УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

Beograd_-_Gradjevinski_fakultet

Архитектонски факултет у Београду.

Историјат Архитектонског факултета

Настава из области архитектуре у Србији почела је да се изводи још у првој половини 19. века. Под називом Грађанска архитектура, постојао је један усамљени предмет у низу других на филозофском одељењу Лицеја и несумњиво је имао општеобразовни карактер.

Паралелно са Лицејем, 19. јунија, по старом календару, 1846. године, у Београду је била основана Инџинирска школа. Школа је имала укупно пет предмета: Практическо земљемереније, Механика, Архитектура, Начертаније (писовање) и Немачки језик. Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књаз Србски Александар Карађорђевић. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан 19. јунија, односно по новом календару 1. јули, 1846. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији и да се са радошћу прославља.

Законом од 24. септембра 1863. године највиша образовна институција постала је Велика школа са факултетима правничким, филозофским и техничким. Технички факултет је трајао четири године, али архитектура је тек требало да избори своје место између низа предмета као што су народна економија, политичка рачуница и слично. Знатну улогу у афирмацији предмета везаних за архитектонску струку и градитељство уопште имали су Емилијан Јосимовић (1823–1897) и Михајло Валтровић (1839–1915). Заинтересовани за различите специјалности архитектонске делатности, обојица су допринела да се студенти више заинтересују за предмете из архитектуре.

Михајло Валтровић био је први дипломирани архитекта који је радио као професор. Његове активности су биле бројне и непосредо везане за унапређење наставе архитектуре. Он је прво унапредио предмет чији програм је представљао сложену материју у оквиру које су се слушали основи архитектонског пројектовања и грађевинске конструкције, те стилови у архитектури. Од тог тренутка настава је почела да се грана и да се продубљују поједини предмети, а најважније је било оснивање Кабинета за архитектуру на Техничком факултету, који ће касније прерасти у Архитектонски одсек.

Скупштина Краљевине Србије је 27. фебруара 1905. године изгласала Закон о оснивању Универзитета, а Технички факултет у оквиру Универзитета је затим био подељен на одсеке за грађевинске инжињере, архитекте и машинске инжињере. Настава на одсеку је трајала осам семестара, а број предмета је био велики, чак тридесет и осам. Програми ових предмета били су веома актуелни и блиски програмима сличних школа у средњој Европи.

Први дужи прекид наставе трајао је од октобра 1912. године и трајао је, с прекидима, све до свршетка I светског рата. Технички факултет Универзитета у Београду уселио се у нову зграду 1932. године, наменски изграђену за потребе сва три одсека у данашњем Булевару револуције, а на месту некадашњег тркалишта.

tehnickifakultet_beograd

Зграда Техничког факултета у Београду, завршена 1931. године.
Уредба Техничког факултета, на основу које су биле учињене одређене измене на Архитектонском одсеку била је донета 1935. године. Поред новог наставног плана и програма биле су дефинисане и обавезе студената везане за израду графичких радова, полагање испита, затим припремни испит и стручни дипломски испит. Образовани су Колегијуми наставника блиских дисциплина, претече данашњих катедри, затим заводи и кабинети.

Током II светског рата рад Архитектонског одсека је стагнирао. Након рата зграда је била оспособљена за рад и предавања су отпочела августа 1945. године. Технички факултет се издвојио из састава Универзитета крајем 1948. године, транфосмисао се у Техничку велику школу са шест независних факултета, од којих је један био Архитектонски факултет. Наставни план се ослањао на предратну структуру предмета, али се ипак могу уочити и разне промене које су се различитом брзином одвијале у зависности од састава катедре и врсте предмета.

Техничка велика школа је укинута 1954. године, а Архитектонски факултет као аутономна институција ушао је у састав Универзитета у Београду. Од тада па до данас сви догађаји везани су за разне унутрашње промене и реформе наставе, али је очувана интегрална целина једине образовне установе из области архитектуре у Београду.

Из овог кратког и сажетог историјата високошколске наставе архитектуре може се извести закључак да је од самог почетка био изабран поступни пут који је, увођењем прво једног предмета, па затим проширивањем програма, обучавао не само архитекте већ и читаво друштво да стално прати и прихвата нове архитектонске облике, стилове, садржаје и функције.

Историја зградe Техничког факултета

Споменик културе

Зграда Техничког факултета је грађена у периоду од 1925. до 1931. године, према пројекту архитеката Николе Несторовића и Бранка Таназевића. Представља први наменски зидан објекат за смештај техничких факултета. Првобитна намена и данас је сачувана. У згради су смештена три факултета из области техничких наука.

Glavna fasada zgrade Tehnickog fakulteta u Beogradu

Главна фасада зграде Техничког факултета у Београду (документација Завода за заштиту споменика културе града Београда)
После Другог светског рата, према пројекту архитекте Михаила Радовановића, дозидан је трећи спрат. Постављен североисточно од Универзитетске библиотеке, објекат је изведен као слободностојећа грађевина веома разуђене основе са четири унутрашња дворишта. Архитектонски је обликован у духу академизма са доминантним класицистичким елементима. Монументалних је димензија, богато обрађених фасада са мноштвом архитектонске и декоративне пластике.

Највећа пажња посвећена је главној фасади, док је декоративна обрада бочних фасада једноставнија. Најсведенија решења примењена су на дворишној фасади. Главном фасадом доминира централни ризалит са монументалним степеништем које води до троделног улаза.

Скулптуре и рељфну пластику на прочељу фасаде радили су академски вајари Илија Коларевић и Иван Лучев, док је аутор орнаменталне пластике у вештачком камену Бедрих Зелени.

Зграда Техничког факултета има значајне архитектонско-стилске и урбанистичке вредности као једно од најзначајнијих дела двојице познатих аутора, изразит пример академског метода у обликовању и један од најистакнутијих објеката универзитетског комплекса. Истовремено, као прва зграда саграђена за потребе Техничког факултета поседује и културно-историјске вредности.

Службени гласник РС бр. 73/07

Izgradnja-Tehnickog-fakulteta_1925-1931

Зграда Техничког факултета грађена у периоду од 1925. до 1931. године.