Теорија планирања: прилог критичком мишљењу у архитектури

Публикација:

Теорија планирања: прилог критичком мишљењу у архитектури

др Марија Маруна

Уџбеник из предмета Теорија планирања је намењен студентима другог нивоа студија на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Према структури, садржају и обиму одговара потребама следећих студијских програма:

• Мастер академске студије Интегрални урбанизам
• Мастер академске студије Архитектура
• Интегрисане академске студије Архитектура.

Уџбеник је конципиран тако да приказује и прати рад на курсу Теорија планирања. Усмерен је ка посматрању теорије планирања као делатности критичког промишљања која укључује и историјска разматрања и специфичне проблеме планске праксе. Уџбеник не претендује да пружи преглед обимне и комплексне материје савремене теорије планирања, већ да на прилагођен начин уведе студенте у њене основе. Посебан циљ уџбеника је да студенте заинтересује за ову сложену материју и оспособи за критичко деловање у професионалном раду.

Интегрални део уџбеника представља приказ педагошког приступа који је посебно развијен за потребе реализације наставе на овом предмету и циљева образовања који желе да се постигну. Два аспекта су посебно карактеристична за успостављени педагошки приступ: усмереност ка развоју критичког мишљења као кључној професионалној компетенцији и интерактивна настава као доминантан приступ учењу.

Полигон за примену педагошког приступа представљају случајеви актуелне изградње у Београду. Случајеви се посматрају као исходи планерске делатности кроз које се преламају значајна питања која разматра теорија планирања као област. Тежиште рада је на препознавању основних компоненти сложеног процеса просторног развоја. Важан аспект разумевања планерске делатности су учесници процеса и њихова улога у доношењу одлука о правцима развоја града.

Структура педагошког приступа је на итеративан начин проверавана и унапређивана кроз наставу на предмету током јесењих семестара школске 2015/16, 2016/17, 2017/18 и 2018/19 године . Резултати рада студената постигнути његовом применом су интегрални део овог уџбеника.

Изводи из рецензија:

др Нада Лазаревић Бајец, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду

“ Уџбеник Теорија планирања др Марије Маруне представља пионирски подухват усмерен на систематично грађење сазнајног оквира неопходног за разумевање изузетно комплексне материје анализе улоге просторног планирања у процесу производње простора. Структура уџбеника, начин излагања, повезивање са праксом планирања, комуникација са ауторитетима у овој области постепено уводи студенте у предмет Теорија планирања … Постоје бројни уџбеници у области теорије планирања везани за стабилне развијене друштвено-економске системе са функционалним институцијама и прецизним инструментима усмеравања развоја… Проблем је међутим у томе што се они не могу директно употребити у младим демократијама, са недовршеним системима, без адекватних институција и са анахроним инструментима везаним за претходни друштвени систем. Зато је писање уџбеника из области теорије планирања у данашњем времену у Србији врло велики изазов. Са једне стране неопходно је дефинисати позицију просторног планирања у савременим токовима развоја, како у Европи тако и глобално. Са друге, у исто време бројна прилагођавања, прескакања, импровизације које измичу свакој теорији нужна су да би се омогућила веза са актуелним системом планирања и грађења у Србији … Године транзиције у Србији су показале да је инерција претходног система веома снажна, искуства развијених система се нису могла једноставно преносити, те је потребно развијати сопствену теорију и бити врло креативан у објашњавању облика новог система у настајању…

… Овакав приступ изношењу теоријске материје није уобичајен, ретко се среће и представља посебан допринос аутора развоју едукативног модела у области теорије планирања… Врло детаљне, пажљиво формулисане инструкције за рад на почетку сваке наставне јединице представљају код нас новину и резултат су дугогодишњег искуства у раду са студентима и проналажења најбољег начина да им се олакша улазак у сложену теоријску материју. Такође, необично је корисно упознавање студената са методама учења које воде очекиваним производима студентског рада и исходима учења. Посматрајући организацију уџбеника у целини, не можемо се отети утиску да је учињен значајан напор да се у сведеном облику и ограниченом обиму прикаже и објасни како сама област тако и метод проучавања и омогући максимални едукативни ефекат.”      

