УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

Profesor_Aleksandar_Kekovic

проф. др Александар Кековић (1939 – 2018)

Универзитет у Београду – Архитектонски Факултет, Удружење архитеката Србије, Веће велике награде архитектуре за животно дело и Академија инжењерских наука Србије позивају Вас да присуствујете

КОМЕМОРАЦИЈИ посвећеној
арх. Александру Кековићу (24.02.1939. – 04.10.2018.)
редовном професору Архитектонског факултета у Београду

Скуп ће бити одржан у Свечаној сали Архитектонског факултета (сала 200), Булевар Краља Александра 73, други спрат, Београд, у уторак 13. новембра у 11.00 часова.

kekovic-kolaz-1_opt

Зграда “Енергопројекта” у Новом Београду (1977–82) | Аутор: проф. Александар Кековић

In Memoriam

Извор:
Књига “Декани Архитектонског факултета  / 1948 – 2016″, Универзитет у Београду – Архитектонски факултет

Александар Кековић (1939, Цетиње) је дипломирао 1963. године на Архитектонском факултету у Београду. Након дипломирања кратко је радио у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, а потом у „Енергопројекту“ у Одсеку за урбанизам и архитектуру, где је у периоду 1968-1978. године руководио посебним атељеом.

На Архитектонском факултету је изабран за асистента 1978. године, а затим је по верификацији три значајна рада 1982. године изабран за ванредног професора за предмет Архитектонска организација простора. Године 1985, по одласку проф. Уроша Мартиновића у пензију, Кековић преузима руковођење предметом Опште тезе о архитектури. У звању редовног професора од 1989. године ради на Катедри за архитектонско и урбанистичко пројектовање и руководи Кабинетом за тематска подручја и предаје Теорију архитектонског простора и Композицију. Кековић је био један од оснивача магистеријума уметности и ментора на изради осам магистарских теза.

Професионални ангажман Александра Кековића се огледа у око 130 пројеката, конкурсних решења и реализација, међу којима се издвајају: хотел Панорама на Златару (1967), Главни поштански центар у Београду (1978), пословна зграда „Енергопројекта“ у Београду (1982), 1000 фармерских кућа са комуналним центрима, Гарабули-Либија (1972-76), хотел Гранд у Цетињу (1984), Хотелско насеље „Отрант Рент а Виле“ у Улцињу (1985), пословна зграда Нафтагаса у Новом Саду (1989). Од 2001. године је специјални саветник у „Енергопројекту“ Д.О.О. Енјуб. Аутор је поставке павиљона Црне Горе на Венецијанском бијеналу на њеном првом самосталном наступу.

Члан је Савеза архитеката Србије (данас Удружење архитеката Србије), у коме је био члан Стручног већа и Председништва до 1984. године. Добитник је републичке награде Борба за најбоље архитектонско дело изведено 1982. године, специјалних награда Салона архитектуре (1977, 1978) и Велике награде за архитектуру за изузетан стваралачки допринос струци. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем (1976). Награђен је Тринаестојулском наградом Црне Горе, као и звањем истакнутог ствараоца у области уметности.

На позив Министарства за високошколско образовање Црне Горе, Александар Кековић је припремио план и програм Архитектонског факултета у Подгорици 2002. године, где је обављао функцију декана у оснивању и предавао Теорију архитектуре и Пројектовање.

На месту продекана за стручно уметнички рад и сарадњу Архитектонског факултета са привредом био је у периоду од 1985-87. године, док је декан Архитектонског факултета у Београду био од 1998. до 2000. године. Постављањем на функцију декана, у време сложених ратних година, са тимом продекана усмерава активности на сређивање наставног плана и програма услед великог броја предмета и великим процентом преклапања наставне материје у оквиру катедри и предмета, али који није у потпуности изведен. Сегмент унапређења наставе обухваћен је и унапређењем просторних услова за извођење наставе.