УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

45UNBLOCKED

ЕКОЛОШКИ УРБАНИ ДИЗАЈН 2015/16
ЈАВНИ ПРОСТОРИ БЛОКА 45
ШЕТАЛИШТЕ “ЛАЗАРО КАРДЕНАСА” НА НОВОМ БЕОГРАДУ

МАСА-У11011 СТУДИО М01У – Пројекат – Еколошки урбани дизајн – 2015/16

Наставник: др Јелена Живковић, ван. професор
Учесници у настави: др Милица Милојевић, доцент и др Ана Никезић, доцент
Сарадници: Марија Цветковић МА, асистент, Ивана Марјановић БА, демонстратор
Гостујући предавачи: др Невена Васиљевић , Шумарски факултет Београд, др Марина Ненковић-Ризнић ИАУС Београд, др Наташа Ћуковић, др Данијела Миловановић-Родић, др Урош Радосављевић, др Ксенија Лаловић, др Милица Милојевић, др Ана Никезић.
Искуство претходних истраживања: Тамара Бошковић студент МА, Тамара Радић студент МА
Захвалница: Захваљујемо се ОШ „Бранко Радичевић“ на лепој сарадњи приликом рада на истраживању студенткиње Невене Обрадовић

Програм:
Еколошки урбани дизајн тежи да интегрисањем у животне процесе повеже природу и културу, минимизира утицаје који су штетни за окружење и подстакне креативност у трагању за дизајнерским одговорима који изражвају и афирмишу специфичности локације. Он чини да природа у граду буде видљива, енергија обновљива и штедљиво коришћена, отпад минималан и рециклиран, просторне и функционалне везе комплексне, а живот и простор аутентични и разноврсни.

Кроз пројекте се преиспитују квалитети јавних отворених простора као места преклапања, повезивања и прожимања природе и културе у Блоку 45 и на шеталишту „Лазаро Карденаса“ на Новом Београду. Разматрају се могућности унапређења квалитета доживљаја, друштвености, идентитета, значења и функција ових простора, уз истовремену примену принципа и мера еколошког дизајна.

Студенти | Излагачи:
Тамара Радић | Богдан Поповић | Марија Косовић | Тамара Ђорђевић | Даница Лечић | Тамара Бошковић | Јана Кулић | Петар Недељковић | Ана Милетић | Бојана Крстић | Ирена Ивовић | Јелена Ђорђевић | Софија Цонић | Катарина Стојковић | Марина Вишић | Анастасија Ђурковић.

Ана Милетић

Ана Милетић
БАШТА КАО СРЕДСТВО ЗАЈЕДНИШТВА У САВСКИМ БЛОКОВИМА

Башта представља најмањи фрагмент света који репрезентује свет у целини, на којем се непрестано рађа живот. У овом пројекту она је место сусрета човека и природе, као и средство за успостављање нових облика заједништва. Баште су дисперзно постављене на простор блокова 44, 45 и 70, док се континуирани ток шеталишта Лазаро Карденас јавља као повезујући елемент у заједници суседства.

Просторна стратегија се заснива на позиционирању башти као мотива у стамбеним групацијама и као екстензија образовних установа, док се баште на шеталишту третирају као повезујући елемент у циљу поправке места прекида. Третирањем целе локације, Савски блокови постају еко дистрикт, у којем се концепт одрживости спроводи на нивоу суседства.

Тамара Ђорђевић и Даница Лечић

Тамара Ђорђевић и Даница Лечић
ДРУГАРСТВО
Шеталиште „Лазаро Карденас“ као место за другарство

Шeталиштe Лазаро Кардeнаса je потeз на Новом Бeограду који је замишљен као вeза измeђу блокова 45, 44 и 70. Дугачко je око 2км и намeњeно првeнствeно локалном становништву. Разликуje се од осталих шеталишта у Бeограду, ушушкано је, пространо и вeома озeлeњeно. Међутим, иако поседује велики потенцијал да буде место за дружење различитих категорија становника, простор шеталишта није атрактиван, нечитљив је и недовољно се користи.

Пружити простору шансу за другарство и искористити шeталиштe као рeсурс како би сe обeзбeдио бољи живот у Савским блоковима, издвоjило сe као главно полазиштe за рад на проjeкту. Стварањeм занимљивих, привлачних отворeних простора наводимо становникe да изађу из станова, боравe напољу у природном окружeњу, рeкрeираjу сe, мeђусобно сe упознаjу и дружe.

