УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

РЕФЛЕКСИЈЕ
Програм предавања професора Архитектонског факултета

У оквиру програма обележавања 170-годишњице високошколске наставе у области архитектуре у Србији, Архитектонски факултет најављује програм предавања под називом „Рефлексије“, а који ће обухватити циклус предавања наших еминентних професора који су свој радни век провели у школи и који ће нам представити своја виђења и искуства у образовању будућих архитеката, архитектонској пракси, својој инспирацији и мотивацији, схватању архитектуре као дисциплине и простора као феномена.

Предавања ће се одржавати у амфитеатру факултета, четвртком од 19.00 сати, почевши од 20. октобра 2016. године према следећем календару:

20.10.2016. у 19.00 _ ШТА ЈЕ АРХИТЕКТУРА? Проф. Спасоје Крунић
20.10.2016.
четвртак у 19.00

Refleksije-2016_Krunic_portret

Шта је архитектура?
Проф. Спасоје Крунић

Уводни део предавања посвећен је разматрању шта је простор, као и личностима професора Добровића, Злоковића, Мандића, Крстића и Богдановића, који су имали најзначајнији утицај на формирање архитекте Спасоја Крунића.
…”На примерима своје архитектуре различитих програма (пословне зграде, породичне, затвор, галерија, сакрални простори…) изложићу свој став о томе шта је архитектура. Биће приказана и четири моја патентирана конструктивна система за градњу приземних и вишеспратних зграда у челику и дрвету.”…


Повезани текстови:
Маргинализоване теме – архитектура приватних, јавних и сакралних објеката – Стваралаштво професора Спасоја Крунића
Гостујуће предавање професора Спасоја Крунића


Биографија:
Спасоје Крунић (1939, Никшић), дипломирани инжењер архитектуре, био је редовни професор Aрхитектонског факултета Универзитета у Београду до одласка у пензију 2005. године. Студирао је у Београду у периоду од 1958 -1968. године. Након дипломирања, започео је рад у пракси као шеф пројектног бироa у стамбено – комуналном предузећу Нови Бечеј (1968 -1970). У периоду од 1970. до 1985. године био је водећи пројектант у Заводу за изградњу Београда. Убрзо потом постаје самостални уметник и започиње своју дугогодишњу праксу на Архитектонском факултету у Београду. Од 1971. године члан је УЛУПУДС-а, а дописни члан Академије инжењерских наука Србије од 2007. године. Архитектонско стваралаштво обухвата око педесет изведених дела и четири патента (Патент 01 система „Крунић 81“; Патент 02 система „Крунић82“; Патент 03 система “Крунић 84“; Патент 04 система „Крунић 87“). Архитекта Спасоје Крунић је и добитник преко педесет награда на домаћим и међународним конкурсима из области архитектуре и урбанизма. http://www.spasojekrunic.com/


27.10.2016. у 19.00 _ АРХИТЕКТА: РАДНИК И/ИЛИ УМЕТНИК / Проф. Бранислав Митровић
27.10.2016.
четвртак у 19.00

Refleksije-2016_Mitrovic_portret

Архитекта: радник и/или уметник
Проф. Бранислав Митровић

Предавање је структуирано кроз приказ актуелних архитектонских пројеката и изведених објеката, фокусирано на обликовном и ликовном аспекту, са једне, и процесу пројектантског рада, грађења, комуникације и креативног мишљења и деловања у настајању објеката, са друге стране.


Повезани текстови:
Гостујуће предавање академика Бранислава Митровића
Разговор: Архитектура у контексту – Брaнислaв Mитрoвић
Награде 36. Салона архитектуре 2014.


