REANIMACIJA DINOSAURUSA/REANIMATE THE DINOSAUR – radionica i prolećna škola

Bauhaus Universität Weimar | Polytechnic University of Catalonia  | University of Belgrade  | Porto University

RADIONICA |   PROLEĆNA ŠKOLA

Internacionalni hakaton urbanog dizajna u okviru udruženog programa četiri evropske škole arhitekture

https://www.uni-weimar.de/projekte/urbandesignhackathon/

https://vimeo.com/channels/1722289/629051959

U toku jesenjeg i prolećnog semestra školske 2021/22. godine, realizovan je kompozitni program REANIMACIJA DINOSAURUSA/REANIMATE THE DINOSAUR koji se sastojao od internacionalne DIGITALNE RADIONICE – 24 sata urbanog dizajna/ International 24h Urban Design Hackathon koja je trajala od 12. do 21. novembra 2021. godine i Prolećne škole arhitekture održane od 10. do 19. marta 2022. godine na Bauhaus Univerzitetu u Vajmaru / Bauhaus University Weimar SPRING SCHOOL 2022.

Učesnici radionice i prolećne škole su bili studenti i nastavnici četiri evropske škole arhitekture, Bauhaus Univerziteta u Vajmaru, Politehničkog univerziteta Katalonije,  Univerziteta u Beogradu i  Univerziteta u Portu.

(Bauhaus University Weimar I Polytechnic University of Catalonia | University of Belgrade | Porto University).

Program pod nazivom REANIMACIJA DINOSAURUSA/REANIMATE THE DINOSAUR ove godine postavljen je kao poligon za istraživanje kombinovanih modela nastave, nudeći mogućnosti da se ispitaju sprege digitalnog i analognog oblika rada na zadatku. Tema programa je reanimacija urbanih i arhitektonskih struktura koje su izgubile prvobitnu namenu ali koje i dalje predstavljaju značajne urbane i arhitektonske prostrne resurse.

U trećem izdanju ciklusa Digitalna urbana radionica / Urban Design Hackathon , reanimirali smo svetski poznatog dinosaurusa: Internacionalni kongresni centar u Berlinu (ICC Berlin).

Dizajnirana od strane berlinskih arhitekata Ralfa Šulera i Ursuline Šuler-Vite, zgrada duga 313 metara, u vreme kada je sagrađena predstavljala je jedan od najvećih kongresnih centara na svetu. Otvoren 1979. godine, Kongresni centar postao je obeležje posleratne nemačke arhitekture i najskuplja građevinu u Zapadnom Berlinu. Tokom devedesetih godina predstavljao je prestižno mesto kao domaćin značajnih konferencija poput sastanka Svetske banke 1988. i prve konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 1995. godine.

Visoki operativni troškovi i troškovi obnove postali su pretnja budućnosti Kongresnog centra, a u aprilu 2014. kompleks je zatvoren radi renoviranja i uklanjanja kontaminacije azbestom. Pojavili su se privremeni i novi predlozi korišćenja, ali još uvek nema jasnog arhitektonskog i finansijskog koncepta. Centar ostaje zatvoren od 2021. godine i na listi je zaštićene nacionalne baštine od 2019. godine.

Smešten u berlinskoj opštini Šarlotenburg-Vilmersdorf, nalazi se na ostrvu između autoputeva i mostova, u takozvanom saobraćajnom čvorištu. Zbog svoje ekspresivne arhitekture visoke tehnologije, Kongresni centar je bio lokacija za nekoliko distopijskih filmova i berlinci ga nazivaju „svemirskim brodom“ ili „Ratnim brodom Šarlotenburg“.

Studenti i mentori raspoređeni u nekoliko timova su pokušali da kroz nekoliko principijelno različitih koncepata (i njihovih provera u fizičkim modelima) ispitaju mogućnosti radikalne urbane transformacije objekta sa ciljem otvaranja ove prostorne strukture nekada prvenstveno namenjene automobilima. U svetlu novih ekoloških paradigmi studenti su kroz diskusije sa nastavnicima i digatalno-analogne eksperimente tražili potencijal za intervenciju i prilike za reanimaciju jedne od najvećih i najčudnijih građevina Berlina.

Prolećna škola koja se odigrala od 10. do 19 marta počela je ekskurzijom u Berlinu i posetom predmetnom području Kongresnog centra u Berlinu. Ovaj deo programa bio je značajan za razumevanje ne samo predmetne strukture, koja je tema zadatka, nego i konteksta u kojem se formiralo njegovo neposredno urbano tkivo, kao i pravaca i modela razvoja grada u savremenom trenutku. Nakon tri dana istraživanja u Berlinu, rad se nastavio na Arhitektonskoj školi Bauhahus Univerziteta u Vajmaru,  u obliku dve radne sesije dnevno i diskusije sa mentorima između njih. Nakon pet dana rada na fizičkim modelima koji su proveravali konceptualne postavke prve digitalne faze rada, postavljena je izložba rezultata i čitavog procesa rada u okviru finalne smotre Prolećnih škola celog Bauhaus Univerziteta.

U radionici su učestvovali po četiri do šest studenata završnih godina osnovnih studija i master studija iz oblasti Arhitekture i urbanizma, i po bar jedan mentor sa svakog  arhitektonskog fakulteta, Bauhaus Univerziteta u Vajmaru (D) Politehničkog univerziteta Katalonije (ES), Univerziteta u Beogradu (RS) i Univerziteta u Portu (P).

Iskustvo i rezultati prikupljeni u ovom izdanju reanimacije neaktivnih gradskih resursa pomoći će nam da razumemo izazove koje pred nas postavlja brza digitalizacija, kao i da identifikujemo i istražimo njene brojne prednosti, ali i potrebnu spregu digitalnih i analognih alata, da bi na taj način uspostavili neke nove formate međunarodne saradnje.