Publikacija: 170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji

Publikacija: 170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji – Urednici: prof. Zoran Lazović, prof. dr Vladimir Mako | Foto © Ana Kostić

Publikacija Arhitektonskog fakulteta pod nazivom „170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji“ je nastala sa namerom da predstavi 170 ličnosti, stvaralaca, koji su se školovali ili doprineli razvoju obrazovanja u oblasti arhitekture i urbanizma na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i za sobom ostavili velike rezultate.

Publikacija je predstavljena na Svečanoj akademiji povodom jubileja „170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture“ u Srbiji održanoj 03. novembra 2016. godine u zgradi Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, a od uskoro, biće u prodaji u knjižari Arhitektonskog fakulteta.

Publikacije „170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji“ i „Dekani Arhitektonskog fakulteta: 1948-2016 objavljene su povodom jubileja | Foto: Ana Kostić

Prof. Zoran Lazović, urednik publikacije „170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji“ | Foto: Ana Kostić

Na Svečanoj akademiji, Prof. Zoran Lazović, jedan od urednika ove publikacije, održao je govor povodom knjige, koji vam prenosimo u celosti:

“Poštovani gosti, poštovana publiko, studenti i profesori!

U školi, nekad sam bio najmlađi, dugo vremena, a sada sam najstariji… Da, završena je još jedna smena generacija i… već odavno nema onih autoriteta kakve pamtimo sa početka studiranja – profesora velikih, strogih i strašnih…

Upisao sam fakultet kao brucoš Nove škole Bogdana Bogdanovića pre ravno 44 godine, nekako je to bilo ubrzo posle tragikomične ideološko-virtuelne epidemije variole vere… Sećam se, kupali smo se u entuzijazmu, utonuli u posvećenost, nadahnuće, ljubav, nesebičnost, druženje, imali smo respekt, želje i žudnje, i sve smo delili…

Za mene je od prvih trenutaka na Arhitektonskom fakultetu Škola bila i ostala Sveto mesto, mesto Velike tajne… Tu gde su bili nadljudi Deroko, Pantović, Dobrović, Zloković, Kojić, Krstić, Bogdanović, i dobri, talentovani i pametni ljudi kao što su Zoran Petrović i Brana Milenković… Škola, zato kažemo Škola, što smo svi mi jedni sa drugima odrasli, zajedno uočavali i upijali od nastavnika i malo starijih studenata arhitektonski zanat i sve potrebno, fotografiju, makete, crteže, družili se, nespavali, pomagali, podupirali jedni o druge, kolegijalno i drugarski, i kao takvi, još se međusobno takmičili i nadmetali… I tako je bilo generacijama od prvih početaka Škole, u dosluhu, u živoj transmisiji znanja i umenja…

Učili smo i da cigla nije cigla, već da se kaže Opeka. Eto jedne nove Opeke neimarstva obrazovanja u Srbiji, prve Opeke koja beleži časne trenutke učenja, odrastanja, preuzimanja odgovornosti i stvaralaštva… Tako, kroz ovu knjigu, od tame zaborava, otkinuti su naši veliki predhodnici, majstori i protomajstori, koji nikada nisu dozvolili da škola propadne kao što propadaju države, i još bivamo bolji, takmičeći se sa sobom i sa stalnim nepovoljnim okolnostima, i još uvek predstavljamo Elitu, Elitu koja treba da krči civilizacijski put savremenosti i kulture, i da ga izgrađuje.

Kroz obrazovanje, arhitekturom i stvaralački srodnim profesijama ambasadorski su se gradile i stvarale osnove urbanosti i kulture, mukotrpno kroz generacije, kroz tek ni dva veka inženjersko-umetničke prisutnosti i pismenosti. Knjiga počinje sa Emilijanom Josimovićem, koji je stvorio osnove savremenog Beograda, a završava sa Vladimirom Lojanicom, predstavnikom druge generacije arhitekata i profesora prisutnih u našoj školi, i u ovoj knjizi, isto tako je sa Toškovićima i Đokićima, a tu su i tri generacije članova porodice Leko iz 170 godina mladog srpskog arhitektonskog esnafa…

Knjigu sačinjavaju arhitekte koji su studirali na našoj školi, profesionalne ličnosti iz rasejanja, i oni stvaraoci koji su se razvili u susednim stvaralačkim disciplinama, – u komponovanju, u muzici, umetničkoj fotografiji, filmskoj režiji, nauci, istoriji i teoriji, novinarstvu, slikarstvu i konceptualnim umetnostima, odavde do Bostona, Japana i nazad. Svi oni koji su svojim stvaralaštvom ostavili trag gradeći ovaj hram.

Ovo nije samo prigodno izdanje i protokolarni deo proslave, osvetljavajući najznačajnije ličnosti svoje istorije, namera ove publikacije je da se započne jedan važan proces sakupljanja i arhiviranja podataka i rezultata koji su stvorili i održali ovu profesiju živom i vrednom. Dogovoreno je da se jubilej iskoristi kao početak stvaranja informativne baze onih ličnosti koje su dale svoj doprinos osnovnoj postavci obrazovanja u oblasti arhitektonskih delatnosti, ali i ostvarili rezultate i tako doprineli kvalitetnom profesionalnom razvoju ideje, misli i dela arhitekture u Srbiji i svetu.

Sadržaj knjige načelno čine sudbine 170 arhitekata, ali i stvaralaca iz drugih profesija, koji su imali značajni udeo, pre svega kao učesnici u obrazovanju na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, ali i ostvarili vredne rezultate u arhitektonskoj profesiji i uspešno se bavili drugim, susednim, sestrinskim profesijama, u kojima se prevashodno radi o nadahnutim stvaralačkim sudbinama, odnosno Pozivom. Cilj monografije nije bio da se enciklopediraju biografije i ljudi, nego da se ukaže na značajne ličnosti i da se one ožive i portretišu kroz minimum podataka i slika, da se otmu prolaznosti, nestajanju i vremenu.

Prava elektronska arhiva kreira se iza ove knjige i za sada je nevidljiva. Bitnost ovog poduhvata leži, pre svega, u pominjanju značajnih ljudi koji su na određeni način uticali na kvalitetno obrazovanje i konstituisanje novih generacija arhitekata, time i arhitekture u Srbiji kroz burne periode srpske istorije.

Ovde je samo započet proces ukazivanja na postojanje značajnih i afirmativnih ličnosti koje su bile neimari našeg obrazovanja i graditelji naše kulture, urbaniteta i životne sredine. Svi koji su ovde pomenuti ili koji će tek biti pomenuti, neće zauvek nestati u vremenu, niti u našem sećanju.

Zahvaljujem se pre svega Ani Nikezić, inspiratoru i tvorcu ove knjige, Milici Milojević, bez koje ova knjiga ne bi bila moguća. Isto tako grupi studenata doktorskih studija koji su započeli mukotrpni proces pronalaženja i arhiviranja biografskih dokumenata i iznedrili ih u knjizi, kao minimalne ali značajne podatke o ličnostima.”

Publikacija: 170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji – Urednici: prof. Zoran Lazović, prof. dr Vladimir Mako | Foto © M.Bulatović

Kulturni dnevnik RTS-a – prilog o svečanoj akademiji i publikacijama | © RTS (Radio Televizija Srbije)