УСПЕХ СТУДЕНАТА: Награде конкурса „Милорад Мацура“ за 2024. годину

Годишња награда из области архитектуре и урбанизма „Милорад Мацура“

На Конкурс Института за архитектуру и урбанизам Србије за доделу годишњих награда „Милорад Мацура“ за најбољи мастер рад и најбољу докторску дисертацију из области архитектуре и урбанизма у 2023/2024 години пристигло је пуно квалитетних радова, те формирање ужег избора и финално одлучивање нису били лак задатак. При избору смо се уководили између осталих критеријума за вредновање и жељом да подједнако наградимо радове који су из обе области: архитектуре и урбанизма.

Комисија Института за архитектуру и урбанизам Србије за доделу годишње награде „Милорад Мацура“ за најбољи мастер рад из области архитектуре и урбанизма, разматрала је четири пристигле пријаве, и то: 1) три предлога са Универзитета у Београду – Архитектонског факултета: мастер рад под називом ,,Поврх београдског тока: инфраструктура будућности“, аутора Николе Маркановић, мастер рад под називом ,,Виста Алегре: Резилијентно-конективни пејзаж“, ауторке Тамаре Младеновић и мастер рад под називом „Примена еколошке ремедијације у регенерацији браунфилд подручја: петрохемијска фабрика „Solventul“ као нова капија Темишвара“, ауторке Милице Спајић; и 2) један предлог са Универзитета у Новом Саду – Факултета техничких наука, Департмана за архитектуру и урбанизам: мастер рад под називом „Примена текстилних оплата и дигиталних симулација при дизајну декоративних бетонских панела“, ауторке Ине Пашић.

Након увида у сва четири мастер рада, Комисија је донела следећу одлуку:

Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољи мастер рад из области архитектуре и урбанизма у школској години 2023/2024, додељује се Милици Спајић, за рад под називом „Примена еколошке ремедијације у регенерацији браунфилд подручја: петрохемијска фабрика „Solventul“ као нова капија Темишвара“, одбрањен на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, под менторством проф. др Александре Ђукић;

Комисија Института за архитектуру и урбанизам Србије за доделу годишње награде „Милорад Мацура“ за најбољу докторску дисертацију из области архитектуре и урбанизма, разматрала је девет пристиглих пријава докторских дисертација, и то: 1) осам предлога са Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, за дисертацију под називом „Промена јавног интереса у култури планирања у Србији на нивоу генералног урбанистичког плана“ ауторке др Ане Граовац, дисертацију под назиовом „Примена концепта стварања места у процесу одрживе урбане трансформације пограничних градова Републике Северне Македоније“ аутора др Дамјана Балкоског, дисертацију „Улога архитектонског цртежа у процесу пројектовања на почетку XXI века” ауторке др Христине Меселџије, дисертацију ,,Тумачење хибридности у архитектури“, ауторке др Иване Ловринчевић, дисертацију „Модел топлотно-сензитивног урбаног (ре)дизајна градског трга у Србији“, аутора др Лазара Мандића, дисертацију „Модалитети примене дигиталних медија у презентацији културног наслеђа у јавним градским просторима“, ауторке др Миље Младеновић, дисретацију „Цртеж као методолошки алат читања градског пејзажа”, ауторке др Снежане Златковић и дисертацију „Улоге отворених простора у реструктуирању насеља планираних и грађених у Београду у периоду 1960-1980. годинe“, ауторке др Јоване Бугарски; и 2) један предлог Грађевинско – архитектонског факултета – Универзитета у Нишу, за дисертацију под називом: „Урбанистички модели примене интегрисаних приступа управљању кишним отицајем у функцији одрживе регенерације и планирања подручја вишепородичног становања“.

Након увида у свих девет дисертација, Комисија је донела следећу одлуку:

Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољу докторску дисертацију из области архитектуре и урбанизма у школској години 2023/2024, додељује се равноправно за два рада одбрањена на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, и то ауторки др Ани Граовац, за дисертацију под називом „Промена јавног интереса у култури планирања у Србији на нивоу генералног урбанистичког плана“, под менторством проф. др Марије Маруне и ауторки др Ивани Ловринчевић, за дисертацију „Тумачење хибридности у архитектури“, под менторством проф. Владимира Лојанице.

Чланови Комисије у саставу др Наташа Даниловић Христић, др Тања Његић и др Марија Лалошевић, захваљују свим кандидатима који су пријавили и менторима су подржали пријаве, као и матичним факултетима и честитају награђенима.