Bijenale arhitekture 2018. u Veneciji: Otvoren paviljon Republike Srbije

Izvor: Politika
Autor: Milica Dimitrijević

„Slobodna škola je slobodan prostor, slobodan prostor stvara slobodu mišljenja, sloboda mišljenja stvara slobodan crtež, slobodan crtež stvara slobodne knjige, slobodne knjige stvaraju slobodnu arhitekturu”. Svako ko je juče (24. maj 2018, prim. ured.) prisustvovao svečanom otvaranju srpskog paviljona u Đardinima, na 16. Međunarodnom bijenalu arhitekture u Veneciji, susreo se sa ovom mišlju prilikom ulaska u samo zdanje – ona dočekuje posetioce na zidu naspram samog ulaza i na pravi ih način uvlači u svet koji je za njih na ovoj postavci kreirao naš tim. Sasvim u duhu pomenutog, Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, pozdravio je okupljene goste rečima: „Proglašavam paviljon Srbije slobodnim prostorom, odnosno otvorenim”.

Autorski tim koji čine Branko Stanojević, Milena Strahinović, Nikola Đekić, Andrej Josifovski, Milutin Komanović, Nikola Ilić i dizajner Nenad Dickov, pod palicom komesara Dejana Todorovića, svoj projekat, čija je okosnica naš velikan Bogdan Bogdanović, koncipirao je u didaktičkom ključu: specifično lično i autorsko čitanje stvaralačkih ideja i graditeljske filozofije našeg poznatog arhitekte, profesora univerziteta i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, predstavljene su kroz poigravanje sa njegovim delom „Gradoslovar” iz 1982. i njegovo sučeljavanje sa potonjom arhitektonskom produkcijom i prostorima koji su u vezi sa njim.

Izvorište svega jeste Bogdanovićeva zaboravljena Seoska škola za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću i ono što je u njoj pronađeno – unutrašnjost zdanja krase reprodukcija murala koji je nekada postojao u školskom podrumu, popis svih 400 pojmova iz pomenute Bogdanovićeve knjige, počev od alatke pa do štale i, što je najvažnije, trideset slobodno izabranih elemenata i asocijacije koje ih prate predstavljene su na posebnim info-tablama i u formi listova koje je moguće otcepiti i poneti sa sobom. Upravo je momenat interaktivnosti, prema onom što se tokom jučerašnjeg dana moglo videti, za publiku bio jedan od najatraktivnijih.

Komesar Todorović koncept Branka Stanojevića predstavio je kao omnibus sa pričama o arhitekturi kroz naraciju Bogdana Bogdanovića, a naš paviljon nazvao je „školom za učenje o humanoj arhitekturi za koju su nam više od pametnih zgrada potrebne pametne arhitekte”. Sam autor, pozdravljajući okupljene bijenalske zvaničnike, kolege i novinare, dodao je:

– Ispred vas se nalazi izložba iz tri celine: jedne knjige, crteža i trideset mojih radova. Na samom početku konkursa mogao sam da nazovem izložbu i „Slobodna škola je slobodna igra”. Pozivam vas da kroz igru uđete u moj i Bogdanov kosmos. Naglasio bih, na kraju, da sam 2015. u Popoviću pored Sopota otkrio školu našeg velikana koja je poznata, ali je zapostavljena. Moj rad počeo je njenim čišćenjem, potom i čišćenjem mog mentalnog prostora, pa vam predlažem da i svoje lične prostore oslobodite i da se igrate sa njima.

Ministar Vukosavljević naglasio je da naš projekat na višeslojan način odgovara sloganu manifestacije koji glasi „Slobodan prostor”, kako su to definisale umetničke direktorke, dve Irkinje Ivon Farel i Šeli Maknamara, ističući da naše predstavljanje jeste iskorak u kojem se kroz arhitektonsku simboliku vodi dijalog između unutrašnjeg, ličnog prostora autora sa prostorom objekta pomenute Bogdanovićeve škole.

– Umetnički koncept u središte rada stavlja pojam prostora, psihološkog, metafizičkog, nadrealnog i stvarnog, a redefinisani pojmovi sloboda i škola ukazuju na višeznačnost ovog odnosa koji je utkan u umetnički narativ. Prostor je sloboda, a sloboda je proces. Od Prve internacionalne izložbe u Veneciji 1895, a potom i prvog međunarodnog Arhitektonskog bijenala 1980, osvajanje prostora dešava se paralelno sa osvajanjem slobode, jer ovi procesi neminovno idu uporedo, bilo da je reč o kulturi, umetnosti, politici – zapazio je ministar.

Arhitektura pruža viziju slobodnog prostora i već osvojene slobode. Ona je stoga, istovremeno, kritički pogled na prošlo, ali i na vreme koje je tek dolazi, rekao je Vukosavljević i primetio da je i sama Venecija, kao grad mostova, urbana celina na 117 ostrva i da nosi sa sobom tu višeznačnost. On je podsetio da Srbija, kao samostalna država, redovno nastupa na Bijenalu arhitekture od 2006, zahvaljujući i viziji kneza Pavla Karađorđevića koji je, tačno pre 80 godina, daleke 1938, doneo odluku o izgradnji paviljona u Veneciji, imajući za cilj jačanje kulturnog statusa zemlje na međunarodnoj sceni.

Sve fotografije korišćene u tekstu preuzete su sa vebsajta autora fotografija, Relje Ivanića:
https://www.reljai.com/serbian-pavilion/

Povezani tekstovi:
Pet ključnih tema Bijenala arhitekture 2018. u Veneciji
Finalni radovi konkursa za projekat predstavljanja Republike Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2018.
Odabran rad koji će predstavljati Republiku Srbiju na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2018
Konkurs: projekat predstavljanja Republike Srbije na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2018. godine
Otvoren paviljon Srbije na Bijenalu arhitekture 2016 u Veneciji
Izložba u MoMA: “Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980” (Ka betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980)
Nagrade 40. Salona arhitekture 2018.
Seminar i izložba: Bogdan Bogdanović – Uvod u celinu
Nagrade 37. Salona arhitekture 2015.