Публикација: ”У српско-византијском калеидоскопу: архитектура, национализам и империјална имагинација 1878-1941” – др Александар Игњатовић

Публикација: У српско-византијском калеидоскопу: архитектура, национализам и империјална имагинација 1878-1941 – др Александар Игњатовић | Фото © М.Булатовић

Са задовољством Вам представљамо књигу “У српско-византијском калеидоскопу: архитектура, национализам и империјална имагинација 1878-1941″, аутора др Александра Игњатовића, ванредног професора Архитектонског факултета (издавачи: Орион Арт и Универзитет у Београду – Архитектонски факултет).

Извод из предговора књиге:

… “Иако су посвећене решавању „српско-византијског” проблема у архитектонској култури и културној историји, наредне странице садрже покушај да се расветли и образложи важна и занемарена улога архитектуре у настанку и функционисању идеологије национализма у политички синкопичном времену између стицања независности Кнежевине Србије 1878. и краха Краљевине Југославије 1941. године. Смештањем у одговарајући интелектуални и политички контекст, релације између „српског” и „византијског” — и то не само у наративима архитектонске историографије, већ у много ширем сегменту историографске продукције и историјске имагинације — прочитао сам као места обликовања идеја о прошлости и будућности нације, националне државе и онога што наизглед представља својеврсни оксиморон: националне империје.

Покушао сам да укажем на то да су архитектонски реликти далеке прошлости радом историчара, историчара уметности и архитеката, али и многих других који су о њима писали с много знања, неконтролисане емпатије, па чак и страсти, постајали делатни идеолошки инструменти од великог идеолошког и политичког значаја у сопственом историјском контексту. Странице које следе садрже не само тумачење једног — иако веома важног — историјског проблема, већ и покушај сагледавања идеја кроз које се и данас замишљају границе и особености српске националне заједнице и обриси њеног идентитета.”…
др Александар Игњатовић, аутор књиге, ванредни професор Архитектонског факултета

Илустрације на корицама:
Насловна страна: Риста Марјановић, Манастир Грачаница на Косову, 1912. Извор: Фотографија је у власништву наследника Ристе Марјановића, објављено уз допуштење госпође Зоране Војновић

Задња страна корица: Драгутин Милутиновић, Краљева црква у Студеници, детаљи фреско-декорације, 1880. Акварел. Извор: Слика је у власништву © Историјског музеја Србије. Инв. бр. 3689

Изводи из рецензија:

“Аутор полази од тога да су место средњег века и посебно Византије у националном наративу неприкосновени, они су то ‘златно доба’ неопходно, како показују савремене теорије, да би се описала и замислила сопствена нација, али и да би јој се задали задаци за будућност. Управо су ти задаци једна од кључних тема које покреће ова књига. У средишту анализе је амбиваленција између империјалних амбиција и захтева за стварање националне државе. […] Инспирација средњим веком и контроверзни однос према Византији, као сопственој идентификацији или, напротив, као ‘другом’, били су у случају српске нације не само темељи изградње националне и историјске свести, већ и конкретног спољнополитичког програма. Архитектура је ту била истовремено и израз и конститутивни елемент, због чега њена анализа подразумева веома темељно откривање и многих других велова нације, због чега је књига Александра Игњатовића књига о историји и архитектури, али и о грађевини српске нације.”
Дубравка Стојановић, Филозофски факултет у Београду

“Тема рукописа је посвећена једном од најважнијих проблема из новије српске културне историје — односу и рецепцији византијског наслеђа у српској архитектури и историографији. Игњатовић уочава да се кроз проучавање и тумачење византијско-српских односа у прошлости конструисао српски национални идентитет, што се парадигматично одражавало на разумевање историје и идеала српске архитектуре. Рукопис доприноси не само разумевању новије српске архитектуре и историографије, већ и српске националне идеологије у XIX и XX веку.”
Ненад Макуљевић, Филозофски факултет у Београду

Илустрација на корицама:
Драгутин Милутиновић, Краљева црква у Студеници, детаљи фреско-декорације, 1880. Акварел. Извор: Слика је у власништву © Историјског музеја Србије. Инв. бр. 3689

Публикација: У српско-византијском калеидоскопу: архитектура, национализам и империјална имагинација 1878-1941 – др Александар Игњатовић | Фото © М.Булатовић

“Ова књига представља значајно научно дело које ће не само расветлити многобројне недоумице настале у нашој досадашњој историографији архитектуре Србије, већ ће својим квалитетима допринети даљем развоју теорије архитектуре. […] Дело ‘У српско-византијском калеидоскопу: архитектура, национализам и империјална имагинација 1878-1941′ представља значајан допринос нашој и посебно европској науци, у којој се још увек наилази на низ нерешених питања везаних за релацију између архитектуре и националног идентитета.”
Владимир Мако, Архитектонски факултет у Београду

“Значајну вредност ове монографије представља […] теоријски оријентисана расправа у којој аутор компарира теоријске историографске радове везане за однос нације, историографије и архитектонске културе од краја XИX века до савременог доба. У њој су јасно дефинисани проблеми истраживања и теоријски дефинисани његови оквири, у којима се развија расправа о проблему конструисања нације, националног идентитета, националне државе и идеологије национализма. […] Кроз анализу византинизације и девизантинизације Србије као интерпретативним моделима, тумаче се ове две парадигме конструисања националне историје и идентитета. Посебно се наглашава парадокс истовремене блискости и оштре разлике између ‘српског’ и ‘византијског’ идентитета.”
Мирјана Ротер Благојевић, Архитектонски факултет у Београду

Публикација: У српско-византијском калеидоскопу: архитектура, национализам и империјална имагинација 1878-1941 – др Александар Игњатовић | Фото © М.Булатовић