14. април 2022. године од 19 – 21 часова
Амфитеатар
О предавању
У првом делу предавања ће бити представљен ETH Zürich (Eidgenössische Technische Hochschule Zürich), швајцарски технички универзитет у Цириху, те приказана истраживања његовог Института за технологију у архитектури (ИТА).
ИТА се састоји од шест реномираних катедри чији рад обједињује и усклађује најразличитије аспекте употребе науке, технологије и инжењерства у архитектури. Рад ових катедри укључује рачунарско пројектовање зграда и конструкција, процесе и системе изградње, дигитално и роботско конструисање и многе друге технологијом условљене и инспирисане теме.
У другом делу предавања др Никола Маринчић, координатор докторског програма ИТА и предавач на Катедри за дигиталну архитектонику, представиће своју монографију „Computational Models in Architecture“ (Рачунарски модели у архитектури). У њој он развија појам спектралне архитектонике, парадигму погодну за промишљање и унапређење дигиталног схватања и моделирања архитектуре у контексту вештачке интелигенције и обиља података (big data). Кроз призму спектралне архитектонике др Маринчић ће размотрити еволуцију архитектонске професије у дигиталном добу и начине на који дигитално писмени архитекта доживљава и ствара модел архитектуре.
Биографија предавача
Никола Маринчић је дугогодишњи предавач на Катедри за дигиталну архитектонику ЕТХ у Цириху, као и координатор докторских студија на Институту за технологију у архитектури.
Основне студије завршио је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, а постдипломске на ЕТХ, где је студирао филозофију технологије и усавршавао се у примени компјутерског програмирања у архитектури.
Као гостујући истраживач провео је годину дана у Сингапуру, радећи у Лабораторији за градове будућности (Future Cities Laboratory), у оквиру интердисциплинарног истраживачког програма ЕТХ центра за глобалну одрживост животне средине.
Докторирао је 2017. године на ЕТХ Цирих и био једини докторанд Института за технологију који је исте године примио ЕТХ медаљу за изузетну докторску дисертацију.
Никола истражује однос између архитектуре и информационих технологија, а посебно изазове које вештачка интелигенција представља пред ову област. Његов рад настоји да осветли изузетну релевантност дигиталне писмености данас. За њега је она универзално применљива и досеже даље од своје тренутне улоге у појединачним научним дисциплинама, експертизи и пракси.
У својој монографији „Computational Models in Architecture“, коју је објавио „Birkhauser / De Gruyter“ 2019. године, Никола пропагира и демонстрира апстрактан, спектрално оријентисан приступ моделовању у архитектури. Његов приступ отвара нове перспективе дигитално писменим архитектама како да преиспитају и редефинишу свој однос према архитектури у дигиталном добу.
