Друга научна конференција УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – 01.07.2022. | Univerzitet u Beogradu

Програм конференције

Друга научна конференција о урбаној безбедности и урбаном развоју

Продужен рок за пријаву апстраката: СРЕДА, 20.04.2022.

1. јул 2022.

Београд

Преузимање обрасца за писање апстракта (template)

Другу научну конференцију о урбаној безбедности и урбаном развоју у Републици Србији организују Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду с циљем да се подстакне и развије академска расправа о комплексности све израженијих безбедносних питања и изазова у урбаном простору. На дневном реду наћи ће се теме које на различите начине повезују питања безбедности са урбаним простором и његовим развојем, у настојању да се нађу најбоља решења за све сложеније безбедносне и урбане изазове 21. века.

Динамични процеси и промене савременог света, огледају се и у расту становништва, миграцијама (избегличке кризе проузроковане ратовима и сиромаштвом), изазовима и планском контролом савремене урбанизације, деградацији животне средине, геополитичкој нестабилности, ширењу дигиталне технологије (с потенцијално неизвесним консеквенцијама), ширењу заразних болести и многим другим изазовима. Утицај фактора као што су политичко насиље, ирегуларне миграције, пролиферација оружја за масовно уништење, криминал, загађење животне средине, природне катастрофе и епидемије/пандемије мултипликују се у областима са високом концентрацијом људи и инфраструктуре.

Безбедност градова и урбаних простора само је један од 17 Глобалних циљева одрживог развоја 2030, које је усвојила Генерална скупштина УН 2015. године. Бројни су актери који ће на међународном, националном и локалном нивоу до 2030. године заједнички радити како би „градове и људска насеља учинили инклузивним, безбедним, прилагодљивим и одрживим“. Улога и значај академских институтиција, теоретичара и практичара јесте да ову тему отворе и приближе заинтересованој јавности из академске средине, али и сфере јавних политика, као и управљачких структура на националном, регионалном и локалном нивоу као и да из плодоносне расправе и суочавања различитих перспектива, укажу на могуће правце развоја безбедносних и урбаних јавних политика.

Теме о којима се може дискутовати на конференцији јесу:

Урбанизација безбедности (секуритизација и/или милитаризација урбаних простора)
урбани милитаризам и војна доктрина и пракса;
савремени ратови и нове војне технологије за борбу у урбаној средини;
различити аспекти урбаног насиља (урбана герила, урбани тероризам, инфраструктурно насиље);
урбана безбедност и заштита критичне инфраструктуре и виталних услуга у кризним ситуацијама (нпр., заштита од инфраструктурних акцидената);
миграције као генератори промена у урбаним срединама и њихов утицај на безбедност;
јавни догађаји у урбаном простору – стратегије заштите и безбедности;
урбане перспективе: људска безбедност у градовима;
превенција криминалитета кроз урбано пројектовање, планирање и урбани дизајн;
криминал и страх од криминала у градовима.
Дигиталне технологије и урбана безбедност
urban Big data;
ГИС и урбана платформа за податке (Urban Data Platform – UDP);
Big data за урбани дизајн и менаџмент;
безбедност јавних отворених бежичних мрежа у урбаним срединама;
информационо-комуникационе технологије и јавни транспорт;
контрола приступа јавном простору и јавним услугама.
Глобализација, урбани развој и трансформација градова
политике урбанизације у функцији урбане безбедности;
урбана обнова у функцији безбедности;
безбедносни изазови паметних и одрживих градова;
безбедност и приватност – оквири за паметне градове;
безбедносни аспекти у стратешком и урбанистичком планирању;
резилијентност и урбанистичко планирање;
резилијентност градова и одговор на тероризам и катастрофе;
еколошка безбедност и урбани развој (индустријска екологија градова, проблеми отпада, нови видови загађења);
урбано сиромаштво и одрживи урбани развој;
развој руралних насеља;
развој малих и средњих градова у функцији равномерног територијалног развоја;
безбедност у отвореним јавним градским просторима;
урбани дизајн у функцији урбане безбедности и његов утицај на друштвено и индивидуално понашање;
утицај и међусобна повезаност безбедносних, социо-психолошких и техничких елемената урбане безбедности и урбаног развоја – интегрисани приступ изазову;
пројектовање јавних објеката са аспекта безбедности;
пројектовање стамбених објеката са аспекта безбедности.

Важни датуми – крајњи рокови:

• 10.04.2022. Пријава теме са предајом апстракта

• 25.04.2022. Обавештење о прихватању апстракта

• 25.05.2022. Предаја рада

• 20.06.2022. Коначна предаја коригованог рада и регистрација

• 01.07.2022. Датум одржавања конференције

Место одржавања скупа:

Архитектонски факултет Универзитета у Београду / Адреса: Булевар краља Александра 73/2, 11000 Београд, Република Србија

Званични језик конференције:

Текст и презентација рада пишу се на српском језику.

Апстракт:

Дужина: 150–250 речи;
Језик: наслов рада и апстракт на српском и на енглеском језику;
Технички услови: Times New Roman; 11 pt, single-spaced;
Кључне речи: 3 до 5.
Преузимање обрасца за писање апстракта (template)

Текст за зборник:

Преузимање обрасца за писање рада (template)

Радови ће бити објављени у:

Књизи апстраката са конференције са одговарајућим ISBN бројем, и
Зборнику радова са конференције са одговарајућим ISBN бројем.

Сви достављени радови ће проћи процес двоструке рецензије.

Одабрани радови ће бити представљени у тематском броју часописа Годишњак Факултета безбедности, при чему је потребно припремити рукопис у складу са упутством за ауторе часописа.

Контакт:

Информације и подношење апстраката и радова: ubur@fb.bg.ac.rs

Организациони одбор:

Др Светлана Станаревић, ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
Др Александра Ђукић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ.

Научни одбор:

Др Владимир Н. Цветковић, редовни професор, Факултет безбедности, УБ;
Др Слађана Ђурић, редовни професор, Факултет безбедности, УБ;
Др Светлана Станаревић,ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
Др Вања Роквић, ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
Др Горан Мандић, ванредни професор, Факултет безбедности, УБ;
Др Александра Илић, доценткиња, Факултет безбедности, УБ;
Др Милан Липовац, доцент, Факултет безбедности, УБ;
Др Весела Радовић, виши научни саветник, Институт за мултидисциплинарна истраживања, УБ;
Др Мирјана Лабан, редовни професор, Факултет техничких наука, УНС;
Др Наташа Пицлер Милановић, виши научни сарадник, Универзитет у Љубљани;
Др Слободан Милутиновић, редовни професор, Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу;
Др Мина Петровић, редовна професорка, одељење за социологију, Филозофски факултет, УБ;
Др Наташа Даниловић Христић, виши научни сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије;
Др Александра Ђукић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
Др Ева Ваништа Лазаревић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
Др Александра Ступар, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
Др Марија Маруна, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
Др Александра Крстић Фурунџић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
Др Данијела Миловановић Родић, доценткиња, Архитектонски факултет, УБ;
Др Владимир Лојаница, редовни професор, Архитектонски факултет, УБ;
Др Ана Никезић, ванредни професор, Архитектонски факултет, УБ;
Др Милена Вукмировић, доценткиња, Шумарски факултет УБ;
Др Југослав Јоковић, доцент, Електонски факултет, Универзитет у Нишу;
Др Дејан Филиповић, редовни професор, Географски факултет – одсек за Просторно планирање, УБ;
Др Велимир Шећеров, редовни професор, Географски факултет – одсек за Просторно планирање, УБ.