Постављањe нових eко простора тако да oмогућавају зближавање становника и истовремено подстичу употрeбу обновљивих извора eнeргиje, рeкциклажу и искоришћавањe постоjeћих рeсурса, била je додатна замисао овог проjeкта.

Тамара Бошковић

Тамара Бошковић
ТОК

Шеталиште „Лазаро Карденаса“ има мали број корисника и може се сматрати једноличним и монотоним простором које не успоставља везу са људима, околином и природом. Циљ овог пројекта је укључивање различитих актера у коришћење простора, преклапање њихових токова кретања и буђење њихових чула формирањем нових амбијената.

Пројекат се заснива на еколошком принципу учења од природе. Природни ток воде – од извора до ушћа – представља основ за дизајн шеталишта. Њиме се повезују токови кретања четири категорије корисника које најчешће користе шеталиште: деца, стари, шетачи паса и рекреативци. Преплитања тока воде и токова кретања актера ствара могућност да се приликом моделовања природе обликује и сама архитектура, чиме долази до успостављања споне између људи и природе. Основни лејери обликовања простора су: земљиште, вода, вегетација и грађене структуре.

Јана Кулић

Јана Кулић
ЕКОМУЗЕЈ

Рад у студију је био усмерен на развој Савских блокова као еко дистрикта . Под претпоставком да је за функционисање екодистрикта као система потребно активно учешће и посвећеност самих становника, циљ пројекта је поспешивање партиципације заједнице и побољшавање њеног односа са местом кроз просторне интервенције и урбани дизајн.

Средство којим се ово постиже је екомузеј, чији је фокус управо на идентитету места и који представља „огледало у коме становништво може да препозна себе и истражи своје односе са физичким окружењем, као и претходним генерацијама“. Појединим темама екомузеја, интерпретираним кроз урбани простор, одражава се културно и природно наследство Савских блокова. Тиме се утиче на значење места, као и на сећања и осећања људи који том месту припадају.

Јелена Ђорђевић

Јелена Ђорђевић
HEALTH

Локација пројекта HEALTH је шеталиште Лазаро Карденаса унутар Блока 45 на Новом Београду. Тема рада је здравље – шеталиште као извор здравља.

Инспирисано изворима, њиховом разноврсношћу и карактеристикама, по аналогији су дефинисани принципи пројектовања и лоцирања урбаних амбијената и објеката. На шеталишту и уз шеталиште се налазе три зоне активности: високог интензитета, средњег и ниског. У складу са принципима еколошког урбаног дизајна, програмом је одређен сваки аспект са становишта здравља, физичког, менталног и социјалног, а спортски центар, урбане баште, радионице, медитациони центар, павиљони и објекти услужног типа су распоређени тако да чине систем који је повезан бициклистичком, трим стазом и шеталиштем.

Полазећи од вредности постојећег природног окружења, идеја је да се повећа боравак корисника у природи и унапреди стање биотопа. Разматран је дизајн који може да смањи стрес, повећа креативност и јасноћу мисли, побољша благостање и убрза оздрављење.

Бојана Крстић

Бојана Крстић
МЕЂА – МЕЂУ – МЕЂИЦА – шеталиште „Лазаро Карденас“

Шеталиште „Лазаро Карденас“ није присутно у перцепцији људи и ствара утисак МЕЂЕ, блокаде. Основна идеја је премошћавање градница у простору у циљу постизања хармоније са природом. То је сукцесивна трансформација МЕЂЕ у МЕЂУпростор.

Еколошки приступ налаже да се најбоље из природе препозна и користи као ресурс и инспирација. Пројекат се развија по узору на Аду Међицу, квалитетну територију која је у непосредном окружењу, а опет изолована од градске вреве. Ада Међица је острво на Сави и оаза мира, природе, необичне архитектуре и, што је током врелих дана најбитније – хладовине.

Концепт МЕЂА –МЕЂУ-МЕЂИЦА ставља акценат на формирање међупростора чије су активности и простори порозни. Они се преклапају и помажу једни другима у формирању нових значења. Мешање, преклапање и прожимање различитих програма на локацији доприноси формирању хибридних простора и представља начин активирања шеталишта „Лазаро Карденас“, истовремено му градећи идентитет.

