Награде 37. Салона архитектуре 2015.

Grand Prix 37. Салона Архитектуре: Ђорђе Стојановић, Владимир Павловић и Милутин Церовић ❘ Кућа на Копаонику, 2010 – 2014.

Велика награда – Grand Prix Салона

додељује се ауторима Ђорђу Стојановићу, Владимиру Павловићу и Милутину Церовићу за реализовано дело Кућа на Копаонику, 2010 – 2014.

Образложење жирија:

”Аутори кроз јединствен приступ контексту, традицији и архитектонској форми стварају нову просторну и значењску ситуацију. Кроз генерисање и преиспитивање окружења једне уобичајене теме – куће у спонтано насталој групацији, у пејзаж уносе промену. Однос јасне затворености и разлике према суседима и отварање ка и над падином, ствара јасну форму архитектонског објекта. Форма је генеричка и аутономна, и самим тим иконична. Конститутивни елемент форме објекта – анвелопа представља ремоделовани традиционални мотив крова планинске куће и негацију зида као разделнице споља – унутра.

Са друге стране, оваква анвелопа ствара оквир и обмотава динамично и активно отварање куће које је у односу на њу третирано контрастно, како у материјалу тако и у карактеру. Трансформација елемената куће (кров, фасада) и њихово постављање у назначену улогу у јединственој синтетизованој форми начин је на који су аутори записали скривене и видљиве кодове спољашњег и унутрашњег простора куће.

Унутрашњи простор је подељен у две симетричне просторне јединице, масивним зидом који је парадоксално, више оно што спаја него што дели. Овакву вишезначност и синтезу архитектонских елемената аутори у спровели на свим нивоима архитектонског објекта, и на тај начин доследно спровели принцип јединствености. Вредност Куће на Копаонику није да је она нешто НОВО већ у томе, да оно на шта може да утиче, чини НОВИМ.”

Ђорђе Стојановић, Владимир Павловић и Милутин Церовић ❘ Кућа на Копаонику, 2010 – 2014.

Награда у категорији ”Архитектура” за афирмацију међупростора

додељује се ауторима Бориславу Петровићу, Ивану Рашковићу, Александру Томићу, Нади Јелић, Николи Стојковићу, Луки Остојићу и Анђелки Мурић за реализовано дело Комбинована дечја установа у блоку 61 у Београду – Обданиште, 2011 -2014..

Образложење жирија:

”Аутори у оквиру услова које поставља друштвена реалност, успостављају сложени систем односа у међупросторима који се стварају током реализације архитектонског дела. Као последица препознавања контекста у сваком смислу, нарочито ако је контекст разноврстан долази до стварања међупростора који као такви не представљају ограничење или проблем већ се претварају у конституцију архитектуре.

Балансирајући детерминанте међупростора између пројекта и реализације, анвелопе и унутрашњег простора, семантичког и семиотског, метафоричног и директивног и на крају институције и појединца аутори су редефинисали програм јавног објекта. Објекат је јасне и доследне структуре, репетитивне и метрички усаглашене, на нивоу најбољих традиција касне модерне. Дуално постављен, између институционалне затворености (заштите) и отварања различитог степена, објекат је више међупростор сам по себи, него идеал хуманог и стереотипног.”

Борислав Петровић, Иван Рашковић, Александар Томић, Нада Јелић, Никола Стојковић, Лука Остојић и Анђелка Мурић ❘ Комбинована дечја установа у блоку 61 у Београду – Обданиште, 2011 -2014.

Награда у категорији „Архитектура – Реконструкција“ за афирмацију међузависности архитектонског простора и програма

додељује се аутору Владимиру Лојаници за реализовано дело Винарија „Аcumincum“, Стари Сланкамен, 2012-2013.

