УНИВЕРЗАЛНИ ДИЗАЈН ЗА ИНКЛУЗИВНЕ МРЕЖЕ ЈАВНИХ ПРОСТОРА Наставник: др Ксeнија Лаловић, ванредни професор Студент: Татјана Коњиковац Тема пројекта: Главна идеја овог пројекта, првенствено, је била повезивање кључних фокалних тачака односно праваца које су утицале на формирање новонастале структуре. Фокус пројекта је управо та структура која својом необичном формом и монументалношћу присваја сву пажњу посетиоца. Осим своје визуелне атрактивности, веома значајан аспект јесте функционалност. Издизањем појединих делова структуре на местима највећег окупљања људи формирају се објекти различитих намена као што су кафићи, ресторани, продавнице и објекти културног карактера. Како су приступачност и еколошки аспект била два веома значајна фактора прилоком развоја пројекта, утицале су на развој мреже пешачких и бициклистичких стаза. Структура се повезује такође и са линијским парком који је задржао своју првобитну намену. Уводе се нови садржаји, као и велика количина зелених површина. Сви ови елементи чине јединствену целину која је на веома суптилан начин прилагођена тако да буде доступна свима.

УНИВЕРЗАЛНИ ДИЗАЈН ЗА ИНКЛУЗИВНЕ МРЕЖЕ ЈАВНИХ ПРОСТОРА Наставник: др Ксенија Лаловић, ванредни професор Студент: Јелена Арнаутовић Тема пројекта: Примарна идеја која нас је водила у групној фази израде пројекта јесте прилагођеност свим типовима корисника. Намера је да наш пројекат не буде атрактиван само на визуелном нивоу - што је обично случај, с обзиром да највећи проценат информација добијамо видом - већ и осталим чулима, како бисмо приближиле парк и корисницима који немају добро развијена сва чула. Назив пројекта потиче из 6 зона парка, од којих једна није за чуло: зона вида, мириса, укуса, слуха, додира + тропска зона, настала као резултат другачије микроклиме у том подручју парка. Део локације који сам наставила да разрађујем индивидуално обухвата зону мириса (цвећара, парфимерија, башта са биљкама изразитог мириса), зону додира (barefoot стаза, башта са биљкама изразите текстуре) и зону вида (башта са разнобојним биљкама, библиотека и библиотека на отвореном). Из мантре "што мање поплочања, а више зеленила" произашла су зелена острва у поплочању, изузимањем што већег броја плоча, а да се притом не смањи ефикасност кретања. Улични мобилијар и нови објекти дизајнирани су минималистички - коришћењем неупадљивих и транспарентних материјала који одају утисак "лакоће", како визуелни акценат не би био на вештачким материјалима, већ на природи и биљкама.

УНИВЕРЗАЛНИ ДИЗАЈН ЗА ИНКЛУЗИВНЕ МРЕЖЕ ЈАВНИХ ПРОСТОРА Наставник: др Ксенија Лаловић, ванредни професор Студент: Анђела Радуловић Тема пројекта: Главна идеја овог пројекта, првенствено, је била повезивање кључних фокалних тачака односно праваца које су утицале на формирање новонастале структуре. Фокус пројекта је управо та структура која својом необичном формом и монументалношћу присваја сву пажњу посетиоца. Осим своје визуелне атрактивности, веома значајан аспект јесте функционалност. Издизањем појединих делова структуре на местима највећег окупљања људи формирају се објекти различитих намена као што су кафићи, ресторани, продавнице и објекти културног карактера. Како су приступачност и еколошки аспект била два веома значајна фактора прилоком развоја пројекта, утицале су на развој мреже пешачких и бициклистичких стаза. Структура се повезује такође и са линијским парком који је задржао своју првобитну намену. Уводе се нови садржаји, као и велика количина зелених површина. Сви ови елементи чине јединствену целину која је на веома суптилан начин прилагођена тако да буде доступна свима.

Наставник: арх. Ивица Николић, доцент Студент: Наталија Мрдовић Тема пројекта: за кога градимо? градимо пре свега за људе. и ако фамозни дорћолци често делују као мистична бића, они су пре свега људи. па је тако и наш концепт пратио човека, његову анатомију, и његов ум. поделили смо стари град на нама логичне делове људског тела. повезујући их дословно “најприродније” могуће тако да би смо на крају дошли до људске душе. питање које мучи човчанство, где се налази људска душа? питање душе је шкатљиво јер нико од нас не зна ни да ли душа постоји, а камо ли где се налази. ми не знамо да ли је душу могуће лоцирати у људском телу али на дорћолу смо успели да је пронађемо. на локацији депоа.

