УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

У сусрет јубилеју од 180 година архитектонског образовања: Покренута истраживачка иницијатива о развоју Универзитета у Београду – Архитектонског факултета

Истраживачки пројекат: 
Архитектура образовања и образовање архитектуре: ретроспектива Универзитета у Београду – Архитектонског факултета поводом јубилеја од 180 година 

page0

Повод и оквир покретања пројекта

У сусрет обележавању јубилеја од 180 година институционалног развоја Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, који ће бити обележен 2026. године, Факултет је покренуо истраживачки пројекат „Архитектура образовања и образовање архитектуре“. Пројекат је осмишљен као свеобухватна истраживачка иницијатива која има за циљ да сагледа развој архитектонског образовања у дугом временском трајању, од његових институционалних почетака у оквиру Техничке школе, преко формирања Архитектонског факултета као самосталне високошколске установе, до савремених студијских програма и истраживачких пракси. Покретање пројекта представља један од првих корака у оквиру ширег процеса припрема за обележавање јубилеја, али и јасну намеру Факултета да јубилеј не буде схваћен искључиво као свечани догађај, већ као истраживачки и рефлексивни процес. У том смислу, пројекат поставља основу за систематично преиспитивање сопствене историје, институционалног идентитета и улоге архитектонског образовања у односу на друштвене, културне и просторне трансформације. 

Концептуални приступ и значај истраживања

Полазиште пројекта заснива се на уверењу да архитектонско образовање не представља само збир наставних планова и програма, већ сложен систем знања, пракси, актера и простора, који се временом мењао у складу са ширим друштвеним и културним околностима. Стога је један од кључних циљева пројекта да се ови процеси сагледају интегрално – кроз образовне моделе, педагошке парадигме, научни рад, издавачку делатност, догађаје и материјалну културу институције. Посебан значај пројекта лежи у чињеници да он, поред интерпретације историјског развоја, подразумева и систематско прикупљање, обраду и дигитализацију архивске грађе, која је до сада била делимично недоступна или недовољно истражена. На тај начин, пројекат доприноси стварању трајне и структуиране архиве која ће представљати важан ресурс за будућа истраживања, наставу и јавну презентацију институционалног наслеђа. 

Пројекат такође тежи да архитектонско образовање прикаже као жив процес, у којем се знање стално преиспитује, трансформише и преноси, а не као затворену историјску целину. Оваквим приступом, наслеђе Архитектонског факултета се не посматра само као прошлост коју треба документовати, већ као активна основа за разумевање садашњих изазова и будућих развојних праваца образовања и професије. 

Истраживачке теме и фазе реализације

Истраживање је конципирано кроз више међусобно повезаних тематских области које заједно граде целовиту слику развоја Архитектонског факултета. У фокусу су студије и студијски програми као носиоци образовних парадигми, личности и њихова достигнућа која су обликовала педагошки и научни профил институције, као и догађаји који су утицали на академски и друштвени живот Факултета. Посебна пажња посвећена је издавачкој и научној делатности као кључним механизмима производње и преношења знања, као и згради Факултета као физичком и симболичком оквиру у којем се образовни процеси одвијају. 

Реализација пројекта одвија се кроз неколико фаза које прате логичан ток истраживачког рада. Почетна фаза обухвата креирање и консолидовање архиве, односно прикупљање и евидентирање релевантне грађе из различитих извора. У наредној фази, прикупљени материјал се систематизује и анализира кроз временске линије, хронологије и тематске структуре, чиме се успоставља јасна интерпретативна основа. Завршна фаза подразумева јавну презентацију резултата кроз изложбу и припрему монографске публикације, које ће бити реализоване поводом обележавања јубилеја 2026. године. 

Јавни позиви за прикупљање грађе и укључивање шире заједнице

Као саставни део истраживачког процеса, пројекат „Архитектура образовања и образовање архитектуре“ укључује и отворену иницијативу прикупљања грађе, са циљем да се у процес истраживања укључи шира стручна и друштвена заједница, као и запослени на Архитектонском факултету. Ова иницијатива има за циљ да допуни институционалне архиве личним, породичним и мање формалним изворима, али и да мапира вредну грађу која се већ налази унутар саме институције. У том смислу, упућују се два посебна позива, прилагођена различитим групама учесника. 