Образложење жирија:

”Аутор је кроз реализацију осетљиве теме реконструкције и доградње објекта доследно поштовао основно у архитектури – ауторитет простора. Читајући слојеве простора и времена, суптилним, скоро у маниру Карла Скарпе, аутор успева да створи механизам будућег времена. Овакав механизам је успостављен новим слојевима, готово невидљивим, у спољњем и унутрашњем простору, у дворишту и подруму, остављајући тајну простора онако каква је, сакривена и до сада. ”

Владимир Лојаница ❘ Винарија „Аcumincum“, Стари Сланкамен, 2012-2013.

Признање у категорији „Архитектура“

додељује се аутору Јовану Митровићу за реализовано дело Школска фискултурна сала, Обреновац, 2011-2015..

Образложење жирија:

”Аутор кроз контекстуализацију теме решава проблеме разлике у простору. Поступком дељења, структурације и упуштања постиже се размера објекта одговарајућа контексту и намени. Вертикалном поделом на опслужујуће и опслужене просторе, затварајући оно што се може затворити а наглашено отварајући оно што је отвориво и излажући га репрезентацији, аутор остварује давнашњу жељу свих школараца да гледају и учествују у ономе што се дешава на часовима физичког.

Ове значајне вредности објекта остварују се и омогућавају упуштaњем дела објекта у тло.
Аутономија је наглашена дрвеном оградом – транзеном која ка спољашњости излаже материјалну конституцију објекта.”

Јован Митровић ❘ Школска фискултурна сала, Обреновац, 2011-2015..

Признање у категорији „Архитектура“

додељује се ауторима Дијани Новаковић, Александри Никитин, Маји Трбовић и Душану Ненадовићу за реализовано дело Објекат „C“ и објекат „D“, Terra Panonica Expirience Point и Terra Panonica, Мокрин, 2012-2014.

Образложење жирија:

”Аутори, кроз даљу варијацију традиционалног модела војвођанске куће, реализују низ сликовних догађаја. У педантној релизацији и кроз доследно спровођење у контексту групације објеката формирају се простори без границе споља – унутра, различитог третмана, мултифункције и универзалне радионице за различите врсте креативног рада.”

Дијана Новаковић, Александра Никитин, Маја Трбовић и Душан Ненадовић ❘ Објекат „C“ и објекат „D“, Terra Panonica Expirience Point и Terra Panonica, Мокрин, 2012-2014.

Награда у категорији „Ентеријер“ за афирмацију међузависности креативних индустрија и заједнице у архитектонском простору

додељује се Петокраки: Алекси Бјеловићу и Милици Максимовић за реализовани ентеријер Дизајн инкубатор „Нова Искра“, Београд, 2012-2014.

Образложење жирија:

”Петокрака реализацијом „Нове Искре“ чини просторни и програмски акт. Просторни и програмски акт као начин исцтавања и прерасподеле заједничког простора. Оно што овај мултифункционални радни простор одређује је програмска поставка и тиме успостављене релације између појединаца и предмета рада. Елементи ентеријера, су у таквом склопу једноставни оквир за дешавање намере уместо декоративног одређења. Створени простор тако постаје више инфраструктура која омогућава него структура која утврђује. На крају, просторна одређења су невидљива и непостојећа препрека успостављеној мрежи односа и креативном производу који такви односи стварају.”

Петокрака (Алекса Бјеловић и Милица Максимовић) ❘ Дизајн инкубатор „Нова Искра“, Београд, 2012-2014.

Признање у категорији „Ентеријер“

додељује се ауторки Весни Цагић Милошевић за реализовани ентеријер Ресторан „Лагано“, Београд

Образложење жирија:

”Ауторка реализује ентеријер ресторана за припрему и конзумацију јела које припадају “fusion” кухињи. Према дефиницији, “fusion” кухиња је кухиња која комбинује елементе различитих кулинарских традиција. Тако се остварује јединственост у ономе што се конзумира. Ауторка је свесно користила овај принцип формирајући “fusion” простор, где се кроз наглашену сценичност, променљиве секвенце и програмску различитост, одговарајућих намени, ствара амбијент мешаних разлика, односа и надасве кадрова.”

