Finalni radovi konkursa za projekat predstavljanja Republike Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2018.

Slobodna škola je slobodan prostor

Autor: Branko Stanojević, odgovorni predstavnik tima
Saradnici: Milena Strahinović, Nikola Đekić i Milutin Komanović

Koncept izložbe
Osnova rada Slobodna škola je slobodan prostor je „Škola za filozofiju arhitekture u Popoviću“ Bogdana Bogdanovića, a slobodan prostor, tema 16. Bijenala arhitekture, uklapa se sa pomenutim arhitektonskim performansom i “Slobodna škola”, zapravo, nastavlja kontinuitet. Kao glavni deo izložbe, biće prikazani radovi srpskih arhitekata („odabranih ukletih neimara“), koji će predstavljati presek trenutnog stanja arhitekture u Srbiji, primeri drugačijeg gledanja na arhitekturu i slobodan prostor.

Povezivanje odabranih radova u paviljonu Srbije sa posebnim-drugačijim pogledom profesora Bogdanom Bogdanovićem izvršiće se preko njegovog ostvarenja-knjige-rečnika arhitekture „Gradoslovar“. Naime, teme izloženih radova biće obrazložene Bogdanovim citatima iz pomenute knjige (knjiga je svojevrsni rečnik arhitekture, sastoji se od 400 tekstova koji objašnjavaju Bogdanovo slobodno i specifično viđenje 400 pojmova izdvojenih na početku knjige u „tabelarnom pregledu ključnih reči“). U prikazu svakog rada na izložbi postojaće veza sa Bogdanovom definicijom teme kojom se rad bavi. Ovakva simbioza predstavlja potpuno novu i slobodnu kritiku, poziva na razmišljanje i na drugačije učenje od klasičnog, što i jeste cilj slobodne škole.

Izložba u paviljonu Srbije trebalo bi da pokrene slobodno učenje, slobodnu misao svakog posetioca, koji će imati priliku da ostavi svoje viđenje, tj. definiciju izdvojenih pojmova-tema kojima se bave izloženi radovi. Na taj način posmatrači, učenici, mogu na neki način postati profesori, odnosno svako je pozvan i slobodan da se izrazi onako kako oseća i kako razmišlja-kako gleda na arhitekturu i svet uopšte.

Kuratorke Bijenala objasnile su zašto je baš slobodan prostor odabran za temu Bijenala, te da on stoji i da ohrabruje pregled načina razmišljanja, novih načina gledanja na svet, izmišljanja rešenja gde arhitektura obezbeđuje dobrobit i dostojanstvo svakog građanina ove krhke planete. Slobodan prostor se fokusira na sposobnost arhitekte da pruži besplatne i dodatne prostorne poklone onima koji ga koriste i njegovoj sposobnosti da odgovori čak i neizrečenim željama neznanaca.

Covfefe golf

Autorski tim: Igor Simić odgovorni predstavnik tima, Nikola Stepković, Monika Milosavljević i Nikola Ivković

Koncept izložbe
Projekat Covfefe golf ukazuje na probleme i poziciju arhitekture u Srbiji na metaforičan način, tako što osvetljava pitanja odnosa moći iz novog ugla.

Na podu paviljona će biti predstavljena pojednostavljena mapa centra Beograda, na plafonu nedodirljivi izvrnuti golf teren – a između njih mreže – koje povezuju ova dva nivoa realnosti. Mreže načinjene od roze struna ispunjavaju prostor tako da svojom gustinom formiraju barijere kao i prostore za slobodno kretanje i „džepove” za refleksivno promišljanje arhitekture. Strune i mreže odnosa se predstavljaju kao ključni gradivni element, iza paravana realnih arhitektonskih projekata.

