УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

Изложба: “Простор: цртеж и слика” – 60 година збирке радова Кабинета за Ликовне форме Архитектонског факултета

Непознати аутор – Студија волумена у простору, темпера, средина 1970-их

Изложба
Простор: цртеж и слика
60 година збирке радова Кабинета за Ликовне форме Архитектонског факултета Универзитета у Београду

Галерија Аула
децембар 2016. – фебруар 2017.

Аутори изложбе:
проф. мр Бранко Павић, проф. мр Дрaган Јеленковић, ван. проф. мр Милорад Младеновић, ван. проф. др Мариела Цветић и др. Иван Шулетић, асистент.

Изложба Простор: цртеж и слика производ је процеса селектовања велике Збирке ликовних радова који припадају Кабинету за Ликовне форме и Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Ова Збирка се данас састоји од око 6000 – 7000 студентских радова и мањег броја радова наставника произведених у оквиру дугогодишње и веома разноврсне наставе из области ликовних уметности на Архитектонском факултету. Прослава 170 година наставе архитектуре на Београдском универзитету искоришћена је као повод наставницима из ове области да се Збирка коначно доследно уреди и прикаже јавности. У току пролећног семестра школске 2015/16. започет процес селектовања и архивирања Збирке завршен je изложбом као једним од могућих увида у Збирку и као модел презентације процеса архивирања.

2016_Prostor-Crtez-i-Slika_01

Стефан Тасић – цртеж ауле Факултета, туш и четкица, 2004.

Током деценија наставе перманентно је, и на крају сваке школске године, издвајан и прикупљан одређен број квалитетних студентских радова уз труд да се оствари што шира заступљеност свих који су у њој учествовали, као и што шири преглед карактера актуелне наставе. Овим поступцима омогућено је да Кабинет за Ликовне форме и Архитектонски факултет данас поседују Збирку радова ликовних уметности стару готово 60 година обједињену савременим примерима студената архитектуре у области ликовног рада. Таква Збирка је овом изложбом приказана у својој укупности и тематској разноврсности. Изложба Простор: цртеж и слика конципирана је као један могући методолошки увид у обим Збирке. Изабрани метод односи се на покушај да се прикаже што шири увид у обим ликовних истраживања у настави архитектуре.


Повезани текстови:
Архитектонски факултет је прославио јубилеј „170 година високошколске наставе у области архитектуре“ у Србији
Изложба и округли сто: Колико снаге имам ја, колико сна… Афирмација креативних пракси
Конкурс: Колико снаге имам ја, колико сна… Афирмација креативних пракси
Јубилеј: 170 година високошколског образовања у области архитектуре


2016_Prostor-Crtez-i-Slika_02

Растко Васовић – Колористичка студија поставке у простору сале 301, темпера и колаж, крај 1990-их

2016_Prostor-Crtez-i-Slika_03

Час цртања, ЦЗКД Београд, 1995. | Фото © Бранко Павић

Посебан сегмент ове изложбе односи се на разноврсне активности које произилазе из матичне наставе на предметима ликовних уметности и тим сегментом се показују значајне могућности интеграције ликовних уметности и архитектуре у будућности. Допринос ове изложбе не односи се само на увид у квалитет наставе из области ликовних уметности на Архитектонском факултету Универзитета у Београду већ и на допринос истраживању историје идеја важних за историју високошколског образовања у Србији у области ликовних уметности.

Добродошли!

Све изложене панеле са изложбе “Простор: цртеж и слика” у аули на Архитектонском факултету можете погледати овде:
https://www.flickr.com/gp/arhitektonski_fakultet_beograd/Q33QL6