Наставник: арх. Ивица Николић, доцент Студент: Никола Поповић, Лука Вујовић Тема пројекта: Пројекту Down Under Дорћол, смо аналитички и пројектантски приступили на три просторна нивоа- макро, мезо и микро. Аналитички поступак био је доминантан на макро нивоу (обухват општине Стари Град) са циљем поставке концепта и мастер плана. Концепт пројекта се базира на бољој и здравијој конекцији града и реке, што смо детектовали као доминантан проблем приликом анализа. Одлучили смо се за интервенцију на појасу од Марине Дорћол до Луке Београд, из разлога што је овај простор лоше искоришћен а поседује велики потенцијал. Острво као једна потпуно нова структура у граду, наметнула се као решење кроз идеју о повезивању постојеће две акваторије. Рад на мезо нивоу се базирао на разради мастер плана, у обухвату пројектог задатка, са акцентом на композиционо-волуметријском плану. Микро ниво, као најдетаљнији степен разраде тицао се архитектонско-урбанистичког решења дела локације где је примењена идеја о умножавању ЈГП пројектовањем јавних простора на више висинских кота, са циљем креирања безбедних простора у односу на новонасталу епидемиолошку кризу.

МОЈА МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА Наставник: др Ратка Чолић, доцент Студент: Едита Љаља Тема пројекта: Циљ овог пројекта је смислено усмеравање активностина локацији 25. мај на Дорћолу. Одабрала сам овај сегмент локације јер сматрам да пешачка зона има пуно неискоришћених потенцијала које би могле да промовишу рекреацију и здрав живот. Оваквом интервенцијом не долази до преплитања и судара. Узрасти свих старосних доби слободни су да на јединствен начин пронађу себе у овом простору и своју омиљену активност., од рекреације до релаксације (Амфитеатар на отвореном и биоскоп, лежаљке за сунчање, љуљашке, мреже за лежање, динамична бициклистичка туба, и пешаћка зона). Intestinum crasssum помаже да се истовремено створи мање судара између пешака, саобраћаја и бициклиста. Јако је битан приступ решавања проблема који промовише одржив начин живота тако што је више вертикалног простора дат за раст биљака за додатно филтрирање ваздуха.

МОЈА МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА Наставник: др Ратка Чолић, доцент Студент: Дијана Богосављевић, Јована Васиљевић, Ана Вујовић Тема пројекта: Пројекат наше групе базирао се на целу предметну локацију. Прва тема којом смо се бавили јесте саобраћај, тачније решење проблема паркирања. Тај уједно и највећи проблем локације решиле смо подземним гаражама. Други пројекат везан је за уредјење простора између самих зграда, зарад побољшања квалитета живота али и лепшег и угоднијег осећаја током боравка на датом отвореном простору. Трећи пројекат везан је за уредјење и унапређење марине али и увођење речног саобраћаја који је еколошки исплативији, брзи и ефикаснији. Обзиром на то да смо се бавиле са више разлицитих тема детаљнија објашњена налазе се на самим прилозима.

МОЈА МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА Наставник: др Ратка Чолић, доцент Студент: Ања Љујић Тема пројекта: Continuum је настао као предлог решења за линијски парк који је планиран у склопу насеља 25. мај. Идеја је проистекла из неколико проблема који су уочени приликом анализе локације. Пре свега, висок ниво загадјења ваздуха, велика бука и недостатак комуникације измедју насеља 25. мај и остатка Доњег Дорћола су усмерили пројекат ка томе да основни циљ буде стварање новог амбијента и неке врсте паузе од хаотичног живота у овом делу града. Фокус пројекта је директно везан за подциљеве 11.4, 11.6 и 11.7 циља 11 који се односе на инклузивност и побољшање квалитета живота. Основна функција мог решења је ботаничка башта која представља изграђени сегмент локације, док природни део има функцију арборетума. У самој башти која се налази неколико метара испод нивао земље налази се тераријум, палударијум, тропикаријум, лабораторије за истраживањe, амфитеатар као и простор за одмор у виду кафића. Ортогонална мрежа стаза је постављена у склопу линијског парка и она служи као комуникација и као стазе које пролазе кроз арборетум.

