Извор: Dezeen
Највећа архитектонска изложба на свету почиње. Amy Frearson, уредник архитектонске рубрике на Dezeen-у, испитује неке од кључних тема које су се већ појавиле уочи самог догађаја, од стамбене кризе до изградње уз помоћ робота.
Кустос Венецијанског бијенала 2016. је чилеански архитекта Alejandro Aravena, који је посветио добар део своје каријере решавању стамбене кризе путем радикалног преиспитивања модела социјалног становања. Његова тема Извештавање са фронта је покушај да се архитекте подстакну на решавање неких од најважнијих глобалних питања.
Бијенале се званично отвара за јавност у суботу, 28. маја и траје до 27. новембра 2016. године.
Повезани текстови:
Отворен павиљон Србије на Бијеналу архитектуре 2016 у Венецији
Бијенале архитектуре у Венецији 2016: Златни лав за животно дело – Пауло Мендез да Роша
Одабран рад који ће представљати Републику Србију на Бијеналу архитектуре у Венецији 2016
Алехандро Аравена – уметнички директор Бијенала у Венецији 2016
Конкурс: 15. Интернационална изложба архитектуре: Венецијанско бијенале 2016
Избеглице и миграција
У свету има преко 19 милиона избеглица, и питање како их сместити у оквиру постојећих заједница је стални изазов за дизајнере.
Изложба у немачком павиљону ће представити нека од иновативних решења за организовање избегличких кампова, као и испитивање система које би државе могле да примене како би „избеглице претворили у емигранте“.
Слично, финска изложба Од границе до дома приказаће предлоге за привремени смештај тек пристиглих азиланата који чекају одлуку о свом избегличког статусу. Аустрија и Албанија ће се такође бавити овом темом у својим павиљонима.
Дебата ће се засигурно наставити и после бијенала. Музеј модерне уметности у Њујорку – MoMA је најавио изложбу крајем ове године која ће скренути пажњу на глобалне избегличке ванредне ситуације, док су путем конкурса Шта може дизајн да учини за избеглице (What Design Can Do Refugee Challenge) дизајнери позвани да дају свеже предлоге за решавање кризе.
Промена улоге дома
Бројни преокрети догодили су се у области кућног дизајна током неколико последњих година. Више архитеката је објавило постепен нестанак некада жељеног отвореног плана, пошто се породицама више допадају приватни простори за коришћење дигиталних уређаја, док су уске куће некада намењене Азији постале привлачне опције у густо насељеним градовима широм света. Остали трендови укључују пораст заједничког становања, мешавини студентског становања и хотела која има за циљ да створи више могућности за социјализацију.
Неколико павиљона на Бијеналу ће се бавити овим променама и њиховим утицајем на питања као што је приватност. Британска изложба под именом Кућна екомонија предложиће решења за различите кућне ситуације, у зависности од различитих периода коришћења простора.
У словеначком павиљону кустоси граде компактну дрвену библиотеку у којој су изложене књиге које откривају како се дом мењао током деценија, за шта се надају да ће постати платформа за дискусију.
Поуке из економске кризе
Глобална рецесија имала је видљив утицај на градове, са бројним амбициозним пројектима попут Steven Holl-овог моста између небодера у Копенхагену и Frank Gehry-јевог Гугенхајма у Абу Дабију, који су доживели бројна одлагања. Али неки дизајнери су били способни да креативно одговоре на ограничене буџете.
Ово је тема коју ће истражити и Шпанија и Белгија својим изложбама на Бијеналу. Као једна од највише погођених земаља, Шпанија ће употребити 80 примера за дефинисање новог типа архитектуре који се појавио у време финансијске нестабилности, а Белгија ће представити 13 пројеката који ће показати како оскудица може довести уметничког рада.
САД ће искористити изложбу да привуку пажњу на Детроит, свој најсиромашнији велеград. Предлагањем архитектонских решења за проблеме попут напуштених зграда, расних подела и губитка популације, изложба ће промовисати Детроит у модел за градове који још увек осећају последице пост-индустријализације.
Нови облици грађења
Скорашњи развој грађевинске технологије поплочао је пут будућности где роботика, 3Д штампа, графитна влакна и структуре инспирисане животињама могу постати уобичајена појава у архитектури.
Ове трендове – подржани од стране архитеката попут Wolf D Prix-а и Kai-Uwe Bergmann-а из BIG-а – предводе истраживачи Универзитета у Штутгарту и ETH Zurich, и који су резултирали пројектима као што су павиљон инспирисан морским јежoм и каменом кулом коју држи канап.
У сличном духу истраживачка група Block Research Group са ETH Zurich гради љуску инспирисану армадилом за део Арсенале простора Бијенала.
Тим са ETH Zurich такође ради са архитектом Christian Kerez-ом на на пројекту швајцарског павиљона који захтева комбинацију дигиталне производње и занатства. У међувремену, израелски павиљон ће се фокусирати на однос биологије и архитектуре, и концентрисаће се на слободностојећу конструкцију инспирисану 3Д скеном птичјег гнезда.
Грађевинска радна снага
Одговорност архитеката према грађевинским радницима је у жижи интересовања још од тренутка када је Zaha Hadid окривила Владу Катара за занемаривање стотина миграната који су умрли радећи на изградњи фудбалских стадиона за Светско првенство у фудбалу 2022.
Пољска – земља коју многи виде као извор јевтине грађевинске радне снаге – има за циљ да истражи страдања радника, и како се услови рада и поштовање често занемарују у корист рокова и буџета. Изложба у њеном павиљону поставиће питање да ли је могућа „фер размена“ у овој индустрији.
Стамбена криза
Глобална стамбена криза је један од највећих изазова за градске планере и била је омиљено подручје Aravenе, који је недавно направио серију стамбених пројеката ниске цене који су бесплатно доступни.
Овогодишње Бијенале обухвата и изложбе пионира стамбеног дизајна као што су мексички архитекта Tatiana Bilbao и јапански архитекта Shigeru Ban, и покриће читав спектар ствари – од успона микро-станова у градовима Запада до будућности европских стамбених насеља, и потребе за лако применљиве куће у области катастрофа.
У Арсеналеу ће индијски архитекта Anupama Kundoo изградити прототип становања у пуној размери, намењен како за градове тако и за рурална насеља, употребљавајући материјале рециклиране од изложбе немачког павиљона Бијенала уметности 2015.
Канадско-британски архитекта Alison Brooks ће се бавити улогом становања спонзорисаног од стране државе у савременом друштву и да ли се оно икада може одвојити од стигме економске и друштвене сегрегације, у делу дешавања Време Простор Постојање у Палати Мора.
Рециклажа
Као Kundoo, многе архитекте ће нагласити пораст свести о отпаду у грађевинској индустрији користећи рециклиране материјале. За турску изложбу, брод израђен у потпуности од отпадака ће пловити од Венеције до Истамбула, док ће чилеански павиљон приказати сеоску архитектуру изграђену употребом остатака из пољоприврених процеса.
У палати Бадоер, Бијенале архитектуре и урбанизма у Сеулу организује симпозијум посвећен овој теми. Са учесницима као што су архитекта и ко-директор догађаја Alejandro Zaera-Polo, кустос MAXXI-а Pippo Ciorra и директор Британског савета Vicky Richardson, овај догађај ће истражити да ли се идеје о прилагодљивој поновној употреби и даљем рециклирању могу применити у урбаној размери.
