Prateći program 38. Salona arhitekture - Otvoreno za: Slučaj grupe MEČ | Univerzitet u Beogradu

2016_Salon-Arhitekture_Slucaj-grupe-Mec_01

Отворено за: Случај групе МЕЧ

петак, 22. април 2016. у 18.00h
Галерија Жад, МПУ, Београд

Аутор предлога и модератор: Слободан Малдини

Тематска панел дискусија.

Учесници: Биљана Томић, проф. Љиљана Благојевић, проф. Мишко Шуваковић, проф. Зоран Лазовић, Мустафа Мусић, Стеван Жутић, Слободан Малдини

Уводна реч: Љиљана Милетић Абрамовић

Средином седамдесетих у српској архитектури истиче се група тада младих архитеката, коју чине Мустафа Мусић (рођ. 1949), Марјан Чеховин (рођ. 1950) и Дејан Давид Ећимовић (1948‐2002), без сумње једна међу најзначајнијим личностима на српској авангардној архитектонској сцени тог времена. Заједно са Слободаном Малдинијем (рођ. 1956) и Стеваном Жутићем (рођ. 1954), деловали су као група МЕЧ. Ова група је начинила први помак у српској архитектури према тада насталом и развијајућем постмодернизму.

Према Дејану Давиду Ећимовићу: “Било је то крајем седамдесетих, када активности групе – упоређене с матицом збивања (у српској архитектури) – имају маргиналну позицију. Међутим, не можемо их само због тога видети као случајност или ‘одступање од правила’. Јер, даљи ток догађаја показао је супротно”.

Повезани текстови:
Пратећи програм 38. Салона архитектуре: Отворено за: Градске баште поврћа
Пратећи програм 38. Салона архитектуре: Деликатесни понедељак – Отворено
38. Салон архитектуре: свечано отварање и додела награда
Конкурс: Пратећи програм 38. Салона архитектуре
Конкурс за учешће на 38. Салону архитектуре 2016.

О раду групе МЕЧ историчарка уметности Биљана Томић пише: “Када се средином седамдесетих година издвојила група младих архитеката на Архитектонском факултету у Београду, њихова појава представљала је чињеницу свесног помака, ослобођеност мишљења и ставова, аутономност рада. Мустафа Мусић и Марјан Чеховин првом самосталном изложбом учинили су почетни корак. 1980. године, формирана је група архитеката у проширеном саставу, заједно са Дејаном Ећимовићем, Слободаном Малдинијем и Стеваном Жутићем.

1980. и наредне године биле су свесно сукобљавање са традицијом модернизма, предано и занесено. Враћање ка изворима архитектуре, истраживањима основа њене садашњости, прошлости, будућности… Многе скице, цртежи, макете и текстови постају прогласи индивидуалног виђења и мишљења о архитектури, чланова ове групе архитеката, истовремено блиских и различитих, сразмерно могућностима за различитости у овом времену.”

Будући да је деловала према принципу “…ако желиш да прихватиш прво правило архитектуре, онда га прекрши…” (Бернард Чуми), група МЕЧ је критикована са свих страна, а највише од академског круга са Архитектонског факултета у Београду и левих политички гласила, као што је био партијски лист ‘Комунист’, за који је критике писао тадашњи комунистички активиста и архитектонски ‘критизер’ Александар Миленковић. Миленковић је групу МЕЧ оптуживао за “десничарски и антисоцијалистички став у архитектури, који би друштво требало да сасече у корену”.

Кулминација у отпору конзервативне јавности према овој авангардној групи достигнута је када је научно‐наставно веће Архитектонског факултета, на челу са тадашњим деканом Борком Новаковићем, упутило званичан демарш уредништву часописа ‘И.Т. Новине’ због писања о групи МЕЧ и афирмације њихових ставова.

Тим поводом је са архитектонским критичарем и аутором бројних текстова о групи МЕЧ Зораном Маневићем декан одржао ‘информативни разговор’, а од њега је тражено да упути извињење колективу Архитектонског факултета. На наставном већу факултета изнет је предлог да се тражи сагласност Градског комитета Савеза комуниста да архитектима припадницима групе МЕЧ буду одузете дипломе о завршеном Архитектонском факултету у Београду.

Без обзира на репресију етаблираних архитектонских кругова и препреке на које је наилазила у делу конзервативне архитектонске јавности, укључујући и Архитектонски факултет у Београду, група МЕЧ је реализовала неколико архитектонских инсталација. Међу њима, најзначајније су инсталације које су у себи садржавале симболичне поруке: Јонски стуб у модерној колонади испред Студентског културног центра у Београду, 1981. године и инсталације Форум – црвеним клином против белих у Кнез Михајловој улици, која је изграђена поводом изложбе Град у реинкарнацији, 1982. године.

Црвени клин испред палате Српске академије наука и уметности иритирао је академике, због чијих приговора је ова инсталација демонтирана и однета по хитном поступку, уз образложење “да смета пешачком саобраћају”.

Група је била изузетно активна на плану такозване ‘цртане архитектуре’, организујући изложбе својих нереализованих пројеката и замишљених архитектонских конкурса у најзначајнијим културним центрима тадашње Југославије: Београду, Загребу и Љубљани али и ван земље (Аустрија, Пољска, Швајцарска).

ZnakMPU_crveni