Колектив Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, са тугом се опрашта од изузетне колегинице, драгоценог члана наставничког колегијума Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, као и свестраног и успешног научног радника, уз најдубљу захвалност за немерљиво стваралаштво и допринос који је уградила у развој области и професије архитектуре.
1957-2023
Др Мирјана Ротер Благојевић, редовни професор Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, рођена је у Београду 30. априла 1957. године, где је завршила основну школу (1972. године) и Пету београдску гимназију (1976. године).
Архитектонски факултет Универзитета у Београду уписала је школске 1976/77. године. Дипломирала је јуна 1982. године, са оценом 10 на дипломском раду, ментор проф. др Ранко Радовић, на линији усмерења “П” – пројектовање, чиме је стекла звање дипломираног инжењера архитектуре.
Одмах по завршетку основних студија на Архитектонском факултету Универзитета у Београду похађала је школске 1983 – 85. године последипломске магистарске студије из области Заштите, ревитализације и проучавања градитељског наслеђа, чији је руководилац био проф. др Јован Нешковић. Током трајања магистарских студија, завршила је и специјалистичке студије на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, где је јануара 1992. године, одбранила специјалистички рад из области Заштите, ревитализације и проучавања градитељског наслеђа, под насловом: Проблеми заштите и ревитализације дела Карађорђеве улице у Београду на потезу Савског пристаништа, ментор проф. арх. Зоран Петровић. Октобра 1994. године, одбранила је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду магистарску тезу, под насловом: Архитектура грађевина јавних намена изграђених у Београду од 1830. до 1900., ментор проф. др Нађа Куртовић-Фолић и тиме је стекла звање магистра техничких наука из области архитектуре и урбанизма – историја и теорија архитектуре и урбанизма.
Након завршених магистарских студија, јуна 2004. године, одбранила је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду докторску дисертацију, под насловом: Развој стамбене архитектуре у Београду у 19. и почетком 20. века, ментор проф. др Нађа Куртовић-Фолић, чиме је стекла назив доктора техничких наука из области архитектуре и урбанизма.
Од фебруара 1985. до децембра 1989. године, била је запослена у ХК ЕНЕРГОПРОЈЕКТ – МДД Изградња, Високоградња, на различитим пословима уговарања и надзирања извођења завршних радова на објектима високоградње, у својствима архитекте-приправника, односно самосталног архитекте.
Од децембра 1989. године до септембра 2022. године (до одласка у пензију), проф. др Мирјана Ротер Благојевић била је запослена на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, и то: као асистент-приправник (1989-1995.) и асистент (1995-2004, реизбор 2001.) на предметима Катедре за развој архитектуре и уметности, касније Катедре за историју и теорију архитектуре и уметности Архитектонског факултета Универзитета у Београду.
Новембра 2004. године изабрана је у звање доцента, a Веће научних области Универзитета у Београду је децембра 2004. године потврдило избор за ужу научну област Историја и теорија архитектуре и уметности на Катедри за историју и теорију архитектуре и уметности Архитектонског факултета Универзитета у Београду.
Октобра 2009. године изабрана је у звање ванредног професора, а Веће научних области Универзитета у Београду је фебруара 2010. године потврдило избор за ужу научну област Историја, теорија и естетика архитектуре и визуелних уметности и обнова градитељског наслеђа, на Департману за архитектуру Архитектонског факултета Универзитета у Београду, у настави на основним академским студијама, мастер академским студијама и докторским академским студијама. Реизабрана је октобра 2014. године, а Веће научних области Универзитета у Београду је фебруара 2015. године потврдило реизбор у звање ванредног професора за ужу научну област Историја, теорија и естетика архитектуре и визуелних уметности и обнова градитељског наслеђа.
Октобра 2019. године изабрана је у звање редовног професора, а Сенат Универзитета у Београду, на предлог Већа научних области Универзитета у Београду је јануара 2020. године потврдио избор у звање редовног професора за ужу научну област Историја, теорија и естетика архитектуре и визуелних уметности и обнова градитељског наслеђа, на Департману за архитектуру Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, у настави на основним академским студијама, мастер академским студијама и докторским академским студијама.