Биографија:
Брaнислaв Mитрoвић (1948, Црна Гора, Бар), Професор Емеритус Aрхитeктoнскoг фaкултeта у Бeoгрaду – од 1990. гoдинe je дoцeнт нa Aрхитeктoнскoм фaкултeту у Бeoгрaду нa прeдмeту Aрхитeктoнскa aнaлизa прoстoрa. Члaн je прeдсeдништвa Друштвa aрхитeкaтa Бeoгрaдa oд 1983. дo 1989. гoдинe, a прeдсeдништвa Сaвeзa aрхитeкaтa Србиje oд 1987. гoдинe. Прeдсeдник je Сaвeзa aрхитeкaтa Србиje oд 1993. гoдинe. 1995. гoдинe je изaбрaн зa вaнрeднoг прoфeсoрa нa Aрхитeктoнскoм фaкултeту у Бeoгрaду нa прeдмeту Прojeктoвaњe 3, Oбjeкти спeктaклa и Aрхитeктoнскa aнaлизa 1, 2, 3. Oд 1995—1997. гoдинe je шeф кaтeдрe зa прojeктoвaњe нa Aрхитeктoнскoм фaкултeту. Oд шкoлскe 1997/98 гoдинe вoди СTУДИO 11 нa кaтeдри зa прojeктoвaњe. 1998. гoдинe изaбрaн je зa рeдoвнoг прoфeсoрa Aрхитeктoнскoг фaкултeтa. 2006. oснивa свoj прojeктни бирo пoд нaзивoм MИTaрх студиo. Рeдoвни je члaн СAНУ, Oдeљeњa ликoвнe и музичкe умeтнoсти oд 2012. гoдинe.


10.11.2016. у 19.00 _ КОНСТРУКЦИЈА У АРХИТЕКТУРИ = АРХИТЕКТУРА У КОНСТРУКЦИЈИ / Проф. др Милорад Ристић
10.11.2016.
четвртак у 19.00

Refleksije-2016_Ristic_portret

Конструкција у архитектури ≡
Архитектура у конструкцији [КᴖА ≡ АᴖК]

Проф. др Милорад Ристић

1. Рефлексије кроз историју
2. Рефлексије кроз материју
3. Рефлексије кроз образовање
4. Рефлексије кроз провиђење

Питагорина мисао (дефиниција): „Судбина одређује прошлост, садашњост је безвремени тренутак којим будућност пролази у прошлост, слобода одређује будућност, а провиђење контролише и прошлост и садашњост и будућност“, побуђује идеју наслова овог предавања.

1) Утицај ове дихoтомије на развој Архитектуре по виђењу аутора предавања, кроз изабране примере из историје. (Фактографија, фотографија и коментари уз причу о Питагори) – 25 минута;
2) Утицај примењених материјала и њихових физичко-механичких особина на реализацију Архитектонских остварења у неким карактеристичним објектима – 15 минута;
3) Утицај образовања на Архитектуру у контексту наслова предавања, пример развојног пута Сантјага Калатраве, прилог кратак филм са коментаром – 20 минута;
4) Прилог повратка у будућност, кроз враћање проверених вредности конструктивног одсека у савременој форми – 20 минута;
5) Приказ 2-3 изведена објекта аутора предавања, у нашој земљи, Русији и Кувајту у различитим конструктивним материјалима. Компјутерски приказ на платну са коментаром – 20 минута;

Питања и одговори, и ДИСКУСИЈА – Како проширити знање из области


17.11.2016. у 19.00 _ РЕТРОАКТИВНИ ДИЈАЛОЗИ О ШКОЛИ АРХИТЕКТУРЕ / Проф. Михаило Тимотијевић, Проф. др Владимир Лало Николић
17.11.2016.
четвртак у 19.00

Refleksije-2016_Timotijevic_Nikolic_portret

Ретроактивни дијалози о школи архитектуре
Проф. Михаило Тимотијевић, Проф. др Владимир Лало Николић

Апстракт
Реформа наставе архитектуре под називом Студије по европским стандардима или ускладу са Болоњском декларацијом, трајала је неколико година, а сама настава по новом концепту почела је 2оо6. године. Имајући у виду да је од тада прошло десет година, сада, као непосредни учесници процеса, имамо солидну дистанцу како бисмо проценили шта је било добро, посебно шта нам „накнадна“ памет говори, пре свега бринући о добробити за нове генерације архитеката.

