УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr
KCB_Arh_u_kontekstu_top_o
KCB_latinica-crno

Културни центар Београда,
Галерија Артгет, Трг републике 5/I

Среда, 15. јун 2016. у 19.00 часова

АРХИТЕКТУРА У КОНТЕКСТУ 2, циклус предавања
ПРОФЕСИЈА АРХИТЕКТА-КОНЗЕРВАТОР

Учествују: Александра Шевић и Вера Павловић-Лончарски

У једанаестом разговору у циклусу „Aрхитeктурa у кoнтeксту“, са темом “ПРОФЕСИЈА АРХИТЕКТА-КОНЗЕРВАТОР”, о условима рада у нашој средини, домаћим и међународним стандардима, легислативи и личном искуству на бројним пројектима разговарају Александра Шевић, архитекта и Вера Павловић-Лончарски, историчар уметности.

Заштита културног наслеђа не представља очување свега онога што се може подвести под категорију „завештање прошлости“. У односу на градитељско наслеђе штити се само оно што је кроз процес вредновања препознато као значајно. У том процесу је изузетно важна улога архитекте-конзерватора који мора да препозна вредност наслеђа, да га проучи, изврши његову валоризацију и да буде у стању да га сагледа у ширем контексту. Архитекта-конзерватор је дужан да познаје не само историју архитектуре, стилске карактеристике, грађевинске материјале, технике грађења, већ и друштвене процесе који су условили настанак објекта који је предмет заштите. Та врста знања је неопходна како би се културно наслеђе на најбољи начин интегрисало у све савремене процесе.

У улози пројектанта архитекта-конзерватор мора да искаже и креативност посебне врсте. Његова улога је изузетно сложена, јер боље од осталих пројектаната мора да разуме ограничења, а да при том створи нову вредност која ће не само нагласити значај већ ће и донети нови квалитет објекту који је под заштитом. Тај нови квалитет огледа се у продужетку трајања споменика културе, његовом целисходнијем коришћењу, интеграцији са простором, комуникацији са посматрачима и одрживом развоју.

Aleksandra-Sevic_Vera-Pavlovic-Loncarski_01

Александра Шевић и Вера Павловић-Лончарски

Aleksandra-Sevic_Vera-Pavlovic-Loncarski_03

Хотел Москва, Београд

Повезани текстови:
Разговор: Архитектура у контексту – Пројектни студио АГМ – Борислав Петровић, Иван Рашковић и Нада Станић
Разговор: Архитектура у контексту – арх. Владимир Лојаница
Разговор: Архитектура у контексту – Разговор: Архитектура у контексту – Јован Митровић и Дејан Миљковић
Разговор: Архитектура у контексту – Студио РАУМ Архитекти (Милош Раонић и Бранислав Ристовић) представља Јелена Грбић
Разговор: Архитектура у контексту – Биро ВИА: Војводић Ивановић Архитекти и Веља Павловић
Разговор: Архитектура у контексту – Брaнислaв Mитрoвић
Предавање: Архитектура у контексту – Архитектуром треће стране хладног рата
Разговор: Архитектура у контексту – Биро ДВА: студио
Разговор: Архитектура у контексту – Милан Попадић и Бранислав Реџић
Разговор: Архитектура у контексту – Весна Цагић Милошевић и Ксенија Булатовић


Александра Шевић, архитекта и конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, дипломирала је 1989. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Након завршених студија радила је као самостални пројектант у неколико пројектних бироа. Заштитом културног наслеђа бави се од 2002. године од када ради у Заводу. Током рада на заштити културног наслеђа израдила је са сарадницима више пројеката и вршила надзор над реконструкцијом, рестаурацијом, конзервацијом и ревитализацијом културних добара и добара под претходном заштитом међу којима су најзначајнији: Капетан Мишино здање, Београдска задруга, Зграде пензионог фонда беочинске фабрике цемента, Задужбине Симе Андрејевића Игуманова, Народни музеј Београд, Музеј науке и технике, Музеј Јована Цвијића, Хотел Москва, Биоскоп Балкан, Хотел EXCELSIOR и др.

Вера Павловић-Лончарски, историчар уметности-конзерватор, oд 1980. је запослена у Заводу за заштиту споменика културе града Београда. У периоду од 2001. до 2004. године била је директор градског Завода за заштиту, а у периоду од 2007. до 2012. године директор Републичког завода за заштиту споменика културе. Аутор је бројних текстова и изложби о архитектури Београда и везама са европском архитектуром, сарадник у бројним радио и ТВ емисијама о културном наслеђу, члан редакције часописа „Наслеђе“ од оснивања 1997, представник Србије у Комитету УНЕСКО. Вера Павловић-Лончарски је аутор пројекта „Светска баштина Србија“ који је Србији омогућио место у Комитету УНЕСКО за светску баштину. Добитник је награде Друштва конзерватора Србије за допринос заштити културног наслеђа, награда Друштва архитеката Москве и Савеза архитеката Русије за коауторство изложбе и каталога „Руски архитекти у Београду“.

Нaпоменa: Предaвaње је вредновaно сa 5 бодовa зa пријaвљене учеснике, односно 10 бодовa зa предaвaче који су члaнови Коморе и увршћено у Прогрaм обуке континуирaног (пермaнентног) професионaлног усaвршaвaњa члaновa Инжењерске коморе Србије из облaсти Нaционaлног прогрaмa зa 2015.годину.

Суоргaнизaтор: Инжењерскa коморa Србије

Aleksandra-Sevic_Vera-Pavlovic-Loncarski_02

Детаљ крова хотела Москва, Београд