднијих грађевина Берлина.

Пролећна школа која се одиграла од 10. до 19 марта почела је екскурзијом у Берлину и посетом предметном подручју Конгресног центра у Берлину. Овај део програма био је значајан за разумевање не само предметне структуре, која је тема задатка, него и контекста у којем се формирало његово непосредно урбано ткиво, као и праваца и модела развоја града у савременом тренутку. Након три дана истраживања у Берлину, рад се наставио на Архитектонској школи Баухахус Универзитета у Вајмару,  у облику две радне сесије дневно и дискусије са менторима између њих. Након пет дана рада на физичким моделима који су проверавали концептуалне поставке прве дигиталне фазе рада, постављена је изложба резултата и читавог процеса рада у оквиру финалне смотре Пролећних школа целог Баухаус Универзитета.

У радионици су учествовали по четири до шест студената завршних година основних студија и мастер студија из области Архитектуре и урбанизма, и по бар један ментор са сваког  архитектонског факултета, Баухаус Универзитета у Вајмару (Д) Политехничког универзитета Каталоније (ЕС), Универзитета у Београду (РС) и Универзитета у Порту (П).

Искуство и резултати прикупљени у овом издању реанимације неактивних градских ресурса помоћи ће нам да разумемо изазове које пред нас поставља брза дигитализација, као и да идентификујемо и истражимо њене бројне предности, али и потребну спрегу дигиталних и аналогних алата, да би на тај начин успоставили неке нове формате међународне сарадње.