УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

10. децембар од 18h

Центар за културну деконтаминацију (ЦЗКд), Бирчанинова 21

18:00 Уводна реч: представљање студија случаја и мапирање конфликата
18:30 Урбанистичко планирање у Београду: трендови, задаци, улоге

из визуре урбанисткиње Ане Граовац

19:00 Јавни разговор о начину на који управљамо просторним развојем града Београда: Учествују:

др Синиша Тркуља, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Бранислав Поповић, Комисија за планове Скупштине града Београда, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу
Ана Граовац
, Урбанистички завод Београда

др Јасмина Ђокић, Урбанистички завод Београда
Небојша Нешовановић, ЦБРЕ, консултанска кућа за некретнине и инвестиције

Владимир Поповић, Wест Пропертиес, компанија за промет и услуге у сектору некретнина Душан Чавић, иницијатива Не дам Кеј

Зоран Буквић, инциијатива Улице за бициклисте

Модерирају:

в.проф. др Марија Маруна и доц. др Данијела Миловановић Родић

 

Изградња у Београду представља подручје многобројних конфликата између друштвених актера. Различити актери имају различите интересе, те и различита очекивања од исхода изградње. Услед какофоније различитих гласова који се могу чути поводом сваког случаја изградње, мањка информација и дијалога, често није могуће разумети процесе, процедуре и узроке проблема у целини. Тако просторни развој наших градова  исувише често представља конфликтно поље крајње супротстављених позиција, изоштрених специфичним перспективама из којих наступају различите друштвене групе.

 

На који начин треба разумети настале конфликте и од кога очекивати њихово разрешење? Како треба деловати у будућности како не би долазило до конфликата? И која је улога планера и урбаниста у томе?

Планирање као колаборативна активност служи управљању урбаним развојем у ширем концепту који уважава легитимитет интереса свих друштвених актера – заинтересованих страна из сва три сектора: јавног (државне службе, јавна предузећа), приватног (инвеститор) и цивилног (грађанство и удружења грађана, организације цивилног друштва, грађанске иницијативе). При томе, колаборативно управљањe урбаним развојем негује јавни дијалог као средство постизања равнотеже између различитих интереса према коришћењу просторних ресурса.

 

Колаборативна   планска  пракса   заснива   се   на  креирању  арене   за  аргументовану   дебату. С циљем развоја града који се базира на превазилажењу конфликата и помирењу различитих легитимних интереса, позивамо Вас да учествујете у том процесу, јавном разговору о начину на који управљамо просторним развојем Београда, 10. децембра у Центру за културну деконтаминацију.

 

Разговору претходи представљање студија случаја  и  мапираних конфликтних тачака  процеса просторног развоја Београда, које су израдили алумнији мастер курса Интегрални урбанизам Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Презентација ће почети у 18х.

 

О пројекту:

 

Пројекат воде: в.проф. др Марија Маруна, проф. др Данијела Миловановић Родић, Ксенија Радовановић и Љубица Славковић

Тим пројекта – алумнији мастер курса Интегрални урбанизам:

Милица Ђурђевић, Милица Ристовић, Милица Томашевић и Маргита Вајовић

Визуелни идентитет: Предраг Миловановић

Руководитељка и уредница пројекта: Љубица Славковић

 

Јавни разговор се реализује у оквиру пројекта Ка колаборативном управљању који ЦЗКД спроводи у сарадњи с алумнијима мастер курса Интегрални урбанизам Архитектонског факултета Универзитета у Београду и уз подршку Фондације Хајнрих Бел у Београду.

Пројекат се реализује у оквиру ЦЗКД програмске целине Разумети град.

hbs czkd