Рок за подношење пријава је до 20. фебруар 2023. године у 23:59.

Изложба се одржава у периоду од 23-27 јануара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 219-222.

Изложба се одржава у периоду од 23-27 јануара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 219-222.

Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољи мастер рад из области архитектуре и урбанизма у школској години 2021/2022, додељена је Милици Брајовић, за рад под називом „Примена биофилног дизајна у циљу регенерације: Парк еколошке и психолошке обнове“, одбрањен на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, под менторством проф. др Александре Ступар. Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољу докторску дисертацију из области архитектуре и урбанизма у школској години 2021/2022, додељена је др Бојани Јерковић-Бабовић, д.и.а, за дисертацију под називом „Инструментализација феномена флуидности у архитектури XXI века“, одбрањену на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, чији је ментор проф. др Владимир Мако.

Жири Награде Ранко Радовић у 2022. години донео је једногласну одлуку да награду у категорији Критичко-теоријски текстови о архитектури додели научној монографији „Nikola Dobrović – The Shifting Modes of Critical Practice in Architecture“ ауторке др Марије Милинковић. Са посебним освртом на важност теме међународног представљања великана југословенске архитектуре Николе Добровића, како би се на достојан начин обележила 125- огодишњица његовог рођења, жири је закључио да је управо приступ какав је имала Марија Милинковић приликом писања монографије, онај који приближава и омогућује широко разумевање комплексних мисли и комплексног опуса овог горостаса југословенске архитектуре, подједнако читаоцима који јесу и, опет, нису нужно припадници архитектонске сфере. У уводнику, ауторка цитира и бојазан професора Ранка Радовића, који у свом тексту из 1979. године „Никола Добровић или о повећању с временом“ алудира на то да ће године проћи док се Добровићево „волуминозно и хетерогено“ дело не сагледа у потпуности, са јасном идејом о вредностима које носи. Овом опаском, ауторка се позива на Радовићево поимање Добровићевог дела и то не чини први пут у свом богатом научном раду. У итерацијама које су претходиле монографији о Добровићу, она се ослањала на ставове и интерпретације Ранка Радовића, анализирајући их, поредећи их и контекстуализујући их у време после смрти оба архитекта, чинећи на овај начин професора Ранка Радовића незаобилазним и високовредним сарадником на сопственом путу писања и откривања тајни Добровићеве архитектуре.

У оквиру Circle U. алијансе отворен је позив за међусекторску мобилност, намењен истраживачима. Истраживачи могу аплицирати за стипендију у максималном износу од 2 хиљаде еура. Стипендије су намењене раду на пројектима у организацијама које су партнери универзитета унутар Circle U. алијансе. Стипендија укључује путне трошкове, смештај и дневнице за период од оквирно месец дана, у зависности од пројекта...

Публикација AF Files резултат је вишегодишње иницијативе развијане у оквиру Центра за истраживачку делатност (ЦИД) Универзитета у Београду, Архитектонског факултета и настала је са намером да буде примарни вид дисеминације студентских резултата на свим нивоима студија и студијским програмима у циљу формирања базе добрих пракси Факултета, праћења развоја студијских програма и актуелних тематских оквира у наставном процесу. AF Files се приређује на годишњем нивоу систематизованим архивирањем и презентацијом најуспешнијих дипломских пројеката на основним и мастер студијама, као и прегледом ваннаставних активности у актуелној академској години.

Публикација AF Files резултат је вишегодишње иницијативе развијане у оквиру Центра за истраживачку делатност (ЦИД) Универзитета у Београду, Архитектонског факултета и настала је са намером да буде примарни вид дисеминације студентских резултата на свим нивоима студија и студијским програмима у циљу формирања базе добрих пракси Факултета, праћења развоја студијских програма и актуелних тематских оквира у наставном процесу.