ТРИ У ЈЕДАН Наставник: др Владимир Михајлов, ванредни професор Студент: Сара Веланац Тема пројекта: Пројекат се заснива на идеји интегрисања урбаних башти у стамбено насеље које се налази у градској матрици. Зелене мреже представљају комбинацију озелењених површина и пешачких стаза које најкраћим путем повезују већи део линијског парка са стамбеним делом и шеталиштем. Ниска спратност објеката, акценат на озелењавању и очувању природе чине овај пројекат јединственим.

ТРИ У ЈЕДАН Наставник: др Владимир Михајлов, ванредни професор Студент: Николета Краљ Тема пројекта: Главна инспирација за мој пројекат становања на студију је 'Habitat 67'. Свака јединица је иста у квадратури и унутрашњим садржајима, са малим измјенама у зависности од позиције терасе. Јединице сам слагала као лего коцкице и од тога добила финалну форму. Гледала сам да буде приближно количински једнако унутрашњег и спољашњег простора, те сам добила и отворене ходнике са степеништем. Ниже етаже уствари служе као терасе овим изнад. Свака зграда (од три укупно) има 4 етаже и 12 станова. Позицију зграда сам формирала ка марини Дорћол како би корисници овог простора не само имали лијеп поглед већ и риву по којој би могли шетати и проводити вријеме.

ТРИ У ЈЕДАН Наставник: др Владимир Михајлов, ванредни професор Студент: Душан Станковић Тема пројекта: Главну инспирацију за организовање целог комплекса нашао сам у пројектима групе БИГ и њиховом начину и принципу зонирања. Идеја је била да се направи луксузни комплекс са ограниченим колским саобраћајем. Сама локација је била пресудна код огранизовања станова,јер сам желео да сваки стан има барем једну страну која би имала поглед на Дунав или марину Дорћол. Још једна врлина комплекса је то што корисницима омогућава приватност и интиму, док се налазе надомак центра града. За студентску библиотеку нашао сам инспирацију у више пројеката. Поред функционалности, једна од њених главних врлина је управо њена атрактивна форма која подстиче линеарност и континуитет линијског парка.

ТРИ У ЈЕДАН Наставник: др Владимир Михајлов, ванредни професор Студент: Алекса Јелић Тема пројекта: Читав концепт нашег пројекта заснивао се на жељи постизања изразито зеленог, природног и човеку блиског простора. Оно што би сам пројекат требало чинити посебним јесте контраст а опет јединство између урбаног простора доњег Дорћола и нових простора оплемењених флором и фауном. "Пробијањем" Марине Дорћол и њеном екстензијом и надовезивањем на линијски парк, добили бисмо урбану мочвару- централну фигуру наше интервенције као врхунца доживљаја потпуне изолованости, мира и спокоја. Сматрали смо да је обезбеђивање оваквих порстора у урбаним срединама све неопходнији, и да је веза човека са нетакнутом природом једна од његових најосновнијих потреба. Такође овакав приступ архитектуру спаја са контекстом и она престаје да буде сама себи довољна већ је она практично део рељефа и губи се њен почетак и крај, она једноставно бивствује на датом простору.

3"Д" - ДЕМИСТИФИКАЦИЈА ДОЊЕГ ДОРЋОЛА Наставник: др Урош Радосављевић, ванредни професор Студент: Василије Војводић Тема пројекта: Главни циљеви пројекта су уређење постојећих јавних површина, промена карактера Дунавске улице и равномерно активирање простора. Мане предметног подручја су слаба повезаност и доступност. Полазна тачка, након које је и уследила концептуализација пројекта, је била регулација саобраћајне матрице на локацији. Продужавањем улица Јеврејске, Браће Барух, Цара Уроша и Дубровачке до Дунавског кеја, преко Линијског парка, је креирана нова градска и саобраћајна матрица Доњег Дорћола. Препарцелацијом простора се јављају многе могућности унапређења и ревитализације задате локације. Концепт се огледа у модификацији постојеће саобраћајне матрице и увођењем нових улица. Главна карактеристика тих улица су оштри углови који дају идентитет целом простору. Форма блокова је адаптирана новој саобраћајној матрици. Објекти унутар блокова су специфични по својим облицима и расподели. Блокови са породичним становањем су атријумски комплекси, док блокови са пословним просторима су полуатријумски комплекси, оријентисани ка Линијском парку и Дунавском кеју. Фактор који доприноси међусобној конекцији блокова су многобројни пасажи. Пружају се унутар блокова подужно и попречно дуж целе локације. На тај начин се поспешује равномерно активирање простора. Корисници могу да стекну индивидуалну перцепцију простора, без нужно условљеног правца кретања. Увођењем нових садржаја попут галерија, музеја и изложба на отвореном се привлачи атракција људи и пребацује део концентрације са центра града на доњи Дорћол.

