УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

Циклус о забораву и заборављенима: Заборав на мапи града, пример Јагодине

KCB_Svetozarevo_Jagodina

Циклус о забораву и заборављенима

Тема: Заборав на мапи града, пример Јагодине
Предавачица: Тања Петровић, Центар за интердисциплинарна истраживања Словеначке академије наука и уметности, Љубљана

О циклусу:
У културама које инсистирају на памћењу обично се у дубини ради о дуготрајном процесу заборављања и свесног потискивања непожељних или забрањених сећања и знања. Тако функционише процес колективног заборављања ствари којима није дозвољено да постоје у јавном дискурсу. Србија је земља коју карактерише дуга традиција културе заборава.

Циклус О забораву и заборављенима је посвећен материјалности заборава, која се најјаче манифестује у забораву конкретних тела. Трагови материјалног заборава очитавају се као празна места у друштвеном, политичком, историјском, економском, културном и емотивном ткању једне заједнице. Питање о забораву је кључно за данашњу Србију јер се, у крајњој линији, непосредно бави питањем трауме и на индивидуалном и на друштвеном нивоу.

Заборав на мапи града: Пример Јагодине
Предавање нуди поглед у начине реконфигурације јавног простора у Јагодини од краја социјализма наовамо. За разлику од већине бивших индустријских градова у “унутрашњости”, Јагодина је доживела интензивну изградњу током последње деценије и доживљава се као изузетак и редак пример успешног провинцијског града у Србији. Градске власти Јагодину рекламирају као “град будућности”, “место где се Србија најбрже развија” и “Европу у малом”. Ова, ка будућности окренута, модерна визија Јагодине почива, међутим, на радикалном брисању сваког сећања на другу, социјалистичку модерност, у којој се Јагодина (Светозарево) и обликовала као урбани простор. Осветљавајући тензије између ове две визије модерности и логику којм се материјалност социајалистичке модернизације брише и са мапе града и из сећања његових становника, предавање се пре свега бави последицама ових процеса на моралне и политичке субјективности грађана Јагодине.

Тања Петровић (Јагодина, 1974) је лингвисткиња и антрополошкиња. Дипломирала је и магистрирала у Београду, а докторирала у Љубљани, где данас живи и ради на Истраживачком центру Словеначке академије наука и уметности (ЗРЦ САЗУ). Бави се језичким, културним и друштвеним праксама и обликовањем сећања и идентитета на просторима бивше Југославије. Ауторица је четири монографије, од којих је последња Yуропа: Југословенско наслеђе и политике будућности у постјугословенским друштвима (Фабрика књига, Београд 2012).

Време и место

Галерија Артгет, Трг републике 5/I, Београд
Четвртак, 12. март 2015. у 19:00 часова