УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr
У амфитеатру на Архитектонском факултету у Београду | Фото: Душко Средојевић

Поводом обележавања три деценије од смрти академика професора Александра Дерока, на Архитектонском факултету у Београду, у понедељак, 03. децембра 2018. године у амфитеатру факултета одржана је трибина посвећена овом веома значајном јубилеју. Архитектонски факултет је овај јубилеј започео одржавањем трибине која је била посвећена вишедеценијском професионалном раду и деловању у сфери културе академика професора Дерока, као архитекте практичара и поборника оживљавања националног стила и народног градитељства, омиљеног професора на Архитектонском одсеку Техничког факултета, касније Архитектонском факултету у Београду. Највише њему као пасионираном истраживачу старина и делатнику у заштити градитељског наслеђа, уметнику и хуманисти који је својим стваралачким ликом на специфичан начин обележио културу 20. века.

На почетку трибине обратила се проф. др Ана Никезић, ванредни професор и продекан за наставу и науку Архитектонског факултета у Београду, која је поздравила присутне и изнела програм обележавања овог јубилеја у наредном периоду, како кроз наставне, тако и кроз ваннаставне активности. Потом се скупу обратио уважени академик Милан Лојаница, професор Архитектонског факултета у пензији, који је кроз веома надахнут начин говорио о значају академика и професора Александра Дерока за наше друштво.

sl.4_sl.1_Tribina-posvecena-profesoru-Aleksandru-Deroku_autor_Ena-Takac

Академик Милан Лојаница, професор Архитектонског факултета у пензији је одржао надахнут говор о значају академика и професора Александра Дерока за наше друштво. | Фото: Ена Такач

Након уводних обраћања, скупу се обратила проф. др Мирјана Ротер Благојевић, ванредни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, која је имала и улогу модератора на овој трибини. Она је присутне упознала са појединим важним догађајима из биографије Дерока, о његовом најранијем детињству, породици, интересовањима и о учешћу у Првом светском рату као једном од првих ратних пилота.

Потом је представила учеснике и говорнике на трибини, према редоследу излагања: др Марко Николић, архитекта, доцент Архитектонског факултета у Београду, др Марина Нешковић, архитекта, саветник Републичког завода за заштиту споменика културе Републике Србије, др ум. Милорад Младеновић, сликар и архитекта, ванредни професор Архитектонског факултета у Београду, др Милан Попадић, историчар уметности, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду – Одељење за историју уметности, др Ђорђе Мандрапа, архитекта, доцент Факултета савремених уметности у Београду, др Игор Марић, архитекта, научни саветник ИАУС-a у пензији и др Марта Вукотић – Лазар, историчар уметности, ванредни професор Филозофског факултета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

sl.8_sl.1_Tribina-posvecena-profesoru-Aleksandru-Deroku_autor_Ena-Takac

Обраћање проф. др Мирјане Ротер Благојевић, ванр. професорке Архитектонског факултета у Београду, модератора на овој трибини. | Фото: Ена Такач

О раду академика и професора Александра Дерока на Београдском Универзитету говорио је доцент др Марко Николић, који је присутне упознао са наставно-научним и педагошким радом професора Дерока на Архитектонском одсеку Техничког факултета, потом Архитектонском факултету у Београду, кроз садржаје наставних планова и програма, као и њихових промена, унапређење и развој наставних и ваннаставних активности, и кроз објављену грађу професора Дерока, која и данас представља основу за свако истраживање националне баштине.

Др Марина Нешковић говорила је о раду Дерока на истраживањима и заштити градитељског наслеђа. Посебно је истакла да се Дероко са једнаким интересовањем бавио проучавањем и документовањем средњовековног монументалног сакралног градитељства, утврђених градова, народног неимарства. У основи његових истраживања је директан однос са спомеником, у којем се упознавао са просторном структуром, начином зидања, архитектонским декоративним елементима.

sl.6_sl.1_Tribina-posvecena-profesoru-Aleksandru-Deroku_autor_Ena-Takac

У првом плану: Академик Милан Лојаница, професор Архитектонског факултета у пензији (лево) и ван. проф. др ум. Милорад Младеновић (центар фотогографије) | Фото: Ена Такач

Рад професора Александра Дерока у Смедереву је презентовао ван. проф. др ум. Милорад Младеновић, са посебним акцентом на Спомен костурници у Смедереву и школи Краљ Петар I, пројекти који се уобичајено наводе као његова значајна дела у области архитектуре. Потом је говорио о Дероковом утицају на урбани и архитектонски развој града, кроз приказе значајних пројеката стамбених зграда које је он пројектовао.

Потом се скупу обратио ван. проф. др Милан Попадић, који је изнео један нарочит случај из живота Александра Дерока. Циљ излагања је био да се укаже на јавни значај систематске заштите наслеђа и њеног научног установљења, а кроз истицање прворазредног и разноврсног доприноса Александра Дерока у овом истраживачком пољу.

О сакралној архитектури говорио је доц. др Ђорђе Мандрапа који је истакао да Дероков рад карактерише висок степен индивидуалности и оригиналности. Он је приказао где је позиција Дероковог стваралаштва у ширем контексту тадашње сакралне архитектуре, као и на који начин се, анализом овог сегмента његовог опуса, може пружити приказ његовог укупног приступа пројектантском деловању.

sl.5_sl.1_Tribina-posvecena-profesoru-Aleksandru-Deroku_autor_Ena-Takac

Бројна публика у амфитеатру на Архитектонском факултету у Београду | Фото: Ена Такач

Др Игор Марић је говорио о утицајима стваралаштва Александра Дерока на потоње генерације архитеката. Он је указао да је Дероко истакнута личност српске културне, научне и архитектонске сцене 20. века, на размеђу између Романтизма и Модернизма.

О уметничком и књижевном раду говорила је ван. проф. др Марта Вукотић – Лазар, која је истакла Дерокова познанства са бројним страним и домаћим уметницима крајем треће деценије 20. века, као што су: Пабло Пикасо, Ле Корбизије, Сава Шумановић, а који су оставили дубок траг у каснијим Дероковим уметничким радовима. Посебно је истакнуто његово пријатељство са књижевником Растком Петровићем.

sl.7_sl.1_Tribina-posvecena-profesoru-Aleksandru-Deroku_autor_Ena-Takac

Др Игор Марић (у центру фотографије) је говорио о утицајима стваралаштва Александра Дерока на потоње генерације архитеката. | Фото: Ена Такач

Након завршених излагања која су била везана за Универзитетски рад професора Дерока, његов професионални рад у области истраживања, заштите и обнове градитељског наслеђа, како монументалног сакралног, тако и традиционалног градитељства, потом пројектантски рад и на крају његов књижевни и уметнички рад, уследила је дискусија и размена мишљења између говорника и учесника трибине.

Посебно треба истаћи велику посећеност трибине од стране професора Београдског Универзитета и Универзитета уметности, професора у пензији Архитектонског факултета, колега и колегиница из служби заштите, а посебно је значајна велика посећеност од стране наших студената, што је све допринело да се овај важан јубилеј везан за три деценије од смрти уваженог академика и професора Александра Дерока обележи на достојанствен начин.

Биографија проф. Александра Дерока (1894-1988)
(Припремила: проф. др Мирјана Ротер Благојевић)

sl.1_Tribina-posvecena-profesoru-Aleksandru-Deroku_autor_Ena-Takac