УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr
2015_SalonArh_01a_o
Grand Prix 37. Салона Архитектуре: Ђорђе Стојановић, Владимир Павловић и Милутин Церовић ❘ Кућа на Копаонику, 2010 – 2014.

Организатор: Музеј примењене уметности
Кустос изложбе и уредник каталога: мр Љиљана Милетић Абрамовић, кустос Одсека за архитектуру и в.д. директор МПУ.

Овогодишњи 37. Салон архитектуре одржаће се традиционално у Музеју примењене уметности од 26. марта до 30. априла 2015. и протећи ће у знаку слогана АфирмАцијА који поентира значај релације Архитекта – Архитектура – Акција / Афирмација. Намера организатора Салона је да се прикаже, преиспита, сагледа и афирмише комплексно поље савремене архитектуре у његовим бројним контрадикторностима и аспектима јер архитектура “прави” и „заузима“ простор и има дуготрајно дејство на културу живљења и односа становника, као и на слику самог града.

Салон архитектуре као прворазредна архитектонска манифестација, више од четрдесет година сваког пролећа у галеријама Музеја, окупља бројне архитекте из земље, регије и иностранства. Осим главне секције, где су изложени селектирани радови у више категорија (у форми плаката, фотографија, макета, планова, публикација, видеоматеријала) који су пристигли на конкурс, додатну динамику и актуелност доноси пратећи програм Салона. Биће представљен велики број гостију из земље и иностранства као и бројне теме битне за савремену архитектуру и друштво. Студентска и друга заинтересована публика имаће прилику да директно учествује у оквиру изложби, експерименталних и едукативних радионица, трибина и предавања.

Посебно место у пратећем програму овогодишњег Салона има презентација наступа Републике Србије на 14. међународном Бијеналу архитектуре у Венецији 2014. као и изложба „Црно на бело“ посвећена животу и раду групе савремених архитеката (Браца Гаковић, Марин Крешић, Зоран Лазовић, Бранислав Митровић, Снешана Ристић, Драган Стаменовић, Михаило Тимотијевић, Борут Вилд, Драган Живковић).

2015_Salon_otvaranje_01_o

Жири 37. Салона архитектуре који се састоји од угледних домаћих и интернационалних професионалаца: Боштјан Бугарич, Милан Ђурић, Дејан Милановић, Игор Рајковић и Маја Ћирић доделиће Гранд Приx као и остале награде у категоријама: архитектура, урбанизам, ентеријер, публикације, експеримент и истраживање, гост, архитектонска критика и архитектонска фотографија. Чланови Савета 37. Салона архитектуре су такође еминентни аутори и стручњаци на пољу архитектуре: Александру Вуја, Александар Бобић, Маша Братуша, Дејан Милетић и Љиљана Милетић Абрамовић.

Истичемо да је ове године организација Салона значајно унапређена увођењем посебног софтвера за пријављивање учесника електронским путем, а преко посебног сајта http://www.salonarhitekture.rs/. Осим транспарентнијег начина пријављивања, ова технолошка иновација је и члановима жирија омогућила боље сагледавање свих пристиглих радова и олакшала рад приликом селекције за излагање.

Све детаљније информације о програму 37. Салона архитектуре биће благовремено истакнуте на сајту Музеја примењене уметности http://www.mpu.rs/.

Фотографије са отварања изложбе
Аутор фотографија: Веселин Милуновић

Награде и признања

За овогодишњи 37. Салон архитектуре кандидовано је 306 радова у свим категоријама. Жири је у званичну селекцију уврстио 127 радова, од чега је у конкуренцији за награде разврстано 83 рада у 6 категорија.

Приликом селекције и вредновања кандидованих радова, жири се руководио темом 37. Салона архитектуре – афирмацијом као потврдом и доприносом новом, позитивном приступу савременој архитектонској пракси као и местом, улогом и односом архитектуре према актуелном друштвеном контексту. Афирмација као промена и трагање у архитектури, остварује се кроз критичност и интелектуалне сумње, општи интерес и јасно временско и просторно одређење. Ако је афирмација потврђивање истине, а истина значење чињеница, онда истинитости архитектуре не треба ништа више од оног што архитектура јесте, што је сама по себи, ослобођена догми сваке врсте, потврђена оним што је стварно (реално) за људе, овде и сада.

