Информација о одржаној јавној трибини: Тестирање инструмената интегралног територијалног развоја у Србији – стратегије и пројекти

На Архитектонском факултету у Београду је у среду 27.9.2023. године одржана јавна трибина на тему ”Тестирање инструмената интегралног територијалног развоја у Србији – стратегије и пројекти.” На трибини су учествовали: представници Програма Европске уније за локални развој – ЕУ ПРО Плус (Оливера Костић, менаџер пројекта и Виктор Вељовић, менаџер сектора за развијање капацитета и руководилац процеса израде стратегија развоја урбаних подручја); представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије (др Дејан Ђорђевић и Марко Милосављевић); професор др Велимир Шећеров, декан Географског факултета Универзитета у Београду; в. проф. др. Александар Ђукић са Грађевинског факултета Универзитета у Београду; професор др Марија Максин Мићић из Института за архитектуру, урбанизам и просторно планирање (ИАУС); Марица Мијајловић, председница Инжењерске коморе Србије, директорка Дирекције за уређивање грађевинског земљишта Краљево; Весна Шабановић, Град Београд, Секретаријат за заштиту животне средине; Ана Граовац, Нова планска пракса из Београда; алумни студенти Нађа Вујовић, као и Расто Чугаљ и Вељко Дмитровић из GDI Solutions; студенти мастер студија Мелпомени Нелај, Теодора Радаковић и Ања Недељковић са Архитектонског факултета Универзитета у Београду; в.професор др Урош Радосављевић, руководилац мастер програма Интегрални урбанизам и истраживач приправник Ана Шабановић са Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Модерацију трибине је водила в. професор др Ратка Чолић.

Виктор Вељовић из ЕУ ПРО Плус је дао приказ активности Програма Европске уније за локални развој, који се реализује у партнерству са Министарством за европске интеграције Владе републике Србије, а спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС), који има за циљ да допринесе уравнотеженијем друштвено-економском развоју јачањем управљања урбаним и територијалним развојем, подршком економском расту и унапређењем социјалне кохезије у два региона/области: Шумадије и Западне Србије и Јужне и Источне Србије. Подршка је спроведена у оквиру јавног позива за подношење пријава за израду територијалних стратегија, на основу  којег је одабрано укупно 12 територија – урбаних подручја која у свом саставу укључују 31 јединицу локалне самоуправе – урбана подручја града Бора, Крушевца Лесковца, Лознице, Новог Пазара, Смедерева, Шапца; урбано подручје града Крагујевца и општина Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Рача и  Топола; урбано подручје Града Зајечара и општина Бољевац, Књажевац и Сокобања, урбано подручје града Ниша и општина Гаџин Хан, Мерошина и Сврљиг; урбано подручје града Пирота и општина Бабушница, Бела Паланка и Димитровград и урбано подручје града Ужица и општина Бајина Башта, Чајетина, Пожега и Прибој.

Национални консултанти су имали излагања о партиципативном процесу израде стратегија (Ана Граовац), приоритетним подручјима просторне интервенције и стратешким пројектима (др Урош Радосављевић) и о изворима финансирања урбаног развоја и комбиновању различитих извора (др Ратка Чолић). Скуп је поздравила менаџерка пројекта Оливера Костић.

Након тога је отворена дискусија, која се одвијала у свечаној сали, а потом наставила у кабинету наставника Архитектонског факултета. Дискутовало се о:

• новим политикама ЕУ које придају све већи значај урбаној димензији и где се и већа средства издвајају за подршку урбаном и територијалном развоју што се исказује и кроз нове програме и изворе финансирања у Републици Србији;
• побољшању услова за урбани развој у складу са Новом Кохезионом политиком ЕУ, Париским споразумом, Урбаном агендом ЕУ, Новом Лајпцишком повељом о одрживим европским градовима, Зеленим договором за Западни Балкан и другим документима ЕУ;
• значају усвојене националне политике одрживог и интегралног урбаног развоја као оквира за израду локалних територијалних стратегија али и као основе за одобравање нових програма и фондова (URBACT IV, New European Bauhaus), који су Србији доступни од 2023. године;
• примени ЕУ инструмената управљања развојем, који омогућавају успостављање оквира за одрживи и интегрални урбани и територијални развој урбаних подручја повезивањем традиционалног система просторно-урбанистичког планирања, планског система јавних политика, унапређења финансирања урбаног развоја и управљања локалним јавним финансијама;
• примени просторне димензије у стратешком планирању, која подржава развој специфичних локација, прилагођавајући интервенције и инвестиције јединственим просторним контекстима с намером да се ослободи њихов недовољно искоришћени потенцијал. Са ослонцем на наведени приступ, припремљени су и графички прикази: приоритетних подручја интервенције (генератори развоја, подручја интервенције, развојне руте и чворишта, зоне заштите и развоја, развојни пунктови и мреже) и стратешких пројеката (према тематским циљевима);

• резултатима спровођења Стратегије интегралног урбаног развоја централног градског подручја Краљева (из 2014. године) и коришћењу различитих извора финансирања за подршку реализацији пројеката урбаног развоја, о чему је говорила Марица Мијајловић;
• мониторингу спровођења стратегија, где је наглашено усклађивање са новом легислативом Европске комисије из 2021. године, која утврђује заједничке показатеље остварења и резултата за Европски фонд за регионална улагања и Европски кохезиони фонд (ЕК, 2021);
• најављеном јавном позиву за аплицирање за финансирање стратешких пројеката за шта је програм ЕУ ПРО Плус определио 10 милиона евра;
• подршци даљем развијању капацитета за интегрално територијално планирање;
• значају укључивања академске заједнице у спровођењу међународних пројеката у Србији и примене оквира четвороструке и петоструке спирале иновација у оквиру економије знања (Quadruple and quintuple Helix Model of innovation).

Представници ЕУ ПРО Плус су обавестили учеснике трибине да су стратегије на јавном увиду и да су већ објављене на веб страницама града Ужица и Новог Пазара. Такође, учесницима је обезбеђен материјал из Програма – Reader (о основним појмовима, Новој Кохезионој политици за период 2021-2027, легислативи ЕУ, примерима стратешких пројеката из међународне праксе) и документ извори финансирања урбаног развоја у Србији из јула 2023. године.