УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

Модул М6 – Пројекат 2 – усмерење (А, У, АТ)

Усмерење А – Архитектура

ЦИЉ НАСТАВЕ НА МОДУЛУ:
Први и други пројекат усмерења А имају сродне циљеве, с тим што се, кроз контакт са различитим наставницима, и студент оспособљава да препозна и дефинише сопствене пројектантске принципе, методе и поступке. Студент развија и свест о неопходности континуалног професионалног развоја. Уколико је пројекат организован кроз оба семестра усмерења (2. и 3), неопходно је да предвиђени пројектантски поступак – метод – одговара задатом оквиру, на пример као:
– поставка, репетиција и варирање;
– идеја, продубљивање и разрада;
– студија и пројекат, и сл.
Овим поступцима код студената се развија посебна способност да брзо, креативно и флексибилно одговарају на изазове и промене изражене у реалности професионалне праксе.

ПОТРЕБНА ПРЕДЗНАЊА:
Положен Модул М4 – Архитектонско-урбанистички пројекат.

НАЗИВ ПРЕДМЕТА:
Курс М6А.2. – Семинари, А 2ЕСПБ,

ГОДИНА СТУДИЈА:
II година – 3. семестар Mастер академских студија, 2013/14

M6_2_Djordje_Stojanovic

Курс М6А.2. – Семинари:
ИСТРАЖИВАЊЕ КРОЗ ПРОЈЕКТ: АДАПТИВНИ ПРИНЦИПИ У АРХИТЕКТОНСКОМ ПРОЈЕКТОВАЊУ

Наставник:
др Ђорђе Стојановић, доцент

Два значајна догађаја, у оквирима теорије архитектонског пројектовања, су обележила 2013. годину. Први је међународна конференција под називом “Адаптивна Архитектура” коју организује ACADIA (http://2013.acadia.org/), а други је Europan12 (http://www.europan-europe.eu/en/), који под називом “Адаптивни град” обухвата серију архитектонских конкурса за реализацију претежно стамбених објеката и окружења широм Европе. Обе иницијативе имају вишедеценијски континуитет. Свака у свом домену, сваке године под другом темом, пружа преглед тренутног стања истраживачки оријентисаног деловања у архитектури. Међутим сада, 33 године након прве ACADIA конференције и 24 године након првог серијала Europan конкурса, ове две иницијативе имају заједничку тему, која се односи на проблем адаптивности изграђеног окружења. Овакву подударност можемо посматрати на неколико начина. Први је наравно, могућност једноставне коинциденције. Други начин се заснива на претпоставци да данас једноставно понестаје идеја у истраживачком раду, и да тренутно у архитектури постоји само лимитиран број релевантних тема. Трећа могућност јесте да оваква подударност услед међусобног приближавања између истраживачких области, које се баве развојем дигиталне технологије у архитектонском пројектовању (ACADIA), и истраживачких области које су усредсредене на проналажење иновативних стратегија за планирање и пројектовање стамбених окружења и објеката у контексту савремених проблема најразвијенијих земаља (Europan). Уколико елиминишемо прву могућност као статистички мало вероватну, са становишта и интересовања за адаптивне принципе у архитектонском пројектовању, у оквиру овог курса нам преостаје да размотримо да ли је оваква коинциденција настала као последица сужавања или узајамног преплитања некада веома различитих поља деловања у архитектонском пројектовању или неког сасвим другог проблема, који за сада не можемо да именујемо прецизно.

Почетак интересовања за проблем адаптивности изграђеног окружења датира из шездесетих година двадесетог века. На пример, кључно питање за немачког инжењера Фрај Отоа (Frei Otto) било је: Да ли изграђено окружење може бити адаптивно? До данас, у архитектури није дат адекватан одговор на ово питање. Проблем адаптивности никада у потпуности није истражен. Реализације адаптивних просторних организација, структура и окружења су само делимичне, веома ретке и још увек окупирају домене експерименталног и истраживачког рада у архитектонском пројектовању. Са друге стране, проблем адаптивности у савременој архитектонској теорији се поред карактеристике просторних форми, подједнако везује за сам ток архитектонског пројектовања што проузрокује појаву нових архитектонских алата и стратегија, које истовремено захтевају и омогућавају примену нове технологије у архитектури. Један од основних циљева овог курса је упознавање са управо оваквим алатима и стратегијама.

http://blog.4ofseven.com

НОВО КУРИКУЛУМ: ИСТРАЖИВАЊЕ КРОЗ ПРОЈЕКТ: АДАПТИВНИ ПРИНЦИПИ У АРХИТЕКТОНСКОМ ПРОЈЕКТОВАЊУ НОВО Формулар записника за оцењивање: ИСТРАЖИВАЊЕ КРОЗ ПРОЈЕКТ: АДАПТИВНИ ПРИНЦИПИ У АРХИТЕКТОНСКОМ ПРОЈЕКТОВАЊУ

M6_2_Ruzica_Bozovic_Stamenovic

Курс М6А.2. – Семинари:
ХУМАНА ЕКОЛОГИЈА – ПРОСТОР И ЗДРАВЉЕ
ОД АМНЕЗИЈЕ ДО СИНЕСТЕЗИЈЕ

Наставник:
др Ружица Божовић Стаменовић, ванредни професор

Тема семинара је простор и његов утицај на здравље и општу добробит (wellness), као и разумевање филозофског, социолошког, психолошког, архитектонског и технолошког оквира у коме се та релација догађа. Интеракција људи и сложеног природног и изграђеног контекста у коме егзистирају превазилази прагматичне оквире појединачних дисциплина које се тим односом баве. Стога је допринос овог семинара у упознавању студената са знањима и методама потребним за холистички приступ теми.
Непосредни циљ семинара је да упути студенте у разумевање архитектуре здравих простора и оспособи их за бављење кључним питањима из ове области:
Како да разумемо улогу архитектуре у концепту хумане екологије?
Како да архитектуром превазиђемо стање амнезије људског духа и преведемо га из анестезије у стање синестезије кроз координацију чулних доживљаја?
Како изграђени простор прераста у здраво и добро место?
Како да направимо транзицију од деструктивног ка конструктивном утицају простора на људе и њихову добробит?
Како да бављење патогеним просторима заменимо креирањем салутогених места?
Како да препознамо здрав град, стан, офис, болницу?
Како да научено и схваћено применимо у пројектовању?

НОВО КУРИКУЛУМ: ХУМАНА ЕКОЛОГИЈА – ПРОСТОР И ЗДРАВЉЕ ОД АМНЕЗИЈЕ ДО СИНЕСТЕЗИЈЕ НОВО Формулар записника за оцењивање: ХУМАНА ЕКОЛОГИЈА – ПРОСТОР И ЗДРАВЉЕ ОД АМНЕЗИЈЕ ДО СИНЕСТЕЗИЈЕ