Називи предмета из области ликовних уметности, од 1839. до данас

  • Худежество начертанија око 1839, Атанасије Николић
  • Чертаније, Фридрих Макмилер
  • Геометријско цртање, Михаило Петковић
  • Приправно цртање, Михаило Петковић
  • Припремно цртање по прегледу / слободоручно прецртавање – Петар Раносовић
  • Орнаментско цртање слободоручно, али по моделима од гипса – Петар Раносовић
  • Цртање орнаментско по гипсаном моделу, укинуто након 1945.
  • Цртање фигура по гипсаном моделу, укинуто након 1945.
  • Цртање припремно по гипсаном моделу, укинуто након 1945.
  • Акварелисање По гипсаном моделу, укинуто након 1945.
  • Актно цртање 1934. / 1941.
  • Слободно цртање и Акварелисање
  • Слободно цртање
  • Акварелисање
  • Основи графике и сликарства – предмет којим је замењено акварелисање – Пиво Караматијевић
  • Ликовно образовање I и II (ЛО I: истраживања теорије форме + ЛО II: истраживање теорије боје)
  • Ликовно образовање – обједињена истраживања ЛО I и ЛО II
  • Ликовне форме – појединачни обавезни семестрални предмети из области ликовних уметности: Ликовни елементи (Модул Простор и облик) + 3Д Визуелна истраживања + Ликовно приказивање у архитектури (Модул Ликовне форме) + Боја и ликовни концепт (Модул Ликовне форме)

Учешће наставника ликовних уметности

Учешће наставника ликовних уметности на различитим уметничким предметима од интереса за студије архитектуре ван стандардне наставе из области ликовних уметности на Основним академским студијама (након реформе наставе на Архитектонском факултету 2005. године):

Докторске академске студије Архитектуре:

Мастер и Интегрисане академске студије Архитектуре:

Мастер академске студије Унутрашња архитектура:

Основне и Интегрисане академске студије – Изборни предмети:

  • Пројекат мобилних уметничких резиденција + Архитектура и текстил + Сећање града + Кустосирање – ван. проф. мр Милорад Младеновић

Основне и Интегрисане академске студије – Студијска целина: Увод у архитектуру и уметност

2016_Prostor-Crtez-i-Slika_sala_301_02_opt

Наставници из области ликовних уметности

Наставници из области ликовних уметности (и године рада у настави архитектуре):

  1. Атанасије Николић, ректор, 1839. године;
  2. ”Учитељи цртања, странци…” (цитат Б.Н.);
  3. Фридрих Макмилер;
  4. Михајло Петковић – геометријско цртање, приправно цртање;
  5. Ђорђе Миловановић – сликар, Висока Школа, од 1875. (Технички факултет ) до 1898. године – ”тек на Високој школи и то од 1875, запажа се као учитељ цртања на Техничком факултету сликар Ђорђе Миловановић” (цитат Б.Н.);
  6. Петар Раносовић – сликар на новооснованом архитектонском одсеку, од 1898. године – припремно цртање, орнаментско цртање;
  7. Михо Маринковић – академски сликар, орнаментско цртање, од 1919.- 1934. године;
  8. Боривоје Раденковић – ”учитељ вештина”, цртање фигура, 1919-1941. године;
  9. Андреја Папков – архитекта, “у међувремену предаје до избора Хакмана 1934/35.”;
  10. Константин Хакман – aкадемски сликар;
  11. Светислав Страла – сликар, “учитељ вештина” од 1941. године;
  12. Првослав Караматијевић – сликар, 1947. – 1963. године;
  13. Григорије Самојлов – архитекта;
  14. Бранко Крстић – архитекта;
  15. Миливој Грујић – aкадемски сликар, 1956.- 1995. године;
  16. Ђорђе Илић – aкадемски сликар, 1955. – 1984. године;
  17. Душан Љубојевић – aкадемски сликар, 1956. – 1994. године;
  18. Велизар Михић – aкадемски сликар;
  19. Федор Соретић – aкадемски сликар, 1961. – 1992. године;
  20. Владан Љубинковић – aкадемски сликар, 1979. – 2016. године;
  21. Бранко Павић – aкадемски графичар, 1990. – ;
  22. Драган Јеленковић – aкадемски сликар, 1993. – ;
  23. Милорад Младеновић – aкадемски сликар и архитекта, 1996. – ;
  24. Мариела Цветић – aкадемски сликар, 1996. – ;
  25. Ивана Кличковић – aкадемски сликар, 2009. – 2012. године;
  26. Иван Шулетић – aкадемски сликар, 2015. – .