У том смислу структурирали смо своја излагања као дискусију у неколико тема водећи рачуна да ослободимо и време за коментаре присутних у амфитеатру:
– Зашто смо радили реформу, шта је био њен циљ?
– Како данас видимо стандард студија архитектуре?
– Каква би требало да је програмска структура наставе?
– Какав профил професора се тражи на студијама архитектуре?

Реформа наставног плана Архитектонског факултета у Београду:
Студије по европским стандардима 2003-2006
Studies By European Standards / Module Catalogue


Повезани текстови:
Додељена Годишња награда УАС за 2014.
Mies van der Rohe награда 2015: 6 номинованих пројеката из Србије
Награде 36. Салона архитектуре 2014.


24.11.2016. у 19.00 _ ЗАПИСИ О ОБЛИКОВАЊУ ПРОСТОРА / Проф. Димитрије Младеновић
24.11.2016.
четвртак у 19.00

Refleksije-2016_Mladenovic_portret

Записи о обликовању простора
Проф. Димитрије Младеновић

Апстракт
Сви елементи у простору су обликовани – а један од главних задатака архитеката је да у свом раду преобликују – дообликују и обликују те елементе.

(Пре)(до)обликује се градски простор кроз урбанистичке пројекте и њихове реализације – јавни простори града – тргови, паркови, улице, архитектонски ансамбли.

Обликују се архитектонским пројектима грађевине у складу са њиховом историчношћу, актуелном архитектонском доктрином, технологијом, материјалима. Обликују се скулпторални елементи у природном или урбаном окружењу…

Пракса архитеката креће се кроз замишљене просторе, планиметријске орнаменте моделских светова, често неостварене идеје.


Повезани текстови:
Промоција књиге: Обликовање простора – проф. арх. Димитријe Митa Младеновић


Биографија:
Димитрије Мита Младеновић рођен је 1936. године у Загребу. Основну школу и гимназију (III мушку) завршио у Београду. 1961. године дипломирао на Архитектонском факултету у Београду код професора Михајла Радовановића. По завршетку факултета ради у Одељењу за урбанизам и архитектуру у Зрењанину све до 1967. када постаје асистент на матичном факултету. Магистрира 1975, а своје радове верификује 1981. године. Од 1988. је професор на Катедри за урбанизам и просторно планирање којом управља у два наврата 1987–90. и 1995–97. године. У раздобљу 1972-74. био је председник Урбанистичког савеза Србије, а од 1987. до 1995. председник Друштва архитеката Београда. Половином прве деценије овог века ради као професор на Архитектонском факултету у Познању, у Пољској.

Одликован је орденом Командорие, једним од највиших пољских одликовања у области јавног и културног живота. Носилац је Повеље Урбанистичког савеза Југославије (1973) и Награде Министра за културу и уметност Пољске (1986). У време њеног оснивања 1995. био је члан иницијативног оснивачког одбора Академије архитектуре Србије. 2008. изабран је за почасног члана Пољске Академије наука – Одељење урбанизма у Познању.

Године 2011. изложбом на Архитектонском факултету у Београду под насловом 50 година преобликовања простора приказао је своје најзначајније радове.


08.12.2016. у 19.00 _ ОТКУД ЈА У АРХИТЕКТУРИ? ИЗМЕЂУ ЗАМИСЛИ И РЕАЛНОСТИ... / Проф. Александар Кековић
08.12.2016.
четвртак у 19.00

Refleksije-2016_Kekovic_portret

Откуд ја у архитектури? Између замисли и реалности…
Проф. Александар Кековић

Намера излагања је да интроспекцијом, уз сав ризик који припада сећању, укажем на кључне тренутке развоја мог стручног профила, изостављајући биографске податке који нису од директног утицаја. Излагање је подељено у две потцелине:

1. Порекло, место подареног живота; Породица и њен хипнотички утицај на личну уобразиљу; Окружење, људи и догађаји
2. Свет обавеза, школовање, сакупљање, узимање, усвајање од других;

Пракса – емпирија, испољавање, давање другима, учитељство, дограђивање, усавршавање.


