Богдан Богдановић: Увод у целину
Семинар и изложба
Увод у целину је позив на бављење стваралаштвом Богдана Богдановића. Разлози су бројни, а неопходност очигледна. Све што нас данас окружује евоцира дело овог ерудите као примарно.
Богдан Богдановић (1922. – 2010.) је архитекта који брише границе архитектуре. Уколико бисмо покушали да његово деловање укротимо како би га дефинисали, у калеидоскопски фокус сместили бисмо град. Град је истраживао, маштао, мислио и стварао, водио, записивао и препричавао, сањао, и изнова уздуж и попреко, кроз простор и кроз време, откривао. Град као целину, и све оно што га чини.
У меморијалној архитектури налази слободу израза и ствара аутентични архитектонски језик меморијалима који се уздижу истовремено у прошлости, садашњости и будућности. Његова прва књига, Мали урбанизам (1958), настаје као реакција на велике урбанистичке потезе времена – али не као сет инструкција, већ као позив на другачији начин промишљања града, чиме Богдановић антиципира и пионирске кораке ка грађанској партиципацији и граду који настаје изнутра, а не одозго. Читаво његово деловање је другачије мишљење.
Меморијална архитектура Богдана Богдановића, споменици у бившој Југославији | Фото © Арна Мачкић
… ”Урбанолог, урбани истраживач и градски шетач, архитекта, скулптор, орнаментиста и калиограф, графичар и „шкрабало“, митолог, етимолог, приповедач и писац високог ранга, да, бивши јакобинац, бивши троцкиста, вечити гностичар и деиста, једнократни политичар, иако читавог живота снажно политичка индивидуа, вишеструки надреалистички преступник, провокативни књижевни мислилац и филозоф, и ништа мање, велики учитељ без доктрине, који је наступао са свим својим талентом. Феномен Богдан Богдановић је више него сума његових делова, и вероватно неприступачан у било којој форми чисто аналитичкој мисли.“… Фридрих Ахлајнтер (2002)
Упитан да изабере једну од својих многих биографија Богдановић одговара да је он то увек осећао као целину. Био је декан Архитектонског факултета и протагониста Нове школе архитектуре. Аутор је преко 20 меморијала широм региона, 18 књига и више од 500 чланака. У време владавине бетона подиже стамбену архитектуру у камену. Био је председник Савеза архитеката Југославије и члан САНУ до иступања 1981. Међу оснивачима је Међународне академије архитектуре. Био је градоначелник Београда. Оснивач је Сеоске школе за филозофију архитектуре у Малом Поповићу. Носилац је бројних регионалних и европских признања, од Ордена за храброст, преко Пиранезијеве награде, до Златне медаље града Беча. Почасни је грађанин Мостара, и још много тога. Себе назива епицентром недисциплине, а његово целокупно деловање можемо скупити само под другачије мишљење.
Богдан Богдановић – Спомен обележје Камени цвет, Јасеновац, 1966 | Фото © Арна Мачкић
У Центру за културну деконтаминацију, простору, духу места, коме се Богдановић враћао, разговаћемо о свестраности Богдановићевог стваралаштва, а у сарадњи са студентима докторских студија и дипломцима Архитектонског факултета Универзитета у Београду, на Архитектонском факултету ћемо пробудти Нову школу архитектуре. Позивамо вас да започнемо путовања на места стварања, играња, критичког, и пре свега другачијег мишљења, чија вредност се огледа у културном наслеђу које не престаје да буде извор инспирација и идеја.
Арх. Љубица Славковић
… ”Кроз напоран рад на градилиштима отворио се за мене неслућени регистар облика, знамења, градитељских метафора и алегорија, отпочеле су серије духовних доживљаја који су просто мамили да буду записани и књижевно разрађени, и последично, пребачени у свет књижевне градитељске фантастике. Зато тако често понављам: писао сам да бих умео да градим, градио сам да бих умео да пишем. Добар део моје градитељске филозофије изградио се у библиотекама и над књигама које никакве везе са архитектуром немају. Добар део књижевних идеја сазревао је на градилиштима, у физичким и изванфизичким амбијентима заната.”… Богдан Богдановић (2001)
Програм
РАЗгОВОРИ
Центар за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21, Београд
предавања и разговори / ЦЗКД / 11. и 12. децембар
| ————————– | 11. децембар 2015, петак |
| 17:00 | Љубица Славковић – уводна реч Јелица Јовановић: Б. Богдановић о Београду |
| 17:30 – 18:00 | Предавање: Соња Лебош – Архитектура као примењена антропологија О Богдановићевом оеувре кроз разне аспекте његове комплексности: писац, архитект, професор, кипар, политичар…и као посљедње, али не и најмање важно: интелектуалац који преузима одговорност за друштво у којем живи. Од књиге “Мртвоузице” унатраг, нагласак ће бити на његовом раду на јавним споменицима посвећеним НОБ-у које можемо наћи у готово свим републикама бивше Југославије. |
| 18:00 – 19:00 | Разговор: Филип Давид, проф. Зоран Лазовић, Соња Лебош, проф. Владимир Мако, модератор: Снежана Ристић |
