Уторак, 21.02.2023. са почетком у 12 часова, Амфитеатар Архитектонског факултета, Универзитет у Београду, Булевар краља Александра 73/II спр.

Запослени на Факултету неће радити дана 15.02.2023. и 16.02.2023. године због државног празника Сретење – Дана државности Србије. Факултет дана 17.02.2023. године наставља са радом према утврђеном распореду.

Академски филмски центар ДКСГ позива студенте да се пријаве за учешће на радионици еколошког и антрополошког филма КИНО-ЕКО. У фокусу трећег издања ове радионице биће простори Овчарско-кабларске клисуре и околине Чачка...

Амбасадор Јапана у Србији, Његова Екселенција, г. Такахико Кацумата и г-ђа Јуки Икома, Први секретар, Одељење за културу и медије, су 2. фебруара 2023. године присуствовали одбрани мастер студентских радова Студио пројекта М03А/07А Култура становања: Резиденција амбасадора, који воде: ментор, др Драгана Васиљевић Томић, ванредни професор и сарадник, др Иван Филиповић, асистент.

Представник Архитектонског факултета Унверзитета у Београду у Савету зелене градње Србије, доц. др Бојана Зековић, изабрана је на гласању у оквиру годишње седнице Скупштине Савета одржане 23.новембра 2022. за члана одбора директора Савета зелене градње. Овиме се потврђује и наставља ангажман представника факултета у Одбору директора Савета зелене градње, који активно учествује у доношењу одлука и доприноси раду ове организације.

Изложба се одржава у периоду од 6-10 фебруара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 227-230.

Изложба се одржава у периоду од 6-10 фебруара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 223-227.

Изложба се одржава у периоду од 6-10 фебруара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 219-222.

Изложба се одржава у периоду од 6-10 фебруара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 219-222.

Изложба се одржава у периоду од 6-10 фебруара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 219-222.

Изложба се одржава у периоду од 6-10 фебруара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 219-222.

Изложба се одржава у периоду од 6-10 фебруара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, сала 200.

Изложба се одржава у периоду од 6-10 фебруара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, сала 200.

Изложба се одржава у периоду од 6-10 фебруара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, сала 200.

На конференцији је учествовало 67 истраживача из десет држава. Први дан конференције организован је у Српској академији наука и уметности. Конференцију су поздравним речима отворили академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Милан Лојаница, секретар одељења уметности САНУ, и др Александар Кадијевић, професор Универзитета у Београду - Филозофског факултета. Уводно предавање одржала је др Љиљана Благојевић, менаџер пројектовања, Deka inženjering doo. Кроз шест паралелних сесија радове је презентовало 26 учесника.

Рок за подношење пријава је до 20. фебруар 2023. године у 23:59.

Изложба се одржава у периоду од 23-27 јануара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 219-222.

Изложба се одржава у периоду од 23-27 јануара 2023. године, у простору Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, Булевар краља Александра 73, на другом спрату, у ходнику испред сала 219-222.

Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољи мастер рад из области архитектуре и урбанизма у школској години 2021/2022, додељена је Милици Брајовић, за рад под називом „Примена биофилног дизајна у циљу регенерације: Парк еколошке и психолошке обнове“, одбрањен на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, под менторством проф. др Александре Ступар. Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољу докторску дисертацију из области архитектуре и урбанизма у школској години 2021/2022, додељена је др Бојани Јерковић-Бабовић, д.и.а, за дисертацију под називом „Инструментализација феномена флуидности у архитектури XXI века“, одбрањену на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, чији је ментор проф. др Владимир Мако.

Жири Награде Ранко Радовић у 2022. години донео је једногласну одлуку да награду у категорији Критичко-теоријски текстови о архитектури додели научној монографији „Nikola Dobrović – The Shifting Modes of Critical Practice in Architecture“ ауторке др Марије Милинковић. Са посебним освртом на важност теме међународног представљања великана југословенске архитектуре Николе Добровића, како би се на достојан начин обележила 125- огодишњица његовог рођења, жири је закључио да је управо приступ какав је имала Марија Милинковић приликом писања монографије, онај који приближава и омогућује широко разумевање комплексних мисли и комплексног опуса овог горостаса југословенске архитектуре, подједнако читаоцима који јесу и, опет, нису нужно припадници архитектонске сфере. У уводнику, ауторка цитира и бојазан професора Ранка Радовића, који у свом тексту из 1979. године „Никола Добровић или о повећању с временом“ алудира на то да ће године проћи док се Добровићево „волуминозно и хетерогено“ дело не сагледа у потпуности, са јасном идејом о вредностима које носи. Овом опаском, ауторка се позива на Радовићево поимање Добровићевог дела и то не чини први пут у свом богатом научном раду. У итерацијама које су претходиле монографији о Добровићу, она се ослањала на ставове и интерпретације Ранка Радовића, анализирајући их, поредећи их и контекстуализујући их у време после смрти оба архитекта, чинећи на овај начин професора Ранка Радовића незаобилазним и високовредним сарадником на сопственом путу писања и откривања тајни Добровићеве архитектуре.