Биографија:
Александар Кековић (1939, Цетиње) студије на Архитектонском факултету Универзитета у Београду завршава 1963. године. Од 1964. накратко је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, а потом у “Енергопројекту”, у Одсеку за урбанизам и архитектуру, где од 1968. и све до 1978. руководи посебним атељеом. Прешавши на Архитектонски факултет као асистент, већ 1982, по верификацији три значајна рада, постаје ванредни професор за предмет Архитектонска организација простора. У статусу редовног професора (од 1989) ради на Катедри за архитектонско и урбанистичко пројектовање, води Кабинет за тематска подручја и предаје Теорију архитектонског простора и Композицију. Био је такође продекан (1985–87) и декан факултета (1998–2000).

На позив Министарства за високошколско образовање Црне Горе, радио је на плану, програму и оснивању Архитектонског факултета Универзитета у Подгорици (2002), где данас, као гостујући професор, предаје теорију архитектуре и пројектовање. Лауреат је републичке награде новинског листа “Борба” за најбоље архитектонско дело изведено током 1982, специјалних награда Салона архитектуре (1977. и 1978), као и Велике награде за архитектуру 1988, за изузетан стваралачки допринос струци. Заслужни је члан САС-а и носилац Ордена рада са сребрним венцем (1976). Своја дела је излагао на 25 колективних изложби у земљи и свету. По оснивању Академије архитектуре Србије 1995. године, био је члан њеног Савета


15.12.2016. у 19.00 _УРБОЦИД: ЗАЛУТАЛЕ КУЋЕ / Проф. Александар Стјепановић
15.12.2016.
четвртак у 19.00

Refleksije-2016_Stjepanovic_portret

Урбоцид: залутале куће
Проф. Александар Стјепановић

Кроз сет тематско-просторних одредница на предавању ће бити речи о односу према изграђеној средини, на примеру београдског насеља Неимар, као делу уже градске територије Београда. Имајући у виду конкретан друштвено-економски и културолошки контекст, кроз примере изграђених објеката ће се говорити о феномену „надградње“ постојећих објеката, односу према суседима и уличној регулацији, топографији терена и (не)поштовању постојеће регулативе у процесу грађења.

Намера је да се кроз указивање на одређене појаве у оквиру мале просторне целине као што је Неимар укаже на процесе који се дешавају на широј градској територији. Кроз анализу постојећег стања указаће се на процес којим су нека привремена решења постала правила у градњи којим се свакодневно деградира урбано градско ткиво. На предавању ће бити речи и о могућим корацима и начинима организације струке како би се овакве појаве ако не зауставиле онда макар ублажиле.


Биографија:
Стјепановић, Александар (1931, Београд). По стицању дипломе Архитектонског факултета у Београду 1957, запошљава се у Урбанистичком заводу града. Године 1963, приближно у доба значајних успеха на архитектонским конкурсима у Београду и Загребу, постао је асистент на матичном факултету. Хабилитирао је 1972, а своје радове верификовао 1977, док је редовни професор Универзитета у Београду постао 1988. године. У том звању вршио је дужност декана од 1983. до 1987. и продекана од 1977. 1979. године. Био је председник Друштва архитеката Београда (од 1995) и Савеза архитеката Србије, члан редакције часописа “Архитектура-Урбанизам”. Бави се архитектонским и урбанистичким пројектовањем, ентеријерном архитектуром и публицистиком.

Његов опус броји преко 80 пројеката, од чега је више од трећине реализовано. На предлог колега, претходних добитника највећег признања Савеза архитеката Србије, добио је Велику награду за архитектуру 1992. године. Такође је носилац две Октобарске награде града Београда (1975. и 1978), републичке награде дневног листа “Борба” (1975), награде УЛУПУДС-а (1993), као и Главне награде (1975) и специјалног признања Салона архитектуре (1993). Био је члан иницијативног оснивачког одбора Академије архитектуре Србије (1995).