Бијенале архитектуре у Венецији 2016: Златни лав за животно дело – Пауло Мендез да Роша

Извор: Dezeen

Бразилски архитекта Пауло Мендез да Роша (Paulo Mendes da Rocha) биће награђен Златним лавом за животно дело на овогодишњем Бијеналу архитектуре у Венецији, на церемонији отварања и доделе награда Бијенала која ће се одржати у суботу, 28. маја 2016. године.

Мендез да Роша – познат по својим пројектима који укључују Музеј савремене уметности Универзитета у Сао Паулу и Бразилски музеј скулптуре – одабран је од стране Александра Аравене (Alejandro Aravena), овогодишњег кустоса Бијенала, за добитника престижне награде.

У образложењу Аравене и чланова одбора директора Бијенала архитекта је похваљен због безвремености свог дизајна.

„Пуно деценија пошто су изграђени, сви његови пројекти одолели су тесту времена, и стилски и физички“, рекли су у образложењу. „Ова запањујућа доследност би могла бити последица његовог идеолошког интегритета и грађевинског генија.“

„Он је нонкомформиста који поставља изазове и истовремено страствени реалиста. Његова интересовања су шира од архитектуре, у политичким, друштвеним, географским, историјским и техничким сферама.“

Рођен у Бразилу 1928. године, Пауло Мендез да Роша започео је своју каријеру у Сао Паулу. 1955. године основао је свој биро и само две године касније завршио свој први велики пројекат – Атлетски клуб Сао Паула.

Док је градио своју репутацију, архитекта је дизајнирао серију приватних кућа, укључујући и једну за себе.

Снажна бетонска форма и ентеријер под утицајем модернизма куће Мендез да Роше (1967), као и пројекти попут Casa Masetti (1970) и Casa King (1972), поставили су тон за оно што ће да уследи.

Повезани текстови:
Одабран рад који ће представљати Републику Србију на Бијеналу архитектуре у Венецији 2016
Алехандро Аравена – уметнички директор Бијенала у Венецији 2016
Конкурс: 15. Интернационална изложба архитектуре: Венецијанско бијенале 2016

Срдачан пријем његовог Бразилског павиљона на изложби Експо у Осаки 1970. године, довео је до већих наруџби.

Иако је замало изгубио од Ричарда Роџерса и Ренца Пиана на конкурсу за Центар Жорж Помпиду у Паризу, изградио је низ јавних објеката, и у Сао Паулу и у другим местима у Бразилу током 70-их и 80-их година прошлог века.

Међу њима су Estádio Serra Dourada (1975), Музеј савремене уметности Универзитета у Сао Паулу (1975), изложбени простор за Форма намештај (1987) и капела Светог Петра (1987).

Касних 80-их година, Мендез да Роша одабран је да дизајнира Бразилски музеј скулптуре – MuBE, док је током 90-их година довршио обнову најстаријег музеја лепих уметности у Сао Паулу – Pinacoteca do Estado, и изградио Културни центар ФИЕСП.

Уследила је серија признања, укључујући Награду Миз ван дер Рое за латиноамеричку архитектуру за 2000. годину и Награду Прицкер за 2006. годину.

Упркос међународном признању, Мендез да Роша је наставио са радом претежно у својој родној земљи, и прихватио свега неколико пројеката у иностранству. Већина ових пројеката развијена је кроз сарадњу са другим бразилским архитектама и студијима.

Значајна дела у Бразилу током овог периода укључују Трг патријарха у Сао Паулу (2002), капелу Богородице у Ресифеу (2006) и Кеј уметности у Виторији (2008), а довршио је и Национални музеј кочија и Лисабону, у Португалији.

Бразилски Трг патријарха у Сао Паулу је развијен у сарадњи са бразилским архитектом Едуардом Колонелијем (Eduardo Colonelli).

Све фотографије направио је Леонардо Финоти (Leonardo Finotti), који је документовао већи део рада Паула Мендез Да Роше.

У сарадњи са Едуардом Колонелијем – Трг патријарха, Сао Пауло, Бразил | Фото © Leonardo Finotti