Публикација: Жене у архитектури | Савремена архитектура у Србији после 1900.

Публикација: Жене у архитектури | Савремена архитектура у Србији после 1900.

Књига “Жене у архитектури | Савремена архитектура у Србији после 1900.” је прва публикација са оваквом тематиком код нас која доноси низ текстова и интервјуа којима се представља избор успешних жена архитеката које су деловале и делују у Србији од почетка 20. века до данас. Преглед обухвата женску активност на пољу архитектуре, почевши од Јелисавете Начић и Милице Крстић, преко послератних успешних ауторки попут Милице Штерић и Иванке Распоповић, до жена архитеката које данас обликују и утичу на нашу изграђену средину.

Књига је резултат и кулминација иницијативе “Жене у архитектури” која је започета у лето 2013. године када се и глобална архитектонска јавност највише бавила овом темом. Иницијатива је започела on-line у септембру 2013, потом се у реални простор преселила у виду панел дискусије у октобру 2013 у оквиру пете БЛОК конференције. Током 2014. године пројекат је настављен кроз дечије радионице и припрему штампане публикације која је почетком 2015. угледала светлост дана уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Циљ овог пројекта и књиге јесте да се скрене пажња на деловање жена у оквиру архитектонске професије у Србији, обзиром да се женски допринос често умањује или потпуно изоставља. Скретање пажње на нашу архитектуру, овај пут кроз призму женског стваралаштва, додатна је вредност овог пројекта.

Ауторским текстовима о женама из наше архитектонске прошлости, овој публикацији су допринеле Бојана Ибрајтер-Газибара, Марија Павловић, Јелица Јовановић и Милена Зиндовић, док су учешће у овом пројекту кроз интервјуе узеле Љиљана Бакић, Ева Ваништа Лазаревић, Гроздана Шишовић, Жаклина Глигоријевић, Ања Ивана Милић, Дубравка Ђукановић, Јелена Атанацковић Јеличић, Биљана Глигоријевић и Снежана Веснић.

Да ова иницијатива није усамљена, те да је заправо део глобалног и локалног покрета за освешћење положаја жена у архитектури, показују и два уводна текста ове публикације. Андреа Тамаш Дачић са Архитектонског департмана Техничког Универзитета у Новом Саду и Шеј Гилиган (Shea Gilligan) из њујоршке организације ArchiteXX учествују са својим искуствима у бављењу овом темом.

Комплетна публикација је двојезична, на српском и енглеском, чиме се омогућава њено равноправно учешће у глобалном разговору на тему женског доприноса светској архитектури. Илустрована је оригиналним фотографијама које приказују садашње стање значајних објеката наших ауторки, и илустрацијама добијеним љубазношћу учесница у пројекту.

Издавач публикације је Центар за архитектуру Београд