Публикација AF Profiles резултат је вишегодишње иницијативе развијане у оквиру Центра за истраживачку делатност (ЦИД) Универзитета у Београду, Архитектонског факултета и настала је са намером да буде примарни вид дисеминације рада истраживачких јединица у циљу формирања пројектног и истраживачког портфолиа Факултета. Тежња је да се AF Profiles приређује на годишњем нивоу систематизованим архивирањем и презентацијом рада истраживачких јединица, као и прегледом пројеката и сарадњи у актуелној академској години.

У оквиру „Београдске живе урбане лабораторије“ (БЕЛЛАБ) покренут је подкаст о промишљању Здравијег Града, а први серијал од 4 емисије разматраће мере за унапређење енергетске ефикасности – како бисмо у градовима имали чистији ваздух, мање емисија угљен диоксида и здравије грађане. Прва епизода са темом Припрема и спровођење мера енергетске ефикасности у којој су учествовале др Наташа Ћуковић Игњатовић (Универзитет у Београду – Архитектонски факултет) и Ана Радојевић, енергетска менаџерка града Крагујевца доступна је на линку https://youtu.be/Tb1K23mWOtU

У организацији Центра за експерименте и урбане студије (ЦЕУС) и Фондације "Хајнрих Бел", у Импакт хабу у Београду одржан је округли сто Програмирање енергетске ефикасности у Београду. Говорници су били: проф. др Наташа Ћуковић Игњатовић (Универзитет у Београду – Архитектонски факултет), проф. др Милош Бањац (Универзитет у Београду – Машински факултет), Снежана Костадиновић (ЈП Градско Стамбено), Ана Џокић (Електропионир) и Тања Поповицки (Enviro Consulting).

Позивамо вас на предавања посвећена великанима архитектуре – поводом стогодишњице рођења Алексеја Бркића, односно 150. годишњице рођења Јоже Плечника.

Задовољство нам је да објавимо да је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду успешно реализована међународна конференција “Образовни програми будућност светске културне и природне баштине - знање, комуникација, презентација“, уприличене поводом 50 година од доношења Конвенције о Светској баштини, коју је организовао Департман за историју и теорију архитектуре и уметности

Департман за историју и теорију архитектуре и уметности Архитектонског факултета – Универзитета у Београду, приређује међународну научну конференцију, 8–9. децембра 2022, посвећену обележавању јубилеја – педесет година од усвајања Конвенције о заштити светске културне и природне баштине, који се широм света одвија под слоганом “The Next 50”. Одржавање научне конференције „Образовни програми – будућност светске културне и природне баштине“ омогућило је Министарство културе Републике Србије. Конференцију су подржали Друштво за естетику архитектуре и визуелних уметности Србије и Центар за конзервацију и рестаурацију из Београда.

Трећи и последњи међународни састанак Еразмус+ пројекта CREATIVE DANUBE одржан 25-26. новембра 2022. године је у Букурешту, у Румунији. Састанак су организовали руководиоци пројекта са Факултета за урбанизам Универзитета за архитектуру и урбанизам „Јон Минку“. На састанку је учествовало свих седам високошколских установа из састава пројекта.

На Архитектонском факултету Универзитета у Београду у сарадњи са Амбасадом Јапана у Републици Србији одржано је гостујуће предавање „Култура становања: Резиденција амбасадора“, предавач Његова Екселенција г. Такахико Кацумата, Амбасадор Јапана у Србији, у понедељак 28. новембра са почетком у 18 часова у Свечаној сали факултета.

Расписан је ИАЕСТЕ конкурс за стручну праксу и усавршавање у иностранству у току 2023. године. Више детаља, односно услове конкурса и online пријаву можете пронаћи на сајту: www.iaeste.ac.rs Конкурс траје до 25.12.2022. године.

Позивамо мотивисане истраживаче из различитих области истраживања заснованог на дизајну у било којој фази свог докторског истраживања да се пријаве за представљање и дискусију о својим пројектима на конференцији CA2RE.

У Асцоли Пићену, Италија, 22. и 23. новембра одржан је 2. транснационални састанак пројекта CliCCHE / Erasmus +, на факултету за архитектуру и дизајн универзитета у Камерину.