УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

Позив за учешће у наградном конкурсу фонда “Светлана Ђурђевић Лукић”

cf40cc49fa4017a2f16d40e44dfee57cd80dd582

Центар за истраживање јавних политика (ЦЕНТАР) расписује шести годишњи позив за студенте основних, специјалистичких, мастер и докторских студија у Републици Србији за учешће у наградном конкурсу фонда „Светлане Ђурђевић Лукић“. Радове је потребно доставити до 30. септембра 2022. године.

Организовање наградног конкурса представља истовремено промоцију људске безбедности као централне теме истраживачког интересовања Светлане Ђурђевић Лукић (1963-2016), једне од оснивачица Центра за истраживање јавних политика и његове прве директорке. Као и претхоних година наш конкурс подржава Одељење за демократизацију Мисије ОЕБС у Србији.

Полазећи од основне идеје покретања наградног конкурса – несигурност и рањивост појединца у XXИ веку, ове године бавимо се следећим темама:

 

Тема 1: Лако и малокалибарско оружје (SALW – Small arms and ligt weapons)

Тема лаког и малокалибарског оружја је у истраживачком фокусу ЦЕНТРА више од 10 година, што је резултирало објављивањем бројних академских и полицy радова који су доступни на сајту ЦЕНТРА. Неке од истраживаних области који могу да буду смерница ауторима и ауторкама су: злоупотреба SALW и питање младих или насиља у породици; политике смањења количине SALW-а на Западном Балкану; безбедносне политике држања, ношења и коришћења SALW; културолошки аспекти SALW-а (нпр. контекст шенлучења на Балкану, велике количине поседовања у Финској или пак масовне пуцњаве у САД); успешност имплементације Мапе пута за Западни Балкан. Ово није коначан списак тема, већ само смернице која вам могу помоћи у формулисању ваших радова.

Тема 2: Заштита података о личности

Од аутора се очекује да сагледају изазове са којима се суочавамо у дигиталној, 4.0 ери, а које се тичу заштите, односно злоупотребе наших (личних) података. Коришћењем концепта људске безбедности, аутори и ауторке треба критички да приступе истраживаној теми покривајући неке од области: приватности и рад од куће, коришћење и злоупотреба биометријских података, неселективни надзор, преношење генетских података преко граница државе, коришћење нових технологија и профилисање.

Тема 3: Климатске промене и људска безбедност

Питање климатских промена оставља могућност ауторика и ауторкама да одлуче који ће аспет и контекст предложене теме истраживати, стављајући га у фокус људске безбедности. Неке од тема које би могле бити истраживане су свакако аспекти здравствне безбедности услед загађења (ваздуха/воде/земљишта), затим еколошка политика Србије и најављена зелена агенда, утиацај климатских промена на родни аспект безбедности, еколошке миграције, и др.

Тема 4: Оружани конфликти и миграције

До сада је 2015. година узимана као референтна временска тачка за “почетак” миграционих кретања који су изазвале велике промене у Европи када говоримо о безбедности, перцепцији безбедности домициалног становништа и порменама у безбедносним политикама. Избијањем рата у Украјини 2022. године, дошло је до новог таласа избеглица ка западу. Какве су импликације једних и других миграционих кретања на територији Европе, на који начин се ова кретања људи разликују, како утичу на безбедност домицилног становништва или пак безбедности државе, региона и/или Европе, односно на који начин је њихова безбедност угрожена, постоје ли извесне идентитетске разлике ова два миграциона тока и др.

Тема 5: Енергетска безбедност

Енергетска безбедност постаје све значајнија са порастом глобалне потражње за енергентима, њихове неревномерне расподељености и загађењем животне средине. Питање адекватног приступа енергентима по приступачној цени чини тему енергетског сиромаштва врло повезаном са људском безбедношћу, нарочито када се има у виду да маргиналне друштвене групе немају адекаватан приступ еколошким опцијама грејања. Тзв. зелена транзиција – прелазак на обновљиве изворе енергије – постаје све значајнија у наредним годинама, а посебно у контексту приступања Србије Европској унији и њеним (не)усаглашавањем са европским енергетским и еколошким политикама.

Најбоља два рада (један рад из категорије основних студија и један рад из категорије студија другог степена), биће награђени тромесечном, односно двомесечном стипендијом.

 

Услови конкурса

За учешће на конкурсу могу да се пријаве студенти и студенткиње основних, специјалистичких, мастер и докторских студија, са приватних и државних факултета из свих научних области (медицинских, друштвено-хуманистичких, природних, техничких), из Републике Србије, као и они из иностранства који се у Србији налазе на студијском боравку или размени.