3"Д" - ДЕМИСТИФИКАЦИЈА ДОЊЕГ ДОРЋОЛА Наставник: др Урош Радосављевић, ванредни професор Студент: Маша Жегарац Тема пројекта: Циљ овог пројекта јесте реактивација дате локације и укључење заједнице у процес рециклаже. Отворени простор око пруге и постојећих зграда постао је место рециклажног и едукационог центра пројекта, у том делу налазе се уређене травнате и пешачке површине, као и каскадиране водене површине. Следећи акценат је на павиљонима, унутар њих оргaнизују се едукациони семинари како за млађе тако и за старије чланове заједнице. Једна од значајних карактеристика јесте поплочање које претвара и складишти енергију за осветљење целокупног подручја, напајање мобилних уређаја, електричних бицикала, и стварање специфичне ноћне слике пројекта.У складу са рециклажом, на одређеним местима локације постојали би контејнери за прикупљање рециклажног материјала. Даљим поступком би се тај материјал деградирао и реактивирао у склопу павиљона и урбаног мобилијара пројекта. Везано за одрживост, постојали би још и соларни панели смештени на крововима зграда, као и кровне баште за релаксацију станара.

3"Д" ДЕМИСТИФИКАЦИЈА ДОЊЕГ ДОРЋОЛА Наставник: др Урош Радосављевић, ванредни професор Студент: Илија Ђуровић Тема пројекта: Из самог назива пројекта, можемо закључити да смо се у процесу истраживања и пројектовања посебно бавили темом повезивања новонасталог окружењa са постојећим. Тежило се ка формирању линијског парка и околне физичке структуре, која би омогућила прожимање различитих садржаја, физичких структура, намена и корисника. Сама локација марине, коју сам индивидуално наставио да разрађујем је богата културним садржаjима и прожета пешачким и бициклистичким стазама. Локација обухвата музеј филма, drive-in биоскоп, базен за уметничко пливање, антикварницу са различитим тезгама за продају старих књига, филмова, дискета и отворене изложбене просторе и просторе намењене за музичка дешавања. Простор је омеђен са обе стране, Дунавом на северној страни и линијским парком на јужној страни, све то повећава удобност и квалитет простора. Још један од битних елемената у пројекту, била је појава скелетне конструкције у комбинацији са стаклом, клизних врата, стаклених зидова и слободостојећих зидова и стубова, који су били резултат моје жеље да се постигне простор који би одисао осећајем динамичности, разиграности и мобилности.

3"Д" ДЕМИСТИФИКАЦИЈА ДОЊЕГ ДОРЋОЛА Наставник: др Урош Радосављевић, ванредни професор Студент: Андријана Тмушић Тема пројекта: Главни циљ овог пројекта је да повеже реку и град као и линијски парк са Доњим Дорћолом, промени карактеристике Дунавске улице, повећа атрактивност, уведе нове мрежа зелених површина и уличне матрице. Део пројекта који сам обрађивала састоји се претежно од нових садржаја али и од делова линијског парка и два блока која припадају Доњем Дорћолу у којим сам вршила интерполацију и надоградњу. Један од битнијих циљева који сам хтела да постигнем јесте било несметано кретање кроз блокове, повезивање садржаја са остатком парка, прављење везе између самих блокова што се може видети по путевима који се налазе унутар блокова и њихово несметано/континуално кретање. Продужавањем путева, на местима њиховог спајања, добијене су тачаке окупљања на којима се налазе главни репери парка, а садржаји који су се налазили унутар блока измештени су управо на те центре и тиме је блок повезан са парком. Разноврсни садржаји који су уведени повећавају атрактивност овог простора (библиотеке, радионице, уметничке школе, продавнице, комплекс ботаничка баште, видиковци). Локација постаје нови центар који повезује становнике Доњег Дорћола и Дунавског кеја са остатком града.