Drugim rečima, projektovanje arhitekture ne može izbeći uvažavanje značaja života u virtuelnoj realnosti. Zbog toga se kao ključan alat za promišljanje pozicije arhitekture u Srbiji koristi Augmented Reality tehnologija, zahvaljujući kojoj kroz svoje mobilne uređaje posetioci mogu da vide panoramu dela Beograda i golf teren, kao i veze između njih, u nešto drugačijem svetlu. Ova dodata dimenzija, kroz vizuelizaciju, daje sadržaje koje posetilac može da istražuje i o kojima može da promišlja, dok obilazi vrlo svedenu metaforu koja govori o oblikovanju arhitekture kroz odnose moći. Zahvaljujući ovom alatu, moć se vidi kao dinamični fenomen koji cirkuliše u mreži odnosa.

Ključna strategija za oblikovanje prostora podrazumeva posmatranje moći na drugačiji način u odnosu na tradicionalna viđenja. Moć nije stvar homogene dominacije jedne lokalizovane grupe, već se sprovodi kao mreža. Ona prolazi kroz pojedince u mreži i kruži zahvaljujući povezanosti. Pozicije arhitekture u Srbiji, počevši od Beograda kao mesta koncentracije moći, ne može se pomeriti iz trenutnog stanja ukoliko se za njeno razumevanje ne uvaže novi načini posmatranja.

Povezani tekstovi:
Odabran rad koji će predstavljati Republiku Srbiju na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2018
Konkurs: projekat predstavljanja Republike Srbije na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2018. godine
Odabran rad koji će predstavljati Republiku Srbiju na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2016
Konkurs: 15. Internacionalna izložba arhitekture: Venecijansko bijenale 2016

Alehandro Aravena – umetnički direktor Bijenala u Veneciji 2016
Otvaranje paviljona Srbije na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2014.
14. Internacionalna izložba arhitekture: Venecijansko bijenale 2014

Kriptopolis

Autorski tim: Bogdan Perić i Aleksandar Pavlović, odgovorni predstavnik tima

Koncept izložbe
Kriptopolis je predlog projekta izložbe kojim će se predstaviti Republika Srbija na 16. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji 2018. godine. Prikazan je mitološki prostor pod zemljom, koji povezuje događaje u vremenu, kroz volumetrijski kolaž sačinjen od podzemne arhitekture nastale na teritoriji Beograda tokom XX veka. Sadržaj izložbe secira istoriju podzemnih prostora, prikazujući sekvence njihove upotrebe u svojstvu slobode.

Prostorna kompozicija je sačinjena od “betonskih” volumena koji sadrže svu težinu fizičke strukture Akropolisa, i razmiče se kako bi propustila svetlost, simbolišući potrebu slobodnih ljudi za slobodnim prostorom. Pristup izložbenom prostoru je omogućen prolaskom kroz zavesu koja predstavlja barijeru između podzemnog i nadzemnog grada, time naglašavajući ideju prividne udaljenosti. Unutar izložbenog prostora, svih šest površina prostorije učestvuje u stvaranju atmosfere Kriptopolisa. Geometrija utopijskog podzemlja predočava koliko potencijala postoji u prostoru koji može da se prevede u novo značenje.

Paraconsistency *

Autor: Aleksandar Bobić, kurator izložbe
Tim za produkciju izložbe: Nenad Stjepanović, dizajner izložbe, Aleksandra Ćebić, grafička dizajnerka izložbe, Vanja Hunington Page, kreativna direktorka, Mihailo Sladoje, saradnik dizajnera izložbe, Jelena Kojić, saradnica dizajnera izložbe, i Stevan Vuković, konsultant
Učesnici izložbe (prema azbučnom redosledu): Artterror (umetnici Milica Lapčević i Vladimir Šojat), Dr Zlata Vuksanović-Macura, arhitekta, Milena Putnik, likovna umetnica, Prof. Mihailo Timotijević, arhitekta, Nenad Mandić (OPIP), dizajner nameštaja, dr Stojanka Radulović, predeona ekologinja
Stručni konsultant: Prof. dr Martin Bobinac, šumar

* Autor nije saglasan da se rad javno objavi.