Софија Цонић

Софија Цонић
МЕЂА – МЕЂУ – МЕЂИЦА – шеталиште „Лазаро Карденас“

Шеталиште „Лазаро Карденас“ није присутно у перцепцији људи и ствара утисак МЕЂЕ, блокаде. Основна идеја је премошћавање градница у простору у циљу постизања хармоније са природом. То је сукцесивна трансформација МЕЂЕ у МЕЂУпростор.

Еколошки приступ налаже да се најбоље из природе препозна и користи као ресурс и инспирација. Пројекат се развија по узору на Аду Међицу, квалитетну територију која је у непосредном окружењу, а опет изолована од градске вреве. Ада Међица је острво на Сави и оаза мира, природе, необичне архитектуре и, што је током врелих дана најбитније – хладовине.

Концепт МЕЂА –МЕЂУ-МЕЂИЦА ставља акценат на формирање међупростора чије су активности и простори порозни. Они се преклапају и помажу једни другима у формирању нових значења. Мешање, преклапање и прожимање различитих програма на локацији доприноси формирању хибридних простора и представља начин активирања шеталишта „Лазаро Карденас“, истовремено му градећи идентитет.

Марија Косовић

Марија Косовић
МИКРОМЕСТА 45

Избор теме су иницирала два кључна проблема простора Савских блокова – нечитљивост и нечовекомерност – настала услед предимензионисаности физичке структуре у релацији са човеком. Идеја о креирању микроместа је проистекла делом из саме локације, на којој су већ постојале сличне просторне релације.

На основу теоријских истраживања издвојени су кључни појмови који дефинишу пројекат: задржавање, боравак, симболизован простор, антрополошке димензије, лак приступ, нешто што се ради и нешто са чиме се ради.

Ови појмови су пружили смернице за дефинисање својстава места:
· обележеност као потреба људи да се идентификују и повежу са простором и да у њему оставе свој лични печат;
· дефинисаност кроз просторне контрасте (светло-тамно, хоризонтално-вертикално, широко-уско) који омогућују човеку да перципира простор · (антрополошка димензија );
· задржавање као могућност доласка и одласка, ( добри ) простори за боравак;
· интеракција која произилази из могућности да се активности преклопе у једном простору.

Петар Недељковић

Петар Недељковић
МИКРОМЕСТА 45

Избор теме су иницирала два кључна проблема простора Савских блокова – нечитљивост и нечовекомерност – настала услед предимензионисаности физичке структуре у релацији са човеком. Идеја о креирању микроместа је проистекла делом из саме локације, на којој су већ постојале сличне просторне релације.

На основу теоријских истраживања издвојени су кључни појмови који дефинишу пројекат: задржавање, боравак, симболизован простор, антрополошке димензије, лак приступ, нешто што се ради и нешто са чиме се ради.

Ови појмови су пружили смернице за дефинисање својстава места:
· обележеност као потреба људи да се идентификују и повежу са простором и да у њему оставе свој лични печат;
· дефинисаност кроз просторне контрасте (светло-тамно, хоризонтално-вертикално, широко-уско) који омогућују човеку да перципира простор · (антрополошка димензија );
· задржавање као могућност доласка и одласка, ( добри ) простори за боравак;
· интеракција која произилази из могућности да се активности преклопе у једном простору.

Ирена Ивовић

Ирена Ивовић
ШЕТАЛИШТЕ КАО ДОМ

Место коме се увек браћамо је дом. „Дом је тамо где је срце“; „Дом је храна, како за душу тако и за тело“; „ Дом су људи, а не место. Ако дођете тамо када су људи већ отишли, све што можете видети је да ничега нема.“ Oво су само неке од познатих интерпретација дома.

Дом је виши облик становања, а директно се односи на наше бивствовање – дом је свако место које нам омогућава да ЖИВИМО, а не да ЖИВОТАРИМО. Како постићи да Шеталиште Лазаро Карденаса постане дом?

Интервенцијама. Али шта је заправо оно што те интервенције треба да буду, и како се дом преноси на урбани простор? Преношењем активности. Осећања. Обележјима одређених просторија. Формирањем „скулптура“ у простору, које су зправо само инструменти за изазивање осећаја бивствовања у дому – али на отвореном простору.

Богдан Поповић

Богдан Поповић
ШЕТАЛИШТЕ КАО ЖИВИ ПРОСТОР

Тема пројекта јесте активација простора шеталишта Лазаро Карденса. Циљ нам је да након интервенције шеталиште постане живо место. У нашем концепту идеја је третирање шеталишта као целине. То остварујемо смењивањем мултифункционалних простора различите намене, који би подстицали на стварање и одржавање биодиверзитета (парковима природе).