др Владан Ђокић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду

„Кроз изазовне и разноврсне студијске програме, наставници су у сталном процесу истраживања и спознаје интердисциплинарног окружења и формулисања едукативних начина и метода. Тако је и књига пред нама осврт на један обухват посвећен ужој научној области Планирање и развој приказаног кроз својствени (и педагошки) приступ ауторке.

Посматрање планирања као инструмента управљања просторним развојем представља полазну основу курикулума предмета Теорија планирања, који је ауторка развијала. Овако постављено усмерење фокусира се на „просторне реализације као исходе планерске делатности“, и захтева опширније знање ангажовано интегрално у овој области … Према речима ауторке, без намере да пружи увид у све релевантне теме из дате области, тежиште књиге је на приказу основа и приближавању врло сложене материје студентима, као и на посматрању теорије планирања као делатности критичког разматрања.

На овај начин, садржај књиге превазишао је оквир самог предмета и/или уже научне области, те доприноси развоју и надоградњи педагошких процеса у ширем контексту. Пажљив педагошки приступ, који је изложен у овој књизи, надишао је традиционалну академску поставку учења теорије успостављањем интерактивног процеса, тако да „намера предмета није да научи студенте детаљима многобројних теоријских праваца, већ да успостави везу са праксом планирања и изгради њихове компетенције као будућих критичко-рефлексивних планера, односно експерата у процесу производње простора.“ Стога, ако, сходно речима ауторке, „планерска делатност има за циљ позитивну промену у простору“, онда се овом књигом остварује позитивна промена у начину учења области Архитектура и урбанизам.

др Дејан Филиповић, Географски факултет, Универзитет у Београду

“… На основу приказане структуре уџбеника, могуће је издвојити неколико значајних квалитета:

• Повезаност садржаја наставе са педагошким приступом. Иако је ова форма уџбеника неуобичајена, она доприноси разумевању концепта наставе на предмету и примењеним методама. Посвећеност развоју педагошког приступа у оквиру области просторног развоја најпре представља допринос унапређењу домена високог образовања за архитектонску и планерску професију. Уједно представља и занимљив допринос у домену педагогије.
• Садржај уџбеника проверен је у раду са студентима кроз више генерација. Овај аспект уџбеника је посебно значајан јер потврђује ваљаност развијеног педагошког приступа и оправдава његову иновативност. Квалитетни резултати студентског рада, који чине интегрални део уџбеника, могу се разумети двојако. Као прво, кроз конкретне примере илуструју разумевање датих инструкција и постигнутих исхода учења. Као друго, приказани у свом изворном облику, резултати истраживања по димензионисаним корацима представљају информациону основу за даље критичко размишљање и професионалну рефлексију.
• Усклађеност са савременим токовима високог образовања. Уџбеник прати најновије светске препоруке за унапређење високог образовања које су усмерене ка успостављању нових приступа који превазилазе академске традиције и трагају за моделима који подстичу рефлексивне процесе учења. Ови приступи су оријентисани ка развоју адекватних академских вештина и јачању способности појединаца за суочавање са изазовима у будућности.
• Усклађеност са трендовима образовања из области теорије планирања. Материја уџбеника и развијени педагошки приступ ослањају се на искуства и препоруке светских ауторитета у домену високог образовања из области теорије планирања. Суштинско питање које се разматра у овим академским круговима тиче се проблема приближавања сложене материје из домена теорије планирања будућим практичарима и изградњи њиховог поверења у сврсисходност тих знања за рад у пракси. Иновативни приступи у реализацији наставе представљају главни правац који се заговара, што је свакако квалитет који је у овом уџбенику постигнут.”