УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr
Студенти у Маузолеју на археолошком локалитету Виминацијум | Фото: Ена Такач

Viminacium_znak_opt

У оквиру наставе у јесењем семестру школске 2018/19. године на II години Мастер академских студија архитектуре и V години Интегрисаних академских студија архитектуре Архитектонског факултета у Београду, из предмета МАСА-23020-08 (ИАСА-59020-08) Историја и теорија 3: Античко наслеђе у региону, у уторак 30. октобра 2018. године, реализована је организована посета студената и наставника: проф. др Мирјане Ротер Благојевић, доц. др Марка Николића и сарадника асс. Ене Такач археолошком локалитету Виминацијум код Костолца.

Viminacijum_poseta_Domus

Кроз обилазак археолошког локалитета Виминацијум, др Емилија Николић, архитекта и Љиљана Јовић, историчарка уметности, изложиле су проблеме и мере заштите које су предузете ради презентације овог археолошког локалитета. Студенти су се упознали са досадашњим конзерваторско-рестаураторским радовима који су примењени на заштити и презентацији северне капије војног логора, терми, маузолеја, амфитеатра, као и са проблемима и могућностима савремене градње на археолошком локалитету.

Посета археолошком локалитету Виминацијум, била је од изузетног значаја за студенте, који су сазнали значајне информације о проблемима и могућностима заштите и обнове овог локалитета, али су се и директно на терену упознали са токовима радова на овом значајном локалитету у нашој средини. (Посебна тема: Покривање археолошких објеката).

Посета је била остварена захваљујући организацији и финансијској помоћи Архитектонског факултета у Београду.

Viminacijum_poseta_Muzej-maketa-Viminacijuma

Viminacijum_poseta_Terme

Viminacijum_poseta_Zastitna-konstrukcija-iznad-ostataka-termi

Viminacijum_poseta_Sagledavanje-termi

Viminacijum_poseta_Terme-sagledavanje

О археолошком локалитету Виминацијум

Виминацијум је најзначајнији град у римској провинцији Горња Мезија (Moesia Superior). Овај римски град је престоница провинције, административни, војни, трговачки и индустријски центар. Града који је имао статус прво муниципиума (municipium), а затим и колоније (colonia), односно града са пуном аутономијом. Поред града налази се каструм (castrum) или легијски логор – један од две највеће фортификације у провинцији и централна тачка у одбрани мезијског Подунавља. С друге стране јединствени научни значај Виминацијума је у томе што над античким остацима нема савременог насеља. Могући су истраживање и презентација једног римског града у свим његовим сегментима. Београд, Ниш, Сремска Митровица налазе се испод савремених градова што онемогућава планска истраживања, конзервацију и коначно презентацију римског културног наслеђа.

Локалитет је систематски уништаван вековима уназад. Не постојање реалне заштите условило је двоструку сталну пљачку локалитета. С једне стране локалитет је непрестано прекопаван од пљачкаша који су тражили злато и друге драгоцености. С друге стране сељаци су систематски разграђивали архитектонске остатке и односили надгробне споменике јер су рушевине сматране извором бесплатног грађевинског материјала. Због тога данас на површини нема очуваних објеката, те се сваки облик њихових истраживања и презентације мора вршити путем ископавања.

Промотивни видео | © Viminacium Adventure

Виминацијум се налази на ушћу Млаве у Дунав у последњим долинама испред Ђердапске клисуре. Лоциран је на стратешком раскршћу путева који су водили од запада ка истоку и од севера ка југу. Дунав, који се данас налази на око 3,5 км удаљености, у антици је био у непосредној близини града. Као и данас река је представљала једну од основних комуникација и трговачких рута што је омогућило брз развој.

Археолошка истраживања спроведена су у више наврата. Прва научна ископавања започео је Михаило Валтровић 1882. године са 12 затвореника јер држава није имала довољно средстава да му обезбеди бољу радну снагу. Ова истраживања наставио је затим Милоје Васић, први српски школовани археолог 1902-1903 године. Тада је у званичној посети била и краљица Драга која је поклонила 100 златника како би помогла наставак истраживања. Ово се може узети и као прва донација намењена научним истраживањима античких градова у Србији. Наставак радова на Виминацијуму чекао је затим деценијама све до тренутка када Археолошки институт покреће пројекат 1973. године.

Систематски заштитни радови трајаће током седамдесетеих и осамдесетих година на простору јужних некропола где је подигнута Термоелектрана “Костолац Б”. Током деведестих година истраживања су вршена периодично на местима угроженим грађевинским радовима. Од 2002. године систематски се врше паралелно археолошка и мултидисциплинарна истраживања на простору римскога града, легијског логора и римских некропола. Све што се од ове године истражује ставља се у функцију презентације и археолошког туризма. На тај начин, за само 6 година је подигнут археолошки парк Виминациум. То је први археолошки парк у централно балканском простору. Отворен је током целе године (не ради само 1. јануара) од 9 до 19 часова, а на посебан захтев и током ноћи.

Viminacijum_poseta_Panoramski-prikaz-amfiteatra

Виминацијумски амфитеатар | Фото: Милан Влајић

Viminacijum_poseta_Konstrukcija-amfiteatra

Виминацијумски амфитеатар | Фото: Милан Влајић