Жири 37. Салона архитектуре у саставу: Милан Ђурић (председник жирија), Маја Ћирић, Боштјан Бугарић, Дејан Милановић и Игор Рајковић доделио је Grand Prix као и остале награде и признања по категоријама: архитектура, урбанизам, ентеријер, публикације, експеримент и истраживање, гост, архитектонска критика и архитектонска фотографија:

Велика награда – Grand Prix Салона

додељује се ауторима Ђорђу Стојановићу, Владимиру Павловићу и Милутину Церовићу за реализовано дело Кућа на Копаонику, 2010 – 2014.

Образложење жирија:

”Аутори кроз јединствен приступ контексту, традицији и архитектонској форми стварају нову просторну и значењску ситуацију. Кроз генерисање и преиспитивање окружења једне уобичајене теме – куће у спонтано насталој групацији, у пејзаж уносе промену. Однос јасне затворености и разлике према суседима и отварање ка и над падином, ствара јасну форму архитектонског објекта. Форма је генеричка и аутономна, и самим тим иконична. Конститутивни елемент форме објекта – анвелопа представља ремоделовани традиционални мотив крова планинске куће и негацију зида као разделнице споља – унутра.

Са друге стране, оваква анвелопа ствара оквир и обмотава динамично и активно отварање куће које је у односу на њу третирано контрастно, како у материјалу тако и у карактеру. Трансформација елемената куће (кров, фасада) и њихово постављање у назначену улогу у јединственој синтетизованој форми начин је на који су аутори записали скривене и видљиве кодове спољашњег и унутрашњег простора куће.

Унутрашњи простор је подељен у две симетричне просторне јединице, масивним зидом који је парадоксално, више оно што спаја него што дели. Овакву вишезначност и синтезу архитектонских елемената аутори у спровели на свим нивоима архитектонског објекта, и на тај начин доследно спровели принцип јединствености. Вредност Куће на Копаонику није да је она нешто НОВО већ у томе, да оно на шта може да утиче, чини НОВИМ.”

2015_SalonArh_01b_o
Ђорђе Стојановић, Владимир Павловић и Милутин Церовић ❘ Кућа на Копаонику, 2010 – 2014.

Награда у категорији ”Архитектура” за афирмацију међупростора

додељује се ауторима Бориславу Петровићу, Ивану Рашковићу, Александру Томићу, Нади Јелић, Николи Стојковићу, Луки Остојићу и Анђелки Мурић за реализовано дело Комбинована дечја установа у блоку 61 у Београду – Обданиште, 2011 -2014..

Образложење жирија:

”Аутори у оквиру услова које поставља друштвена реалност, успостављају сложени систем односа у међупросторима који се стварају током реализације архитектонског дела. Као последица препознавања контекста у сваком смислу, нарочито ако је контекст разноврстан долази до стварања међупростора који као такви не представљају ограничење или проблем већ се претварају у конституцију архитектуре.

Балансирајући детерминанте међупростора између пројекта и реализације, анвелопе и унутрашњег простора, семантичког и семиотског, метафоричног и директивног и на крају институције и појединца аутори су редефинисали програм јавног објекта. Објекат је јасне и доследне структуре, репетитивне и метрички усаглашене, на нивоу најбољих традиција касне модерне. Дуално постављен, између институционалне затворености (заштите) и отварања различитог степена, објекат је више међупростор сам по себи, него идеал хуманог и стереотипног.”

2015_SalonArh_02_o
Борислав Петровић, Иван Рашковић, Александар Томић, Нада Јелић, Никола Стојковић, Лука Остојић и Анђелка Мурић ❘ Комбинована дечја установа у блоку 61 у Београду – Обданиште, 2011 -2014.

Награда у категорији „Архитектура – Реконструкција“ за афирмацију међузависности архитектонског простора и програма

додељује се аутору Владимиру Лојаници за реализовано дело Винарија „Аcumincum“, Стари Сланкамен, 2012-2013.