Весна Цагић Милошевић ❘ Ресторан „Лагано“, Београд

Награда за афирмацију архитектонске критике на делу

додељује се ауторима Наталији Ристановић, Зорану Ивковићу и Милану Шпањевићу за рад Пројектовање на падини … Стамбене зграде, Београд, 2013-2014.

Образложење жирија:

”Аутори на апсурд одговарају апсурдом који је карикиран и извитоперен до оног степена да се поставља и представља као критика (негација) негације. Такав низ каузалних апсурда стварају вртлог апсурда који са једне стране доводи у питање смисао бављења архитектуром у Србији док са друге стране поставља архитекту у позицију да се променом методолошког поступка, свакако усмереног ка позитивном, постави у сам центар негативног и промени му предзнак.”

Наталија Ристановић, Зоран Ивковић и Милан Шпањевић ❘ Пројектовање на падини … Стамбене зграде, Београд, 2013-2014.

Награда у категорији „Експеримент и истраживање“ за афирмацију простора међузависности

додељује се аутору Бранку Станојевићу за рад Изложба биоскопа, 2014.

Образложење жирија:

”Полазећи од хипотезе да је и уз помоћ једноставних и основних елемената као што су ФИЛМОВИ и МЕСТО, могуће креирати ефемерне просторе, а који ће бити конститутивни елемент друштвеног догађаја, Бранко Станојевић успоставља некодификовани архитетконски гест и уноси промену у друштвену реалност. Јединствена интервенција у јавном простору остварена у оквиру филмског фестивала о људским правима “HUMAN DISTRICT” у Београду, делује као експеримент чија валоризација превазилази постојеће категоризације, а има јак перформативни карактер.”

Бранко Станојевић ❘ Изложба биоскопа, 2014.

Признање у категорији „Експеримент и истраживање“

додељује се аутору Браниславу Николићу за рад Секундарна архитектура, 2013.

Образложење жирија:

”Пројекат Секундарна архитектура настао је у сарадњи уметника Бранислава Николића и самоуког ромског „архитекте“ Бобана Младеновића, а који од одбаченог материјала стварају ромске куће, даље транспоноване у галеријски простор. Пројекат Секундарна архитектура награђен је као јединствен допринос изван-професионалног деловања који успоставља транс-културални и трансдисциплинарни дијалог, а чији су домети и резултати видљиви како у реалности, тако и у свету уметности као псеудо-реалности. Самоорганизовани гест Николића и Младеновића заснован је на ентузијазму који успешно превазилази редукционизам архитектуре на политичко-економску базу, и пример је тзв. сналажљиве архитектуре.”

Бранислав Николић ❘ Секундарна архитектура, 2013.

Награда у категорији „Публикације“ за афирмацију ремоделације типолошких облика

додељује се аутору Зорану Абадићу и сарадницима за публикацију Упутство за дефинисање модела типског суда за Основни и Виши суд Републике Србије, издавач: ГРАФОЛИК доо Београд (Београд 2014.), уредници : International Management Group и Високи савет Судства

Образложење жирија:

”Аутор и сарадници на изузетно студиозан начин одређују елементе за успостављање нових стандарда у типологији судских зграда. Овај поступак има за циљ унапређење општег амбијента и последично новог односа између државе и појединца. Публикацијом се обједињују све потребне информације и стандарди које ће судске зграде морати да задовоље као институције и оне које будућим корисницима омогућавају доступност, безбедност и ефикасност у коришћењу. Ова публикација успоставља нови стандард у одређивању просторних и нормативних услова при пројектовању и реализацији објеката и тако постаје пример према коме би, када би то било могуће, комплетна област требала да буде уређена.”

Зоран Абадић и сарадници ❘ Упутство за дефинисање модела типског суда за Основни и Виши суд Републике Србије, 2014

Добитници награда 36. Салона архитектуре, 2014.