Јавни позив за достављање архивске и документарне грађе 

Архитектонски факултет позива бивше студенте, пензионисане наставнике и сараднике, њихове наследнике, као и све грађане који поседују материјал релевантан за историју архитектонског образовања, да учествују у формирању истраживачке архиве поводом обележавања 180 година архитектонског образовања. 

Материјал који је могуће доставити обухвата, али није ограничен на: 

  • фотографије, негативе, разгледнице и визуелну документацију, 
  • цртеже, скице, студентске радове, макете (или њихову документацију), 
  • личну или службену преписку, записе, дневнике, 
  • публикације, скрипте, уџбенике, каталоге, 
  • документацију о настави, студијама, догађајима или личностима, 
  • друге артефакте који могу допринети разумевању историје Факултета. 

Начин достављања информација:
За почетну фазу, није неопходно доставити сам оригинални материјал. Потребно је послати информацију о постојању грађе путем електронске поште, са кратким описом, на адресу: cid@arh.bg.ac.rs. Позив је отворен до 15. марта 2026. године. 

Након иницијалног контакта, истраживачки тим ће се јавити са даљим упутствима и договором о начину евентуалног коришћења, дигитализације или презентације грађе. 

Интерни позив запосленима Архитектонског факултета 

Паралелно са јавним позивом, упућује се и интерни позив запосленима Архитектонског факултета да идентификују и пријаве грађу, артефакте и документацију која се налази у кабинетима, а која може имати историјску, педагошку, научну или симболичку вредност за институцију. 

Овај позив је усмерен ка: 

  • наставним и истраживачким материјалима, 
  • архивским документима, 
  • макетама, цртежима, фотографијама, 
  • предметима и артефактима који могу чинити основу будућег легата, збирке или „малог музеја“ Архитектонског факултета. 

Начин достављања информација:
Запослени се позивају да пошаљу информацију о постојећој грађи путем електронске поште на адресу: cid@arh.bg.ac.rs. Позив је отворен до 15. марта 2026. године. 

Овај процес има за циљ евиденцију и мапирање, а не измештање грађе. 

Напомене о приватности, ауторству и етичким аспектима 

Сва прикупљена грађа биће обрађивана у складу са важећим прописима о заштити података и етичким принципима научноистраживачког рада. 

Посебно се истиче да: 

  • сваки достављени материјал биће јасно референциран (наведен извор, аутор или власник, у складу са договором), 
  • коришћење грађе у истраживачке, изложбене или публикационе сврхе биће реализовано искључиво уз сагласност достављача, 
  • лични подаци ће бити коришћени само у сврху истраживања и комуникације у оквиру пројекта, 
  • у свим фазама биће поштовани принципи транспарентности, добровољности и одговорног управљања наслеђем. 
Назив пројекта Архитектура образовања и образовање архитектуре: ретроспектива Универзитета у Београду – Архитектонског факултета поводом јубилеја од 180 година
Институција Универзитет у Београду – Архитектонски факултет
Период реализације 2025–2026
Саветодавни одбор проф. арх. Владимир Лојаница, декан

др Јелена Ристић Трајковић, ванредни професор

др Јелена Милошевић, доцент

др Јелена Марић, доцент

Координатор пројекта др Александра Миловановић, виши научни сарадник
Истраживачки тим Ана Шабановић, истраживач сарадник

Андреј Јовановић, истраживач приправник

Дезире Тилингнер, истраживач сарадник

Емилија Јовић, истраживач приправник

Илија Ђуровић, истраживач приправник

Јелена Шхекић, истраживач сарадник

Јована Стефановић, истраживач приправник

Лука Вујовић, истраживач приправник

Марко Гавриловић, истраживач приправник

Марија Благојевић, истраживач приправник

Марија Стојковић, истраживач приправник

Маша Жујовић, истраживач сарадник

Милан Ристић, истраживач приправник

Никола Митровић, истраживач сарадник

Стефан Славић, истраживач сарадник

Тамара Младеновић, истраживач приправник

Урош Кулић, истраживач приправник