ГРАДОВИ КОЈИ УЧЕ Наставник: др Марија Маруна, редовни професор; др Данијела Миловановић Родић, доцент Студент: Софија Спаић, Јована Стакић, Весна Јанковић, Јелена Смиљанић Тема пројекта: Циљ овог пројекта јесте реактивација дате локације и укључење заједнице у процес рециклаже. Отворени простор око пруге и постојећих зграда постао је место рециклажног и едукационог центра пројекта, у том делу налазе се уређене травнате и пешачке површине, као и каскадиране водене површине. Следећи акценат је на павиљонима, унутар њих оргaнизују се едукациони семинари како за млађе тако и за старије чланове заједнице. Једна од значајних карактеристика јесте поплочање које претвара и складишти енергију за осветљење целокупног подручја, напајање мобилних уређаја, електричних бицикала, и стварање специфичне ноћне слике пројекта.У складу са рециклажом, на одређеним местима локације постојали би контејнери за прикупљање рециклажног материјала. Даљим поступком би се тај материјал деградирао и реактивирао у склопу павиљона и урбаног мобилијара пројекта. Везано за одрживост, постојали би још и соларни панели смештени на крововима зграда, као и кровне баште за релаксацију станара.

ГРАДОВИ КОЈИ УЧЕ Наставник: др Марија Маруна, редовни професор Студент: Невена Ђуричић, Оливера Санџаковић, Алекса Рашић, Илија Срдановић Тема пројекта: Пројекат "ЗелеNoYES" заједнице настао је као одговор на еколошку ситуацију на Дорћолу која је, након низа анализа и истраживања, дефинисана као прилично лоша и запуштена ( у сваком случају, као она која се знатно може унапредити ). Као циљ пројекта постављена је идеја унапређења целокупног здравља на територији предметне локације која подељена на три кључна аспекта: здрава околина, физичко и ментално здравље. Синтезно решење, увезано са темом семестра која се бави одрживим системима кроз које грађани уче, пронађено је у, у свету успешно примењиваној, пракси урбаног баштованства. Овај систем узгајања у урбаним срединама покрио је сва три аспекта за унапређења и створио слику просперитета који би се реализовао кроз вишегодишњи период ( у складу са временом потребним за принос код сваке појединачне биљне врсте ). Поред израженог ефекта на унапређење здраве средине, урбано баштованство омогућиће знатно побољшање физичког здравља грађана ( преко здраве исхране и боравка у здравим амбијентима као и рекреацијом ) који ће осетити лични допринос заједници остварен социјализацијом са циљем постизања колективне користи ( аспект побољшања менталног здравља).

ГРАДОВИ КОЈИ УЧЕ Наставник: др Марија Маруна, редовни професор; др Данијела Миловановић Родић, доцент, редовни професор Студент: Нађа Бранковић, Даница Меденица, Јована Сташевић, Ана Димитријевић Тема пројекта: Пројекат одговара на проблеме савременог човека, који се захваљујући новом "брзом" начину живота отуђује од заједнице чији је члан. Циљ је био освестити вредности које у фокус стављају заједништво, емпатију, међусобну подршку и поверење. Кроз дух малог места, попут оних у којима смо нас четири одрасле, желим да изградимо заједницу у којој постоји међусобно поверење, подршка, комуникација, у којој је освешћен осећај одговорности према заједници и сопствени положај у њој, у чијем развоју и деловању укључује све своје чланове. У складу са темом студија, наш град своје становнике учи управо механизмима успостављања овакве заједнице; учи поверењу, једнакости, одговорности, комуникацији, припадности, како да остваре своја грађанска права и које су њихове обавезе. За узврат, од заједнице учи њене потребе, учи како да прилагоди принцип малог места у јако урбанизованој средини - како да измири два концепта и обрасца која оба чува у свом наслеђу.

ГРАД КОЈИ УЧИ Наставник: др Дамијела Миловановић Родић, доцент Студент: Душан Петровић Тема пројекта: Концепт нашег пројекта се заснива пре свега на неколико социолошких проблема друштва као што је друштвена апатија, отуђеност, недостатак духа колектива и рада у заједници. Након идентификовања таквих њима сличних проблема предложили смо решење у виду отварања радионица које би се налазиле у напуштеним или недовољно активним приземљима зграда на локацији. У радионицама би се одвијао различит садржај намењен свим заинтересоваим становницима који желе да се друже, да учествују и да уче у интеракцији са другим. Важно је напоменути да би се те радионице углавном налазиле непосредно уз улицу и на тај начин са више њих у низу формирале авенију знања. Поред садржаја у самим радионицама, сав пратећи садржај и мобилијар који се налази у авенијама знања био би подређен идеји града који учи тј. био би у служби радионица и потпомагао би њихов рад и развој.