Žiri 42. Salona arhitekture (Mustafa Musić, Anđela Karabašević, Vanja Panić, Marija Simović i Eva Vaništa Lazarević) prvi put bez prisustva publike dodelio je nagrade ovogodišnjeg Salona.
Značajan uspeh postigli su nastavnici Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta, koji su dobili sledeća priznanja:
Nagradu u kategoriji Arhitektura
autorima: Vladimiru Lojanici i Saši Macanoviću
za realizovano delo Pasivna kuća Zero Energy, Beograd / 2017–2019
Svi znamo da manje često može da bude više u arhitekturi, da te je kompleksnost zadatka rezidencijalne vile visoka. Na ovom projektu žiri je posebno usvojio, osim navedenih karakternih elemenata kao što su upečatljivost, i snaga te nepristajanje na uobičajene, vernakularne, prečesto viđane obrasce – ono što zovemo pečat ili izraz.
Lako je rasti u Toskani, a teško u Beogradu – ako arhitekta želi da razvije rafinman i sačuva priseban kritički duh okružen našom anti-estetikom i uspesima urbanističkog profiterstva. Tim više, retki objekti kao ovaj treba da budu posebno vrednovani, bar u našim hramovima arhitekture kao što je ovaj u Muzeju primenjene umetnosti već više od četiri decenije. Tim više se divimo svakome ko uspe da u našoj sredini nametne tzv. rekla bih, univerzalni stil, ukus i prefinjenost.
Žiri je na ovom radu posebno uvažio sveobuhvatni prikaz: dakle ne samo utisak našeg simbola – Mis Van der Roevog paviljona, jakog čeličnog okvira sa ispunom od stakla – svima nam dragog i prepoznatljivog a prepoznatljivost kao atribut jeste jaka poluga uspeha. Funkcionalno kao zatečeni ispod Vezuva iznenađujemo se da smo u 21. veku, da je krov iskorišćen kao solarni plato, a materijali retko kada baš tako sklopljeni, bez uobičajenih fizičkih barijera, inovativno postavljeni a da bi ispunili teško ispunjivo: energetsku održivost. I tu je boja ekspresije – crna… Dakle – uočavamo na ovoj kući i hrabrost retkosti ili retkost hrabrosti! (E. V. L.)
Nagradu u kategoriji Gost Salona
autoru: Zoranu Abadiću
za realizovano Business Continuity and Disaster Recovery Data Center, Prilep, Severna Makedonija / 2016–2019
Realizacija Data Centra u Prilepu autora Zorana Abadića predstavlja fortifikaciju XXI veka u oblikovnom i funkcionalnom smislu, a sve sa ciljem da se obezbedi i zaštiti “zlato” – informacija u digitalnom zapisu. Odluka da se ovaj objekat i njegova putna infrastruktura oblikuju tako da ukopavanjem postanu nenametljiv deo pejzaža je otvorilo put ka promišljanju potpuno nove tipologije. Žiri ovom nagradom želi da istakne značajnost arhitektonskog oblikovanja i autorovu uspešnost da jednom utilitarnom objektu da karakterističan i prepoznatljiv izgled. (M. S.)
Pohvala u kategoriji Enterijer
autoru: Dejanu Todoroviću
za realizovano delo Würth Srbija trening i test centar Beograd / 2018 -2019
Osećaj projektanta da prostor starog industrijskog skladišta u kome interveniše uspešno transformiše u prostor nove namene, svedoči o njegovom dubokom razumevanju konteksta, kao i o poznavanju mere sa kojom treba delovati u prostoru. Higijena arhitektonskog izraza i materijalizacija intervencije odlikuju visoku zrelost autora. (M. M.)
Priznanje Salona arhitekture u kategoriji Eksperiment i istraživanje
autoru: Snežani Zlatković
za realizovano delo Transformacije gradskog pejzaža – dekompozicija / 2013–2019
Rad predstavlja izuzetan rezultat višegodišnjeg upornog i otpornog istraživačkog procesa sa ciljem razumevanja i unapređenja života Grada. Metodološki je zasnovan kao izrazito lična introspektiva o gradu. Istraživački rad autorke Snežane Zlatković nam donosi jednu inovativnu metodologiju sagledavanja kompleksnosti grada i naše svakodnevice u njemu. Izrazito rafiniranom tehnikom arhitektonskog crteža autorka secira i razlaže haotični gradski pejzaž do granice neprepoznatijivosti, čime definiše jedan novi proces čitanja prostora grada, i otvara put ka boljem razumevanju okruženja u kojem arhitekti žive i stvaraju. (A .K.)