Поред наставе на матичном факултету, др Мирјана Ротер Благојевић је учествовала и у настави на другим високошколским установама у земљи и иностранству: Учитељском факултету Универзитета у Београду (шк.2012/13. и 2013/14. године), Државном универзитету у Новом Пазару, на Департману за техничке науке (шк.2011/12. године), Факултету за уметност и дизајн, Универзитет Мегатренд у Београду (шк. 2008-09. године), Архитектонском факултету у Варни, у оквиру Универзитета Унион у Београду (шк. 2007-08. и 2008-09. године), Универзитету Црне Горе, Архитектонски факултет у Подгорици (шк. 2007/08. године) и Универзитету у Новом Саду, Факултет техничких наука (шк.2004/05. године).
Дугогодишњи ангажман и стручност проф. др Мирјане Ротер Благојевић на пољу проучавања и заштите градитељског наслеђа утицао је да буде изабрана за члана Комисије за полагање стручног испита у области заштите непокретних културних добара, при Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду, општи део испита за архитекте-конзерваторе (од 2006. године). Као експерт у овој области била је два пута (2015. и 2017. године) одређена од стране међународне организације Европа Ностра (Europa Nostra) за рецензента два предлога из Црне Горе на конкурсу за Годишњу награду Европа Ностра: European Union Prize for culturalHeritage/ Europa Nostra Awards. Такође је од стране European Research Council Executive Agency, “ERCEA”, марта 2013. године одређена за рецензента за оцену предлога међународног пројекта у оквиру FP7 “Ideas” Specific Program, ERC Starting Grant 2013. Поред тога је, у оквиру међународне сарадње Савета Европе и Министарства културе и информисања Републике Србије, јануара 2013. године, ангажована као консултант за израду предлога плана акција из области заштите и презентација културног наслеђа у фази пре-дијагнозе ЛДПП Ресава-Млава (Council of Europe Local Development Pilot Projects, Component C of the Regional Programme for cultural and natural heritage in South East Europe, LDPP for the Mlava-Resava Region). Марта 2014. године је именована за члана стручног тима Министарства културе и информисања Републике Србије за спровођење истраживања наслеђа у оквиру Пилот пројекта локалног развоја Ресава-Млава. Била је и члан стручног тима на пројекту “Техничка подршка у изради плана туристичке валоризације Голубачке тврђаве“, започетом 2009. године, који је реализован у сарадњи Општине Голубац и немачког GTZ-KWD, у коме је учествовала као један од домаћих консултаната из области заштите и ревитализације градитељског наслеђа.
Др Мирјана Ротер Благојевић је учествовала на већем броју домаћих и међународних научних и стручних скупова са радовима из области историје архитектуре и заштите и ревитализације градитељског наслеђа, као и из области одрживог развоја. Аутор је већег броја публикованих научних и стручних радова. Такође је учествовала на више националних научних пројеката.
Била је члан научних одбора више међународних научних скупова, редакција научних часописа и одбора за доделе награда.
Добитник је две значајне награде из области архитектуре и примењених уметности за монографију Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20. века: Награде Павле Васић Удружења ликовних уметности и дизајна Србије за 2006. годину и Признања 29. Салона архитектуре за 2007. годину у категорији публиковано дело из области архитектуре.
Др Мирјана Ротер Благојевић била је члан многих струковних организација: Друштва архитеката Београда, Друштва конзерватора Србије, DOCOMOMO Serbia (од оснивања 2011. године, члан оснивачког одбора, до 2015. године) и ICOMOS Serbia (од 2011 године).
Проф. др Мирјана Ротер Благојевић је током дугогодишњег професионалног рада, од тога три деценије на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, остварила значајне резултате на свим пољима делатности – педагошком, научном и стручном. Њен целокупан опус, а посебно у периоду од избора у звање ванредног професора, показују да је реч о изузетном стручњаку, коме је водеће опредељење било педагошки и научно-истраживачки рад. По свом садржају, њен професионални рад показивао је изразиту свестраност, разноврсност и озбиљност у приступу различитим областима наставе, науке и струке. Посебно се истиче њен рад у настави, који је био везан за све нивое студија који су присутни на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету – основне академске студије, мастер академске студије, интегрисане академске студије и докторске академске студије.
