ПРОСТОР И ОБЛИК | Univerzitet u Beogradu

Gego (Gertrud Goldschmidt) Horizontal Square Reticularia 71/10, 1971

Uvod

Ovaj program omogućava učenicima da izvode temeljno, originalno i kreativno istraživanje u oblasti definicije arhitektonskog prostora i arhitektonskog oblika. Cilj programa je istraživanje odnosa prostora i oblika, unapređivanje arhitektonskog znanja kroz proučavanje odnosa između prostornih obrazaca i društvenih ishoda, arhitektonskih koncepata i njihove materijalizacije.

Cilj predmeta je istraživanje i upoznavanje idejama i konceptima arhitektonskog oblika i prostora. Tokom kursa studenti se upoznaju sa osnovnim elementima strukture arhitektonskog prostora (uobličavanje, uprostoravanje) i razvijaju lične projektantske alate i mehanizme, ovladavajući principima stvaranja – od elementarnih ka složenim sistemima. Poseban cilj obuhvata sticanje saznanja i tehnika neophodnih za afirmaciju mogućnosti za konceptualizaciju i apstrahovanje te pristup osnovnim primenljivim kompetencijama, veštinama i znanjima na arhitektonskom projektu. Poseban fokus predmeta je na arhitektonske metode i tehnike u produkciji arhitektonskog projekta.

U ovom semestru, istraživanje i modelovanje prostora i oblika kroz dizajn je individualno, i ima za cilj kultivaciju ideja, istraživanje imaginacije i negovanje radoznalosti. Studenti vežbaju da kontrolišu ideje, opisuju arhitektonske postupke i komuniciraju kroz svoje koncepcije koristeći niz dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih tehnika. Tokom procesa rada neophodna je analitičnost, kreativnost, eksperimentalnost i preciznost.

Prektična i teorijska nastava je fokusirana na sinhronizaciju praktičnih veština i teorijskog razumevanja arhitektonskih postupaka. Kroz zadatke studenti uče i razviju osnovne arhitektonske procese, da objasne arhitektonske postupke i da razumeju njihove posledice. Osim toga ovaj program upoznaje učenike sa kompleksnim kontekstom arhitektonskog projektovanja koji utiču na njih i na arhitektonsku produkciju, naglašavajući nedeljivost arhitektonskih, kulturalnih, profesionalnih i tehnoloških oblasti. Pored vežbi, studenti tokom predavanja unapređuju i znanja u polju tehnologija, istorije i teorije, filozofije i umetnosti, a prilog trećem kolokvijumu je kratak esej, koji procenjuje napredak studenta na razumevanju arhitektonske teorije.

Praktična nastava obuhvata dva povezana zadatka koja predstavljaju pripremu za semestralni projekat. U formi završnog projekta studenti prikazuju sveobuhvatno dostignute rezultate u prvoj godini studija, kao sintezu istraživanja kroz projekat, početak korišćenja arhitektonske literature i kompleksnih stečenih projektantskih znanja i veština.

ZADATAK 1: projektovati privremeni prostor za izlaganje na mestu buduće Gradske galerije na Kosančićevom vencu: paviljon – vidikovac – galerija sa pripadajućim komunikacijama koje povezuju reku i gradsko jezgro. Izložbeni prostor je maksimalnih dimenzija 10h10h10metara,osim koje je potrebno projektovati vertikalnu komunikaciju, lift ili vidikovac koja integriše sve komunikacije u jedan sistematičan tok.

ZADATAK 2: polazna osnova je projektovani oblik u zadatku 1. Programski se dodaje podzemni ili delimično podzemni multifunkcionalni prostor koji mođe služiti za predavanja, istraživački prostor, depo ili samo nastavak komunikacije. Komunikacije i vertikala će se prilagoditi novoprojektovanoj situaciji. Reč je o povezivanju oblika i strukturiranju porstora. U odnosu na dodati sadržaj ispituju se kapaciteti projektovanog oblika i njegove modifikacije, transformacije i mogunost refleksija u projektantskim postupcima.

III ZADATAK:

PAVILJON

Cilj završnog projekta – izložbenog paviljona je da se sintetizuju sve veštine koje su studenti dostigli u toku prve godine studija. Lokacija je potez između Palate Srbija i zgrade „Ušće” u Novom Beogradu, na mestu projektovanog i nikada realizovanog Muzeja revolucije.

Paviljon pripada Muzeju Savremene umetnosti i ima privremeni karakter. Zadak je isprojektovati izložbeni paviljon na prostoru 50h50m iznad ploče koja je prostorni okvir nekada planiranog Muzeja revolucije.

Ispitna komisija:

prof. I. Rašković, prof. M. Vujović, prof. V. Lojanica, prof. B. Petrović, v.prof. I. Rajković, v. prof. V. Cagić, prof. Z. Lazović, doc. Z. Abadić, v. prof A. Vuja, v. prof. V. Milenković, v.prof. dr A. Nikezić, doc. dr M. Milinković, doc. M. Maksimović.

Vežbe u studiju, asistenti: