УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

Асистент

Департман за архитектуру

Број кабинета: 233

Ужа научна област:
историја, теорија и естетика архитектуре и визуелних уметности и обнова градитељског наслеђа

Области истраживања:
историја и теорија архитектуре;
проучавање и обнова градитељског наслеђа у Србији

Марко Николић (1977), дипл.инж.арх., након завршених студија на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, похађао је последипломске студије из области Заштита, ревитализација и проучавање градитељског наслеђа. Mагистрирао је на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету (2009) са темом: Компаративна анализа и валоризација принципа и метода заштите и презентације на карактеристичним археолошким локалитетима у Србији. Докторску дисертацију из области архитектуре и урбанизма је одбранио на истом Факултету (2014) са темом: Примена принципа заштите и презентације градитељског наслеђа на средњовековним утврђеним градовима у Србији.

Од септембра 2003. године, запослен је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду на Департману за архитектуру у звању асистента на предметима: Историја архитектуре и насељавања у Србији, Интегративна заштита градитељског наслеђа, Историја модерне уметности и дизајна, Историја и теорија архитектуре, као и на бројним изборним предметима.

Професионално ангажовање усмерено је на историју и теорију архитектуре – посебно у области проучавања и обнове градитељског наслеђа у Србији. Био је ангажован на изради студије ЛДПП Ресава/Млава у сарадњи са Саветом Европе (2013).

Објавио је више научних и стручних радова у домаћим и међународним часописима, као и у научним публикацијама. Посебно се издваја рад у часопису Journal of Cultural Heritage (2013, 14/3), часопис који се налази на званичној Thomson Reuters SCI листи.

Аутор је циклуса предавања Архитектонски ансамбли у рушевинама – савремени приступи заштити и презантацији у Задужбини Илије М. Коларца 2010. године. Исте године, у оквиру манифестације Дани европске баштине у Београду, одржао је предавање под називом Савремени приступи заштити и презентацији археолошких локалитета у Србији на примерима Виминацијума, Сирмијума, Гамзиграда и Медијане.

Члан је научно-стручних организација и удружења: ICOMOS Serbia, DOCOMOMO Serbia и Друштва конзерватора Србије.