Методи се разматрају у оквиру рационалног и колаборативног модела планирања и различитих облика планова: стратешких, генералних, регулационих. Студенти се упознају са методама • Анализе (подаци, квалитативни и квантитативни, статистика, врсте података и њихова повезаност), демографска анализа, ГИС), трендова, анализе одлука (policy analysis), анализе употребе земљишта, • Дефинисање планерског проблема • Дефинисања циљева: хијерархија, сценарио, рационални и партиципативни приступ • Формирања предлога плана: оптимизација, предвиђање, спекулације • Процене и вредновања: тестирање, симулација, евалуација • Праћења и имплементације: акциони планови, пројекти...

Појам јавног интереса и јавног добра у простору – различити концепти: друштвена заједница и принципи социјалне кохезивности и солидарности; социјална инклузија, људска и грађанска права као основ права на град; употребна и прометна вредност простора, несводивост јавног добра на тип својине над простором (земљиште, објекти), улога јавне својине и државне регулативе у афирмацији и заштити јавног интереса односно јавног добра у градском простору, урбанистичке норме и стандарди као механизми очувања идентитета места и заштите од произвољности моћних актера.

• Актуелни проблеми у развоју градова и решења која пракса планирање нуди; • Упознавање са местом и улогом планирања у изградњи градова; • Разумевање система и процеса планирања у одређеном друштвено историјском и културном контексту; • Упознавање са различитим моделима усмеравања развоја градова и њиховим практичним апликацијама; • Планирање у развијеном свету, у земљама у развоју и у постсоцијалистичким земљама; • Место урбанистичке интервенције у процесу одлучивања о просторном развоју; • Процес одлучивања- политички, институционални, одлучивање о просторним, инфраструктурним и технолошким интервенцијама; • Процес и производ планирања; • Разумевање различитих улога урбаниста у друштву; • Етичка основа урбанистичке професије: проблем јавног интереса.