Неопходан критеријум за учешће је да кандидату/кандидаткињи студентски статус не истиче до 15. марта 2023. године, јер се стипендије исплаћују почевши од доделе награда у наредна два односно три месеца. При достављању радова потребно је да се достави и оверена потврда факултета о студентском статусу кандидата/кандидаткињи.

Упутство за техничку припрему рада за наградни конкурс „Светлана Ђурђевић Лукић“

Радове за учешће на наградом конкурсу Фонда „Светлана Ђурђевић Лукић“ потребно је доставити према наведеним упутствима. Рукописи који нису сачињени према наведеним упутствима неће бити узети у разматрање.

Радови се достављају на српском језику, латиничним писмом. Страна имена и појмови наводе се у српској транскрипцији по правилима Правописа српског језика Матице српске (седмо издање, 2016. година). При првом навођењу страног имена или појма у загради је неопходно навести исте у оригиналу. Изузетак од овог правила представљају латински термини, које је неопходно писати у оригиналу.

Обим рада не треба да буде дужи од 3000 речи, при чему у наведени обим нису урачунати сажеци, референце и прилози.

Радови се достављају у Microsoft Word-у (са .doc или .docx екстензијом), А4 формату (210×297) странице, са маргинама 2,5 цм (све маргине) и обостраним поравнањем (Justified), у фонту Times New Roman, величина слова 12, са проредом од 1,5.

Прва страница рада треба да садржи назив чланка, име и презиме аутора и његову пуну афилијацију (нпр. Универзитет у Београду, Факултет безбедности). Звездицом означити аутора који је одређен за кореспонденцију и у фусноти навести податке о контакту (е-маил). Затим следи наслов рада који се пише великим, болд словима. Наслов рада мора јасно да упућује на проблем/предмет који се у тексту разматра; уколико је потребно, поднасловом се може ближе одредити просторно-временски, друштвено-историјски, дисциплинарни, теоријско-методолошки контекст у којем се проблем/предмет разматра.

Испод наслова неопходно следи сажетак (abstract), на српском језику, обима до 300 речи (курзивом), са кључним речима (до пет речи).

Текст чланка може да садржи највише три нивоа наслова. За наслове првог нивоа користити велика слова (normal) (нпр. УВОД), наслове другог нивоа означавати болдираним словима (само прво велико слово, нпр. Концепт људске безбедности), а наслове трећег нивоа писати курзивом (само прво велико слово, нпр. Изазови концепта људске безбедности у XXI веку). Сви наслови би требало да буду центрирани и одвојени од осталог текста једним празним редом.

Списак литературе наводи се на крају рада. Списак треба да обухвата попис само оних референци на које се кандидати/кандидаткиње позивају у тексту. Напомене (фусноте) могу да садрже мање важне детаље, допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима (на пример научној грађи) итд., али не могу бити замена за цитирану литературу.

Навођење литературе у тексту треба да буде у складу са АПА стилом (Publication Manual of the American Psychological Association, 2003). Приликом навођења референци са једним аутором даје се име аутора у оригиналу, нпр. (Ејдус, 2012: 32). Уколико референца има два аутора, оба се наводе у тексту, нпр. (Спасић, Тадић, 2017: 38). Уколико референца има три и више аутора, наводи се само име првог аутора и скраћеница „ет ал.“ нпр (Ђорђевић ет ал., 2015: 78). Референце се наводе у складу са АПА стилом. Списак референци се на крају рада наводи абецедним редом по презименима аутора. Није потребно стављати редне бројеве испред референци.

Достављени рукописи пролазе уобичајену процедуру анонимне рецензије. Да би рад био прихваћен, мора да има две позитивне рецензије.

Радови који су у било којој форми већ објављени, као и радови који су у процедури за објављивање у некој другој публикацији, неће бити прихваћени за објављивање у Зборнику. Рад који је претходно саопштен на научном скупу, а није штампан у изводу или у целини, може бити прихваћен за објављивање у Зборнику, с тим да мора да прође поступак рецензије као сви остали радови.

Прихватањем рада за објављивање, ауторска права за чланак прелазе на Центар за истраживање јавних политика.

Рукописи се достављају искључиво електронском поштом на е-мејл konkurs@publicpolicy.rs са назнаком Наградни конкурс_Име и презиме_Факултет_ниво_студија.

За све додатне информације контактирајте нас на:konkurs@publicpolicy.rs или потражите информације на сајту publicpolicy.rs и Facebook страници @PublicPolicyRS.