| ————————– | 12. децембар 2015, субота |
| 14:00 – 14:30 | Предавање: Иван Ристић – Б. Богдановић као цртач За Б. Богдановића цртеж је представљао занатско оруђе, запис, манир, али и битан део сазнајног процеса. „Цртеж, то сам ја“, изјавио је једном приликом. По природи ствари, већина цртежа из обимног опуса београдског архитекте везана је за пројекте споменичких целина. Будући да су линеарне хронологије планирања играле споредну улогу, у предавању ће нарочита пажња бити поклоњена Богдановићевим „цртачким медитацијама“ које су пост фацтум, покаткад и двадесет година касније, пратиле материјализације. Ове вишезначне метаморфозе већ постојећих споменика дају увид у оно што је физички могло бити остварено, али и у Богдановићев платонски приступ грађењу. |
| 14:30 – 15:00 | Предавање: проф. Ерик Рајтх (Erich Raith) – На кривудавим стазама ка урбанологији Да ли је бављење и сусрет са ауторским делима, предавачким радом, као и персоном Б. Богдановића, оставило трага на савремени Технички универзитет у Бечу? Прва књига Б. Богдановића, Мали Урбанизам, појављује се 1958., када је Београд пролазио кроз интензивни процват. Ова публикација се нашла у очигледној провокативној опозицији са ондашњим актуелним урбанистичким дискурсом. Са потпуним ужитком “великог урбанистичког плана” заседамо на Техничком универзитету у Бечу, претходно узимајући у разматрање упозорења Б.Богдановића и иницијативу познату као „Mission Mikrourbanismus“. |
| 15:15 – 15:45 | Предавање: Владимир Вуковић – Писана дела Б.Богдановића У оквиру изузетно плодног литерарног стваралаштва Б.Богдановића, највећи број његових књига посвећен је темама о граду. То нису строге научне теорије које се баве прагматичним проблемима урбанизма. Још од времена настанка рубрике Мали урбанизам као и предмета Урбанологија, овај аутор се свесно дистанцирао од тада важећих начела такозваног „великог урбанизма“. Можда баш из тог разлога његова писана дела су добила једну универзалну важност и делују до данас инспиративно на генерације младих архитеката и урбаниста. |
| 15:45 – 16:15 | Предавање: Александар Станичић – Б. Богдановић као нехотимични зачетник савременог дискурса о урбициду Политички егзил Б.Богдановића у Беч је прекретница у његовој професионалној каријери пар еxцелленце. Расцеп који је уследио у општем дискурсу о овом врсном ствараоцу је евидентан: инострани аутори се тек кроз изучавање ове „позне“ литературе упознају са његовим ранијим литерарним и пројектантским достигнућима, док су у Србији савремене расправе о семиологији уништења градова остале ван домашаја и без адекватне научне подршке. Александар ће сусрети ова два, изразито дихотомна дискурса. Одбрана града је та заједничка нит која спаја два лица суштински јединственог опуса, и како је то Богдановић говорио, једина права морална парадигма за будућност. |
| 16:30 – 16:50 | Предавање: Алекса Королија – Од пера и камена Богдановићеви меморијали успели су да створе древну везу између пејзажа и сећања кроз композицију која се ослањала више на машту, перцепцију и у извесној мери на атмосферу, тиме ангажујући осећајност посетиоца. Његова дела успела су да споје људе на местима битака, дајући нова значења тим просторима. Студија случаја представиће Слободиште као парадиму посебног става у послератним споменицима у Југославији. |
| 16:50 – 17:15 | Закључци: Разговор са учесницима и публиком, води: Љубица Славковић |
| 17:15 | Коктел |
ПоГЛЕДИ
Архитектонски факултет, Краља Александра 72, Београд
изложба / Архитектонски факултет / 11. и 12. децембар /
у трајању радног времена факултета 08 – 22 часова
| ————————– | 11. децембар 2015, петак |
| 11:00 – 11:15 | Уводна реч / Отварање изложбе: Нова школа, реформа АФ 1971 -1973 // Богдановићеви меморијали, оком аутора и данашње стање // преглед Богдановићевог стваралаштва |
| 11:30 – 12:00 | о Новој школи и Саопштењима |
| 12:00 – 13:00 | Отворена врата // Генерација 1972. |
| 13:00 – 15:00 | Видео: предавање Б. Богдановића Архитектонска теорија – наука или гноза |
У сарадњи са студентима докторских студија и дипломцима Архитектонског факултета УБ:
Истраживачки и уметнички тим: Борјан Бранков, Филип Чурлић, Милена Ивановић, Ивана Јевремовић, Предраг Јовановић, Немања Кордић, Душан Милановић, Христина Стојановић, Александра Суботић, Љубица Славковић, Ирина Риђешић, Соња Радловачки
Уметнички саветник: Бранко Павић, Немања Кордић
Концепт, координатор и уредник: Љубица Славковић
Аутор пројекта: Љубица Славковић
Продукција: Центар за културну деконтаминацију
Визуелни идентитет и дизајн: Драган Протић, Борјан Бранков
Тим ЦЗКД: Адам Ранђеловић, Александра Секулић, Ана Исаковић, Борка Павићевић, Дејан Пантић, Драган Шкорић, Ивица Ђорђевић, Лола Јоксимовић, Љубица Славковић, Славица Вучетић
Пројекат су подржали Аустријски културни форум, ТРАДУКИ и Министарство културе и информисања Републике Србије.
