Промоција монографије “Урбанизам и корупција: анализа феномена и поуке из праксе”

ПУБЛИКАЦИЈА: “УРБАНИЗАМ И КОРУПЦИЈА: АНАЛИЗА ФЕНОМЕНА И ПОУКЕ ИЗ ПРАКСЕ” – УРЕДНИЦЕ ДАНИЈЕЛА МИЛОВАНОВИЋ РОДИЋ, ЉУБИЦА СЛАВКОВИЋ И ЈАСМИНА ЂОКИЋ   

Са задовољством Вас позивомо на промоцију монографије “Урбанизам и корупција: анализа феномена и поуке из праксе”, уредница др Данијеле Миловановић Родић, ЉубицеСлаввковић и др Јасмине Ђокић у издању Универзитета у Београду – Архитектонског факултета. Монографија указује на сложеност, али и на ургентност разумевања и сузбијања корупције у процесима планирања урбаног развоја, као и на њен снажан утицај на квалитет живота грађана и функционисање градова. 

Промоција монографије ће бити одржана 16. децембра у 18.30 часова у сали 200 на Архитектонском факултету у Београду. 

Из предговора 

Публикација пред вама усмерена је на актуелна питања корупције у урбанистичком планирању, која у савременом друштвеном, економском, институционалном, а на крају и академском контексту у Србији добијају све већи значај. Радови, посматрани збирно, стављају у јукстапозицију два паралелна тренда у српском друштву: свеопшту разградњу и огромну изградњу.  

Разградња, као и изградња, захватају све елементе простора и друштва: од вредности, преко институција, до физичких структура. Постојеће друштвено и физичко окружење неумољиво се демонтира, а на његово место поставља ново. Садржај новог није тема ове публикације, али је примарни механизам за његово успостављање управо корупција. 

Радови обједињени у овом зборнику указују на сложеност, али и на ургентност бављења питањем корупције. Трендови опште урбане деградације и мегаизградње нису одвојени процеси, већ лице и наличје истог. Њих покреће неконтролисана тежња елита за увећањем политичке и економске моћи, а корупција омогућава. Наша тежња је да редови који су пред вама инспиришу и подстакну даљурасправу, и да чине референтну основу за истраживаче, али и за доносиоце одлука и професионалце у области урбанистичког планирања. 

— 

Публикација је настала у сарадњи експертске организације Нова планска пракса са Лабораторијом за културу планирања и дизајн просторних политика и Лабораторијом за колаборативне урбанепраксе Архитектонског факултета, Универзитета у Београду, на пројекту Јавност у јавним политикама у 2025. години. Пројекат је усмерен на изградњу знања, оснаживање цивилног друштва и професије, повећање транспарентности процедура и правовремено  информисање, уз разнородне активности које доприносе оснаживању за примену принципа доброг управљања. Са свешћу да сустуденти Архитектонског факултета будући професионалци који ће имати значајну улогу у процесу доношења одлука о развоју града и који ће самим тим бити изложени различитим коруптивнимпритисцима и праксама, посебан фокус стављен је на њихову едукацију и оснаживање за благовремено препознавање и супротстављање корупцији. 

ПУБЛИКАЦИЈА: “УРБАНИЗАМ И КОРУПЦИЈА: АНАЛИЗА ФЕНОМЕНА И ПОУКЕ ИЗ ПРАКСЕ” – УРЕДНИЦЕ ДАНИЈЕЛА МИЛОВАНОВИЋ РОДИЋ, ЉУБИЦА СЛАВКОВИЋ И ЈАСМИНА ЂОКИЋ   

Изводи из рецензија 

„Последице убрзаног и неодговорног инвеститорског урбанизма су све видљивије у пракси развоја градова у Србији. И док је овакав приступ постао готово институционализован, коруптивни обрасци изатакве праксе постају предмет јавне и гласне осуде, при чему академска заједница делује као један од ретких гласова отпора. Ова монографија, настала управо на тој линији, отвара ново и значајнопоље промишљања – однос између урбанизма и корупције. Постављањем ових термина у дихотомски однос, који не говори ни о корупцији у урбанизму ни о коруптивном урбанизму или урбанистичкојкорупцији већ управо о односу између њих – свесно се раздвајају ове две сфере, али и чита намера уредница и аутора да се расветле релације између њих. Дакле, уреднице већ у самом насловуупућују на двосмеран однос који омогућава јасније разумевање теоријских становишта и практичних импликација, док уређивачком политиком и одабиром аутора сугеришу на мултидисциплинарнуприроду и потребу истраживања ових феномена. Књига је организована у два дела: у првом, четири поглавља посвећена су анализи феномена корупције у урбанизму, док други, такође са четирипоглавља, истражује ризике и сумње на корупцију у пракси. “ 

Проф. др Владан Ђокић, редовни професор, Архитектонски факултет Универзитета у Београду  
„Иако је неспорно смањено поверење у демократске институције, јер су брзо показале своју коруптивност, а у потоњем ауторитарном популистичком систему потпуну неважност, политологија је дошладо важног закључка: ако не верујете ником, ништа не можете да промените. Стога Иван Крастев пише своју поруку српским читаоцима књиге – користећи речи Самјуела Џонсона – „Боље је понекадбити преварен него уопште не веровати” (2013: 9). Ове речи важе данас још много више но те године када су написане, јер се друштво налази у преломном моменту: хоћемо ли поверовати младостии онима који не само што их следе већ им дају своје знање и мудрост година или ћемо се препустити осећају безнађа и сталној узречици која је разорила друштво – „сви су они исти“. Ова истраживањауправо показују да нисмо исти – и да не смемо бити исти. Дакле, хајде да верујемо истраживању и знању, и да поверујемо да ће ова књига дати неопходан темељ знања на којем ћемо даље градитиправила и процедуре, професионалне етичке кодексе и институције које ће онемогућавати сваки покушај корупције који поништава јавни интерес у домену урбанизма, и бити инспирацијазаистраживања и подизања антикоруптивних темеља у свим другим доменима јавног интереса.“ 

Проф. др Милена Драгићевић Шешић, професор емеритус, Универзитет уметности у Београду – Факултет драмских уметности 

„Узимајући као окосницу претходно поменуту испреплетаност теоријског промишљања концепта корупције и његову примену у планској пракси, монографија представља значајан допринос дебати о корупцији у урбанизму. Штавише, кроз кохерентан теоријски оквир, квалитетну емпиријску анализу и конструктивне препоруке за реформе, аутори не остају на нивоу дијагностиковања проблема већпредлажу конкретне механизме за јачање интегритета планирања, на тај начин пружајући како академској заједници тако и планерима корисне алате за разумевање и решавање идентификованихпроблема. На крају, указивањем на то како се савремена корупција у урбанизму не манифестује само кроз традиционалне облике злоупотребе, већ кроз системске трансформације које редефинишусаму природу планирања као јавне делатности, Урбанизам и корупција: Анализа феномена и поуке из праксе отвара нова истраживачка питања и тиме пружа основ за развој ефикаснијих стратегијаборбе против корупције у урбанистичком планирању. “
Доц. др Ана Перић Момчиловић, School of Architecture, Planning and Environmental Policy, University College Dublin 

Публикација је реализована у оквиру пројекта Јавност у јавним политикама који спроводи Нова планска пракса у сарадњи са београдском канцеларијом Фондације “Хајнрих Бел”. Уредница и менаџерка пројекта  Љубица Славковић