Образложење жирија:

”Аутор је кроз реализацију осетљиве теме реконструкције и доградње објекта доследно поштовао основно у архитектури – ауторитет простора. Читајући слојеве простора и времена, суптилним, скоро у маниру Карла Скарпе, аутор успева да створи механизам будућег времена. Овакав механизам је успостављен новим слојевима, готово невидљивим, у спољњем и унутрашњем простору, у дворишту и подруму, остављајући тајну простора онако каква је, сакривена и до сада. ”

2015_SalonArh_03b_o
Владимир Лојаница ❘ Винарија „Аcumincum“, Стари Сланкамен, 2012-2013.

Признање у категорији „Архитектура“

додељује се аутору Јовану Митровићу за реализовано дело Школска фискултурна сала, Обреновац, 2011-2015..

Образложење жирија:

”Аутор кроз контекстуализацију теме решава проблеме разлике у простору. Поступком дељења, структурације и упуштања постиже се размера објекта одговарајућа контексту и намени. Вертикалном поделом на опслужујуће и опслужене просторе, затварајући оно што се може затворити а наглашено отварајући оно што је отвориво и излажући га репрезентацији, аутор остварује давнашњу жељу свих школараца да гледају и учествују у ономе што се дешава на часовима физичког.

Ове значајне вредности објекта остварују се и омогућавају упуштaњем дела објекта у тло.
Аутономија је наглашена дрвеном оградом – транзеном која ка спољашњости излаже материјалну конституцију објекта.”

2015_SalonArh_04a_o
Јован Митровић ❘ Школска фискултурна сала, Обреновац, 2011-2015..

Признање у категорији „Архитектура“

додељује се ауторима Дијани Новаковић, Александри Никитин, Маји Трбовић и Душану Ненадовићу за реализовано дело Објекат „C“ и објекат „D“, Terra Panonica Expirience Point и Terra Panonica, Мокрин, 2012-2014.

Образложење жирија:

”Аутори, кроз даљу варијацију традиционалног модела војвођанске куће, реализују низ сликовних догађаја. У педантној релизацији и кроз доследно спровођење у контексту групације објеката формирају се простори без границе споља – унутра, различитог третмана, мултифункције и универзалне радионице за различите врсте креативног рада.”

2015_SalonArh_05a_o
Дијана Новаковић, Александра Никитин, Маја Трбовић и Душан Ненадовић ❘ Објекат „C“ и објекат „D“, Terra Panonica Expirience Point и Terra Panonica, Мокрин, 2012-2014.

Награда у категорији „Ентеријер“ за афирмацију међузависности креативних индустрија и заједнице у архитектонском простору

додељује се Петокраки: Алекси Бјеловићу и Милици Максимовић за реализовани ентеријер Дизајн инкубатор „Нова Искра“, Београд, 2012-2014.

Образложење жирија:

”Петокрака реализацијом „Нове Искре“ чини просторни и програмски акт. Просторни и програмски акт као начин исцтавања и прерасподеле заједничког простора. Оно што овај мултифункционални радни простор одређује је програмска поставка и тиме успостављене релације између појединаца и предмета рада. Елементи ентеријера, су у таквом склопу једноставни оквир за дешавање намере уместо декоративног одређења. Створени простор тако постаје више инфраструктура која омогућава него структура која утврђује. На крају, просторна одређења су невидљива и непостојећа препрека успостављеној мрежи односа и креативном производу који такви односи стварају.”

2015_SalonArh_06_o
Петокрака (Алекса Бјеловић и Милица Максимовић) ❘ Дизајн инкубатор „Нова Искра“, Београд, 2012-2014.

Признање у категорији „Ентеријер“

додељује се ауторки Весни Цагић Милошевић за реализовани ентеријер Ресторан „Лагано“, Београд

Образложење жирија:

”Ауторка реализује ентеријер ресторана за припрему и конзумацију јела које припадају “fusion” кухињи. Према дефиницији, “fusion” кухиња је кухиња која комбинује елементе различитих кулинарских традиција. Тако се остварује јединственост у ономе што се конзумира. Ауторка је свесно користила овај принцип формирајући “fusion” простор, где се кроз наглашену сценичност, променљиве секвенце и програмску различитост, одговарајућих намени, ствара амбијент мешаних разлика, односа и надасве кадрова.”

