УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

GNPK_2016_ceremonija

У Скупштини града Београда, 22. децембра 2016. године додељене су награде Привредне коморе Београда за 2015/16. годину.

Извор вести: Привредна комора Београда

У Скупштини града Београда, 22. децембра 2016. године додељене су награде Привредне коморе Београда за 2015/16. годину ауторима 6 докторских дисертација, 2 мастер рада, 2 дипломска рада, 2 дизајнерска решења и 1 техничког унапређења.

У категорији најбољих докторских дисертација, магистарских теза, мастер и дипломских радова, Годишњом наградом Привредне коморе Београда 2015/16. године награђен је докторски рад ”Термичке карактеристике и обликовни потенцијали вегетационих зидова у београдским климатским условима” аутора др Будимира Судимца, доцента на Архитектонском факултету у Београду (ментор: др Александра Крстић-Фурунџић, редовни професор).

У категорији Дизајнерских решења, Годишњом наградом Привредне коморе Београда 2015/16. године награђен је дизајн вебсајта Архитектонског факултета у Београду. За најбоље дизајнерско решење, за динамичан и едукативан вебсајт школе, Жири је доделио награду Маји Булатовић MArch, главном уреднику вебсајта Универзитета у Београду – Архитектонског факултета.

GNPK_2016_Budimir_Sudimac

Председник Привредне коморе Београда Миливоје Милетић, доцент др Будимир Судимац и председник Жирија проф. др Драган Ђуричин

Привредна комора Београда, традиционално, од 1968. године, додељује Годишњу награду за најбоље докторске дисертације, магистарске тезе, мастер и дипломске радове. Традиционално, од 1975. године, Привредна комора Београда додељује Годишњу награду за најбоље проналаске и техничка унапређења, а од 1984. године за најбоља решења у области дизајна (индустријско обликовање, графички дизајн, визуелне комуникације, ергономске и маркетиншке дизајнерске иновације) за област привреде.


Повезани текстови:
Годишње награде Привредне коморе Београда освојили аутори са Архитектонског факултета
Привредна комора Београда доделила награду за најбољу докторску дисертацију у 2014.


Ове године је конкурисало 53 рада из области медицине, машинства, електротехнике, саобраћаја, телекомуникација, грађевинарства, архитектуре, шумарства, пољопривреде, економије, туризма, фармације, примењених уметности.

Награде су, према речима председника Жирија проф. др Драгана Ђуричина, додељене једногласном одлуком, а при оцењивању кључни критеријум је био применљивост радова у привреди, са акцентом на економичност датог решења.

Гостовање нашег доцента, др Будимира Судимца у емисији РТВ “Енергија на паметан начин” – бр. 61

Website_u_kancelariji_2016_900

GNPK_2016_Maja_Bulatovic

Председник Привредне коморе Београда Миливоје Милетић, Маја Булатовић M.Arch, главни уредник вебсајта Архитектонског факултета и председник Жирија ?.

Председник Привредне коморе Београда Миливоје Милетић отворио је свечаност доделе признања, подсећањем да Привредна комора Београда данас послује у оквиру коморског система Србије.

… ”Вечерас ћемо честитати добитницима награда али очекујемо да ћемо подстаћи и нове напоре и све оне у Србији које се баве иновацијама, знањем и науком, да заједно истрајемо на путу, да оно што уграђују у своја решења буде примењено и у пракси, како бисмо иновацијама допринели укупној материјалној користи и добити за све нас, поручио је Милетић.”…

На додели награда је говорио и Председник Српске академије наука и уметности, Владимир Костић и подсетио је на 19. новембар, када је пре 175 година основана САНУ. Он је оценио да наука никада није била само прирепак привреде, нити је трчала за бахатим освајачима. … ”Без извесне метафизичке компоненте у истраживању нема науке. Без озбиљне базичне науке нема иновација и постајемо само спољни прирепци нечега што се зову озбиљне технологије”, рекао је Костић и подсетио да је Србија прескочила читаве технолошке циклусе. … ”Наука се мора подржавати због одржавања социјалне писмености цивилизације којој припадамо, а друштвено хуманистичке науке су данас потребније у актуелним моралним и етичким заврзламама од оних које називамо лајф сајенсиз. Може се и једно и друго што потврђујуе пример Милутина Миланковића, члана САНУ, који је сањао недосањане снове, али истовремено био и врло озбиљан предузимач. Вероватно може једно и друго, али утиларност не сме бити главно обележје српске науке, нагласио је Костић.”…

Обраћајући се младим људима он им је поручио следеће: … ”будите отворени за сваку врсту изазова, посебно оних културних; учите стране језике који ће обогатити ваш идентитет; клоните се предрасуда; учите од различитих; чувајте се свих предрасуда које проистичу из нарцизма малих разлика које вам се намећу; у времену логореје научите да слушате друге; не узимајте себе превише озбиљно, бар не озбиљније од других; проблеме које решавате гледајте из најразличитијих углова; и када вам се чини да нема друге тачке гледишта трагајте за њом; не дозволите да навике и рутина завладају вашим животом; спремајте се за нове почетке; не бојте се пораза, они могу да буду лековити; одлучите ли се за науку не очекујте признања и аплаузе; не заборављајте стари добри занат методологије; и када се будете суочавали са тешким проблемима оставите места за игру; не подлежите искушењима чопора и развијених застава, науци је иманентна извесна усамљеност; учите, учите и само учите до краја живота; у науци влада правило у лажи су кратке ноге, према томе држите се изреке “не лажи и не кради”; читајте класике; ако сте сигурни да сте у праву своју истину браните упркос свему. На крају, упркос годинама, немојте веровати ни мојим саветима, артикулишите сопствене”, поручио је председник Српске академије наука и уметности.

Nagrada-Privredne-komore-Beograda_main