Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољи мастер рад из области архитектуре и урбанизма у школској години 2021/2022, додељена је Милици Брајовић, за рад под називом „Примена биофилног дизајна у циљу регенерације: Парк еколошке и психолошке обнове“, одбрањен на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, под менторством проф. др Александре Ступар. Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољу докторску дисертацију из области архитектуре и урбанизма у школској години 2021/2022, додељена је др Бојани Јерковић-Бабовић, д.и.а, за дисертацију под називом „Инструментализација феномена флуидности у архитектури XXI века“, одбрањену на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, чији је ментор проф. др Владимир Мако.

Жири Награде Ранко Радовић у 2022. години донео је једногласну одлуку да награду у категорији Критичко-теоријски текстови о архитектури додели научној монографији „Nikola Dobrović – The Shifting Modes of Critical Practice in Architecture“ ауторке др Марије Милинковић. Са посебним освртом на важност теме међународног представљања великана југословенске архитектуре Николе Добровића, како би се на достојан начин обележила 125- огодишњица његовог рођења, жири је закључио да је управо приступ какав је имала Марија Милинковић приликом писања монографије, онај који приближава и омогућује широко разумевање комплексних мисли и комплексног опуса овог горостаса југословенске архитектуре, подједнако читаоцима који јесу и, опет, нису нужно припадници архитектонске сфере. У уводнику, ауторка цитира и бојазан професора Ранка Радовића, који у свом тексту из 1979. године „Никола Добровић или о повећању с временом“ алудира на то да ће године проћи док се Добровићево „волуминозно и хетерогено“ дело не сагледа у потпуности, са јасном идејом о вредностима које носи. Овом опаском, ауторка се позива на Радовићево поимање Добровићевог дела и то не чини први пут у свом богатом научном раду. У итерацијама које су претходиле монографији о Добровићу, она се ослањала на ставове и интерпретације Ранка Радовића, анализирајући их, поредећи их и контекстуализујући их у време после смрти оба архитекта, чинећи на овај начин професора Ранка Радовића незаобилазним и високовредним сарадником на сопственом путу писања и откривања тајни Добровићеве архитектуре.