2015_SalonArh_07a_o
Весна Цагић Милошевић ❘ Ресторан „Лагано“, Београд

Награда за афирмацију архитектонске критике на делу

додељује се ауторима Наталији Ристановић, Зорану Ивковићу и Милану Шпањевићу за рад Пројектовање на падини … Стамбене зграде, Београд, 2013-2014.

Образложење жирија:

”Аутори на апсурд одговарају апсурдом који је карикиран и извитоперен до оног степена да се поставља и представља као критика (негација) негације. Такав низ каузалних апсурда стварају вртлог апсурда који са једне стране доводи у питање смисао бављења архитектуром у Србији док са друге стране поставља архитекту у позицију да се променом методолошког поступка, свакако усмереног ка позитивном, постави у сам центар негативног и промени му предзнак.”

2015_SalonArh_08_o
Наталија Ристановић, Зоран Ивковић и Милан Шпањевић ❘ Пројектовање на падини … Стамбене зграде, Београд, 2013-2014.

Награда у категорији „Експеримент и истраживање“ за афирмацију простора међузависности

додељује се аутору Бранку Станојевићу за рад Изложба биоскопа, 2014.

Образложење жирија:

”Полазећи од хипотезе да је и уз помоћ једноставних и основних елемената као што су ФИЛМОВИ и МЕСТО, могуће креирати ефемерне просторе, а који ће бити конститутивни елемент друштвеног догађаја, Бранко Станојевић успоставља некодификовани архитетконски гест и уноси промену у друштвену реалност. Јединствена интервенција у јавном простору остварена у оквиру филмског фестивала о људским правима “HUMAN DISTRICT” у Београду, делује као експеримент чија валоризација превазилази постојеће категоризације, а има јак перформативни карактер.”

2015_SalonArh_09_o
Бранко Станојевић ❘ Изложба биоскопа, 2014.

Признање у категорији „Експеримент и истраживање“

додељује се аутору Браниславу Николићу за рад Секундарна архитектура, 2013.

Образложење жирија:

”Пројекат Секундарна архитектура настао је у сарадњи уметника Бранислава Николића и самоуког ромског „архитекте“ Бобана Младеновића, а који од одбаченог материјала стварају ромске куће, даље транспоноване у галеријски простор. Пројекат Секундарна архитектура награђен је као јединствен допринос изван-професионалног деловања који успоставља транс-културални и трансдисциплинарни дијалог, а чији су домети и резултати видљиви како у реалности, тако и у свету уметности као псеудо-реалности. Самоорганизовани гест Николића и Младеновића заснован је на ентузијазму који успешно превазилази редукционизам архитектуре на политичко-економску базу, и пример је тзв. сналажљиве архитектуре.”

2015_SalonArh_10_o
Бранислав Николић ❘ Секундарна архитектура, 2013.

Награда у категорији „Публикације“ за афирмацију ремоделације типолошких облика

додељује се аутору Зорану Абадићу и сарадницима за публикацију Упутство за дефинисање модела типског суда за Основни и Виши суд Републике Србије, издавач: ГРАФОЛИК доо Београд (Београд 2014.), уредници : International Management Group и Високи савет Судства

Образложење жирија:

”Аутор и сарадници на изузетно студиозан начин одређују елементе за успостављање нових стандарда у типологији судских зграда. Овај поступак има за циљ унапређење општег амбијента и последично новог односа између државе и појединца. Публикацијом се обједињују све потребне информације и стандарди које ће судске зграде морати да задовоље као институције и оне које будућим корисницима омогућавају доступност, безбедност и ефикасност у коришћењу. Ова публикација успоставља нови стандард у одређивању просторних и нормативних услова при пројектовању и реализацији објеката и тако постаје пример према коме би, када би то било могуће, комплетна област требала да буде уређена.”

2015_SalonArh_11_o