Fit to Scale

Autorski tim: Borjan Brankov, odgovorni predstavnik tima, i Milena Stojković
Saradnici: Aleksandar Staničić, Branislav Spasojević i Nebojša Jokić

Koncept izložbe
Razbijanjem prostora kuće i stana – nekada oaza privatnosti – na mikroambijente, preispituje se pojam slobodnog prostora inidividue. Izmeštanjem svakodnevnih elemenata u neprirodne položaje, van svojih projektovanih pozicija, javlja se tenzija između čoveka i arhitekture koja posetioce tera da preispitaju svoj odnos ka individualnom, to jest slobodnom prostoru.

Koncept izložbe je inspirisan ulogom arhitekture u svakodnevnom životu, načinom na koji ona podstiče odnos ka individualnom prostoru korisnika i definiše vrednosti kojima se prostor pojedinca sagledava u direktnoj srazmeri sa kvalitetom življenja. Osećanja koja se formiraju specifičnim ambijentima i uslovima stanovanja imaju odraz na život i razvoj svakog pojedinca u socijalnom, kulturnom i psihološkom pogledu. Projekat koji predlažemo redefiniše slobodan prostor kao spoj različitih mikroambijenata formiranih korišćenjem osnovnih elemenata arhitektonskog enterijera. Slobodan prostor se kroz ovaj koncept prepoznaje kao primarna vrednost koja obezbeđuje privatnost kao neotuđivo pravo pojedinca. Naš je stav, dakle, da je individualni prostor a priori privatan/slobodan prostor. Slobodan prostor u ovom slučaju predstavlja osećanje ličnog, intimnog i time slobodnog kutka korisnika koji generiše onu primarnu (neuhvatljivu) arhitekturu tela.

Off Grid

Autorski tim: Dušan Stojanović, predstavnik tima, i Pavle Stamenović

Koncept izložbe
Tematski okvir Freespace interpretiran je kroz koncept Off Grid-a: života izvan bilo koje vrste mreže, najkonkretnije izvan infrastrukture. Dakle, Off Grid predstavlja izmeštanje/isklizavanje iz mreže, sistema ili okvira.

U tom kontekstu život na vodi je viđen kao život između redova, kao život koji je izmešten iz okvira propisa svojine koje nameće teritorija, i kao takav predstavlja prostor između privatnog i javnog, prostor između formalnog i neformalnog, prostor koji nudi potencijal za slobodu.

Razmatranje pojma slobodnog prostora, ili prostora slobode – Freespace, u njegovom najširem značenju približava tumačenje trenutnog stanja stvari u arhitekturi kao želju da se sistem hakuje – prekorači. U ovom radu ponuđena je platforma za čitanje tih sloboda kao života izvan mreže (off-grid). Off the grid je pojam preuzet iz inženjerskog jezika i podrazumeva isključivanje sa napajanja; u okviru arhitektonskog diskursa pojam referiše na životni stil izvan izgrađenih matrica urbanih sredina, i van infrastrukturalne podrške u svakodnevnom životu.

Povratak u prirodu, sa idejom o proizvodnji sopstvene energije i kreiranja samoodrživog sistema, otvara arhitektonsko pitanje o tome šta su uslovi i okolnosti pod kojima možemo sprovesti ideju da budemo nezavisni, i slobodni.

Upravo ovaj zaplet kontekstualizuje temu u ravan lokalnog konteksta Srbije, i predlaže moguće izlaze iz ovog zapleta kroz postupak hakovanja sistema kao modus operandi života i preživljavanja u lokalnoj sredini (I can’t fix it but I can bypass it).

Tematizacija OFF-GRID-a traga za prostorima u sivoj zoni zakočenim u društvenoj svojini kao nasleđu bivšeg političkog uređenja. Lokalni kontekst nudi širok spektar te sive zone, a u ovom istraživanju težište će biti na životu na vodi-reci / beyond territory (voda kao ex(tra) teritorija). Takođe, projekat uviđa aktuelne arhitektonske trendove koji uključuju interesovanje za arhitekturu koja pluta, kao jedan od odgovora na rastuće klimatske promene.

Sve radove koji su učestvovali na konkursu možete pogledati na stranici:
DAB – Konkursni radovi iz prvog i drugog stepena konkursa