Sedam ključnih tema Bijenala arhitekture 2016. u Veneciji

Izvor: Dezeen

Najveća arhitektonska izložba na svetu počinje. Amy Frearson, urednik arhitektonske rubrike na Dezeen-u, ispituje neke od ključnih tema koje su se već pojavile uoči samog događaja, od stambene krize do izgradnje uz pomoć robota.

Kustos Venecijanskog bijenala 2016. je čileanski arhitekta Alejandro Aravena, koji je posvetio dobar deo svoje karijere rešavanju stambene krize putem radikalnog preispitivanja modela socijalnog stanovanja. Njegova tema Izveštavanje sa fronta je pokušaj da se arhitekte podstaknu na rešavanje nekih od najvažnijih globalnih pitanja.

Bijenale se zvanično otvara za javnost u subotu, 28. maja i traje do 27. novembra 2016. godine.

Povezani tekstovi:
Otvoren paviljon Srbije na Bijenalu arhitekture 2016 u Veneciji
Bijenale arhitekture u Veneciji 2016: Zlatni lav za životno delo – Paulo Mendez da Roša
Odabran rad koji će predstavljati Republiku Srbiju na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2016
Alehandro Aravena – umetnički direktor Bijenala u Veneciji 2016
Konkurs: 15. Internacionalna izložba arhitekture: Venecijansko bijenale 2016

Izbeglice i migracija

U svetu ima preko 19 miliona izbeglica, i pitanje kako ih smestiti u okviru postojećih zajednica je stalni izazov za dizajnere.

Izložba u nemačkom paviljonu će predstaviti neka od inovativnih rešenja za organizovanje izbegličkih kampova, kao i ispitivanje sistema koje bi države mogle da primene kako bi „izbeglice pretvorili u emigrante“.

Slično, finska izložba Od granice do doma prikazaće predloge za privremeni smeštaj tek pristiglih azilanata koji čekaju odluku o svom izbegličkog statusu. Austrija i Albanija će se takođe baviti ovom temom u svojim paviljonima.

Debata će se zasigurno nastaviti i posle bijenala. Muzej moderne umetnosti u Njujorku – MoMA je najavio izložbu krajem ove godine koja će skrenuti pažnju na globalne izbegličke vanredne situacije, dok su putem konkursa Šta može dizajn da učini za izbeglice (What Design Can Do Refugee Challenge) dizajneri pozvani da daju sveže predloge za rešavanje krize.

Promena uloge doma

Brojni preokreti dogodili su se u oblasti kućnog dizajna tokom nekoliko poslednjih godina. Više arhitekata je objavilo postepen nestanak nekada željenog otvorenog plana, pošto se porodicama više dopadaju privatni prostori za korišćenje digitalnih uređaja, dok su uske kuće nekada namenjene Aziji postale privlačne opcije u gusto naseljenim gradovima širom sveta. Ostali trendovi uključuju porast zajedničkog stanovanja, mešavini studentskog stanovanja i hotela koja ima za cilj da stvori više mogućnosti za socijalizaciju.

Nekoliko paviljona na Bijenalu će se baviti ovim promenama i njihovim uticajem na pitanja kao što je privatnost. Britanska izložba pod imenom Kućna ekomonija predložiće rešenja za različite kućne situacije, u zavisnosti od različitih perioda korišćenja prostora.

U slovenačkom paviljonu kustosi grade kompaktnu drvenu biblioteku u kojoj su izložene knjige koje otkrivaju kako se dom menjao tokom decenija, za šta se nadaju da će postati platforma za diskusiju.

Pouke iz ekonomske krize

Globalna recesija imala je vidljiv uticaj na gradove, sa brojnim ambicioznim projektima poput Steven Holl-ovog mosta između nebodera u Kopenhagenu i Frank Gehry-jevog Gugenhajma u Abu Dabiju, koji su doživeli brojna odlaganja. Ali neki dizajneri su bili sposobni da kreativno odgovore na ograničene budžete.

Ovo je tema koju će istražiti i Španija i Belgija svojim izložbama na Bijenalu. Kao jedna od najviše pogođenih zemalja, Španija će upotrebiti 80 primera za definisanje novog tipa arhitekture koji se pojavio u vreme finansijske nestabilnosti, a Belgija će predstaviti 13 projekata koji će pokazati kako oskudica može dovesti umetničkog rada.

