Конференција: Културни предео

Глобално прихваћен и институционализован интегрални конзерваторски приступ, у ширем контексту нераздвојан сегмент одрживог развоја, ставио је културни предео у жижу интересовања стручне јавности.

Поједини представници европске културне елите дуго су са подозрењем гледали на принцип интегралног приступа заштити, односно прихватања културног предела као врсте наслеђа, сматрајући га спекулацијом за којом посежу земље које немају такозвано класично наслеђе.

Међутим, доктрина одрживог развоја, у својој антропоцентричности усмерена, пре свега, на добробит човека, подразумева бригу о његовом свеукупном окружењу. Човек зависи од природе и здравих екосистема једнако као од квалитетних социјалних релација и њихових продуката. То значи да културни предео, који према Европској конвенцији о пределу означава “одређено подручје, онако како га виде људи, чије су карактеристике резултат међусобног деловања природних и/или људских фактора“, постаје „кључни елемент квалитета индивидуалног и друштвеног благостања, а његова заштита и планирање права и одговорности свих“.

Повезан текст:
Конференција: Архитектура и урбанизам после Другог светског рата

У времену транзицијске стихије културни предео је у стању сталног ризика од неодговарајуће, неконтролисане урбанизације, дерурализације и неравномерних демографских кретања. Циљ Конференције је да укаже на опасности и допринесе прихватању културног предела као квалитетно прихватљивог модела за решавање проблема заштите како материјалног, тако и нематеријалног културног наслеђа, и сходно томе да се у пракси третира као глобални, а не као збир појединачних ресурса. Истовремено, намера је да се укаже на неопходност прихватања термина у области законских прописа у сврхе целовитијег и адекватнијег односа према овој врсти наслеђа.

• Културни предео – заштита културног наслеђа и природног окружења
• Културни предео – стратегије и планирање
• Културни предео – нематеријалне вредности
• Културни предео – економски значај историјских, антрополошких, културних, природних и других вредости
• Културни предео – управљање развојем
• Културни предео – правна регулатива и имплементација

Александра Шевић, помоћник директора Завода за заштиту споменика културе града Београда; Нада Живковић, Завод за заштиту споменика културе града Београда; Јасна Цветић, Завод за заштиту споменика културе града Београда; Саша Михајлов, Завод за заштиту споменика културе града Београда; Ивана Весковић, Завод за заштиту споменика културе града Београда.

проф. др Владимир Мако, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет; проф. Иван Рашковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет; проф.др Марија Маруна, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет; др Марина Павловић, независни истраживач; др Драгана Ћоровић, независни истраживач; Нела Мићовић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београда; Вера Павловић Лончарски, Завод за заштиту споменика културе града Београда; Нада Живковић, Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Примају се искључиво оригинални радови, који претходно нису објављивани нити послати за објављивање, као и они који нису претходно усмено саопштени на научним скуповима, конференцијама, семинарима. Апстракт: 300 до 350 речи. Рад: максимално 10, минимално 4 стране, са једноструким проредом. Формат: А4 са маргинама лево и десно од 3,5cm и горе и доле од 5,0cm. Фонт: Arial, 12pt, ћирилица. Текст апстракта писати фонтом Arial, 10 pt. На исти начин, након две линије прореда, обрадити и енглеску верзију наслова и резимеа. Текст поделити у поглавља.

Први ниво наслова писати великим словима (bold). Други ниво наслова писати великм првим словом, остала мала (bold). Трећи ниво наслова писати курзивом (italic). Напомене писати на крају текста (endnote). У напоменама литературу наводити на следећи начин: Презиме, И: Назив, Издавач, Место година, стране. Позивања на слике, графиконе и табеле обележити у тексту: (сл.1), (сл.2), (табела 1), итд. Странице не нумерисати. Уз рад послати и податке о аутору/ауторима: име, презиме, стручно и академско звање, назив институције односно организације. Податке послати на српском и енглеском језику.

Учешће на конференцији:
За учешће на Конференцији могу аплицирати запослени у институцијама културе, на универзитетима, као и студенти, истраживачи, појединци и припадници невладиног сектора ангажовани на очувању културног наслеђа.

Језик конференције:
Радови се излажу и предају на српском језику. Апстракт се предаје на српском и енглеском језику.

Котизација:
Није предвиђено плаћање котизације за учешће у раду Конференције.

• први позив: 28.03.2016.
• достављање апстракта: 07.05.2016.
• обавештење о прихватању апстракта: 21.05.2016.
• достављање радова: 31.07.2016.
• обавештење о прихватању радова и начина презентације: 10.09.2016.
• конференција: 10.11.2015.

Завод за заштиту споменика културе града Београда
Директор Нела Мићовић, дипл. археолог
Калемегдан 14, 11000 Београд

За све додатне информације:
Нада Живковић,
тел: 011/3287-557, локал 118
моб: 065/41-555-46
e-mail: konferencija@beogradskonasledje.rs