Мапиране позиције представљале би централне тачке око којих би се позиционирали како неопходни, тако и тематски садржаји. Њиховим међусобним повезивањем дефинисали би се јавни отворени и затворени простори. Та групација међусобно повезаних садржаја кроз које се спроводи активациа природе, простора и корисника чинила би нова места окупљања блокова.

Та места имала би задатак да „оптерете“ шеталиште, тако што би садржаји били постављани на самом шеталишту, а и око њега и њихова конекција би се остваривала преко шеталишта.

Тамара Радић

Тамара Радић
ШЕТАЛИШТЕ КАО ЖИВИ ПРОСТОР

Тема пројекта јесте активација простора шеталишта Лазаро Карденса. Циљ нам је да након интервенције шеталиште постане живо место. У нашем концепту идеја је третирање шеталишта као целине. То остварујемо смењивањем мултифункционалних простора различите намене, који би подстицали на стварање и одржавање биодиверзитета (парковима природе).

Мапиране позиције представљале би централне тачке око којих би се позиционирали како неопходни, тако и тематски садржаји. Њиховим међусобним повезивањем дефинисали би се јавни отворени и затворени простори. Та групација међусобно повезаних садржаја кроз које се спроводи активациа природе, простора и корисника чинила би нова места окупљања блокова.

Та места имала би задатак да „оптерете“ шеталиште, тако што би садржаји били постављани на самом шеталишту, а и око њега и њихова конекција би се остваривала преко шеталишта.

Марина Вишић

Марина Вишић
ШЕТАЛИШТЕ „ЛАЗАРО КАРДЕНАСА“ КАО ЕКО-ЕКО ЗОНА

Како би Савски блокови постали еколошки дистрикти, неопходно је прво подићи ниво еколошке свести локалног становништва и посетилаца. Најконтрадикторнији спој екологије јесте са економијом: основна идеја пројекта је да се становници укључе у различите садржаје који им поред анимације и еко-едукације, доносе и економску добит.

Средство којим се овакав циљ постиже јесу стратешки распоређене интервенције на шеталишту „Лазаро Карденаса“ које својим атрактивним програмом и амбијентом пружају различите могућности еко-едукације кроз производњу и потрошњу. Постојећи угоститељско – занатски центар у Блоку 45 се редизајнира у складу са еколошким принципима.

Катарина Стојковић

Катарина Стојковић
КОРЗО

Становници Савских блокова више воле да бораве на Савском кеју него на шеталишту Лазаро Карденас. Анкетом је утврђено да, иако лоцирано у близини места становања, шеталишту Лазаро Карденаса недостају места за дружење, музика, угоститељски објекти за испијање кафе, док деци недостају занимљивија места за игру.

Због тога је циљ пројекта да се унапреди друштвеност и увећа коришћење овог простора. Начин да се то оствари заснован је на идеји корзоа, као неформалне друштвене институција која ће помоћи да се становници Савских блокова више друже.

Корзо се некада налазио у градаским центрима и имао је своју просторну и временску димензију. Поред тога корзо има јако изражен дрштвени карактер. Између људи на корзоу постоји пасивна интеракција (контакт са раздаљине) и активна (блиски контакт). Начин кретања одражава његов линеарни карактер. Главни изазов у раду на пројекту представља интерпретацији корзоа у данашњицу.

Анастасија Ђурковић

Анастасија Ђурковић
УЧИНИТИ ВОДУ ВИДЉИВОМ

Пројектом се тестирају просторни капацитети и могућности враћања природе у урбаним блоковима. Кроз „дизајн воде“, формирају се садржаји који омогућавају окупљање заједнице и стварање активности које оживљавају простор. Они истовремено омогућавају едукацију корисника о значају воде и бригу о њој, што доводи до побољшања друштвеног и еколошког постојећег стања.

На основу тога како вода утиче на човека, локација је подељена на зоне, зону рекреације и зону релаксације, са садржајима који прате динамику поменутих зона. Поред тога, кроз цело шеталиште „Лазаро Карденаса“ се провлаче програми система одрживе дренаже, који доприносе бољем функционисању и квалитету воде.

Повратак на главну страну изложбе 45UNBLOCKED:

45UNBLOCKED_izlozba_backto