SAD će iskoristiti izložbu da privuku pažnju na Detroit, svoj najsiromašniji velegrad. Predlaganjem arhitektonskih rešenja za probleme poput napuštenih zgrada, rasnih podela i gubitka populacije, izložba će promovisati Detroit u model za gradove koji još uvek osećaju posledice post-industrijalizacije.

Novi oblici građenja

Skorašnji razvoj građevinske tehnologije popločao je put budućnosti gde robotika, 3D štampa, grafitna vlakna i strukture inspirisane životinjama mogu postati uobičajena pojava u arhitekturi.

Ove trendove – podržani od strane arhitekata poput Wolf D Prix-a i Kai-Uwe Bergmann-a iz BIG-a – predvode istraživači Univerziteta u Štutgartu i ETH Zurich, i koji su rezultirali projektima kao što su paviljon inspirisan morskim ježom i kamenom kulom koju drži kanap.

U sličnom duhu istraživačka grupa Block Research Group sa ETH Zurich gradi ljusku inspirisanu armadilom za deo Arsenale prostora Bijenala.

Tim sa ETH Zurich takođe radi sa arhitektom Christian Kerez-om na na projektu švajcarskog paviljona koji zahteva kombinaciju digitalne proizvodnje i zanatstva. U međuvremenu, izraelski paviljon će se fokusirati na odnos biologije i arhitekture, i koncentrisaće se na slobodnostojeću konstrukciju inspirisanu 3D skenom ptičjeg gnezda.

Građevinska radna snaga

Odgovornost arhitekata prema građevinskim radnicima je u žiži interesovanja još od trenutka kada je Zaha Hadid okrivila Vladu Katara za zanemarivanje stotina migranata koji su umrli radeći na izgradnji fudbalskih stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022.

Poljska – zemlja koju mnogi vide kao izvor jevtine građevinske radne snage – ima za cilj da istraži stradanja radnika, i kako se uslovi rada i poštovanje često zanemaruju u korist rokova i budžeta. Izložba u njenom paviljonu postaviće pitanje da li je moguća „fer razmena“ u ovoj industriji.

Stambena kriza

Globalna stambena kriza je jedan od najvećih izazova za gradske planere i bila je omiljeno područje Aravene, koji je nedavno napravio seriju stambenih projekata niske cene koji su besplatno dostupni.

Ovogodišnje Bijenale obuhvata i izložbe pionira stambenog dizajna kao što su meksički arhitekta Tatiana Bilbao i japanski arhitekta Shigeru Ban, i pokriće čitav spektar stvari – od uspona mikro-stanova u gradovima Zapada do budućnosti evropskih stambenih naselja, i potrebe za lako primenljive kuće u oblasti katastrofa.

U Arsenaleu će indijski arhitekta Anupama Kundoo izgraditi prototip stanovanja u punoj razmeri, namenjen kako za gradove tako i za ruralna naselja, upotrebljavajući materijale reciklirane od izložbe nemačkog paviljona Bijenala umetnosti 2015.

Kanadsko-britanski arhitekta Alison Brooks će se baviti ulogom stanovanja sponzorisanog od strane države u savremenom društvu i da li se ono ikada može odvojiti od stigme ekonomske i društvene segregacije, u delu dešavanja Vreme Prostor Postojanje u Palati Mora.

Reciklaža

Kao Kundoo, mnoge arhitekte će naglasiti porast svesti o otpadu u građevinskoj industriji koristeći reciklirane materijale. Za tursku izložbu, brod izrađen u potpunosti od otpadaka će ploviti od Venecije do Istambula, dok će čileanski paviljon prikazati seosku arhitekturu izgrađenu upotrebom ostataka iz poljoprivrenih procesa.

U palati Badoer, Bijenale arhitekture i urbanizma u Seulu organizuje simpozijum posvećen ovoj temi. Sa učesnicima kao što su arhitekta i ko-direktor događaja Alejandro Zaera-Polo, kustos MAXXI-a Pippo Ciorra i direktor Britanskog saveta Vicky Richardson, ovaj događaj će istražiti da li se ideje o prilagodljivoj ponovnoj upotrebi i daljem recikliranju mogu primeniti u urbanoj razmeri.