UNIVERZITET U BEOGRADU
ARHITEKTONSKI
FAKULTET
BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 73/II, 11120 BEOGRAD
  • en
  • sr
Date: 14/10/2015 Ključne reči:

Master akademske studije Arhitektura 2014/15

II godina – 4. semestar
MODUL 9 – Master projekat

Kurs M9.1. – Teza i Kurs M9.2. – Projekat:
PROSTORI GRANICA: REKONSTRUKCIJA ARHITEKTONSKOG PEJZAŽA E75-E70
Nastavnik:
dr Dragana Vasiljević Tomić , vanredni profesor

„Granice su inherentno dvoznačne/dvosmislene, paradoksalne i prirodno kontradiktorne…“ (Koff:2013). „…pokušaćemo da na granicu gledamo kao na prostor a ne samo kao na „crtu“ koja prostor utvrđuje; granicu kao mesto koje ima neku svoju meru, dimenziju, sa svojim pričama i stanovnicima…prostor koji se nalazi „između“ stvari… ljudi, kultura, identiteta, prostora…čudne osobine da bude u relaciji sa svima ostalima, ali na takav način da ukida, neutrališe, ili preokreće skup odnosa koje su oni sami stvorili, reflektovali, ili odrazili“, postajući mesto objektivnosti. (Foucault, Zanini:2002) „Ta linija određuje ne samo neku prostornu regiju ili teritoriju, već je i regula, pravilo kojeg se treba pridržavati da bismo ostali ‘ispravni’.“

Pojam granice istražuje se unutar niza društveno-humanističkih diskurzivnih okvira, tumačenja, konceptualizacija i pojavnih oblika (geografski, filozofski, etički, psihološki, sociološki, ekonomski, istorijski, antropološki, kulturalni, urbanistički i arhitektonski), i posredstvom nediskurzivnih logičkih principa, konfiguracija i morfologija društvenih konstrukata, fenomena i relacionih struktura „ograničavanja“, „(raz)graničenja“, podele, diferenciranja, dislokacije, liminalnosti – kroz metaforu „zidova“, i relacionih struktura komunikacije, prolaza, tranzitivnosti i međuprostornosti – kroz metaforu „kapija“ i cross-border operacija.

Problematizacija arhitekture i infrastruktura u ovom kontekstu, data je kroz načine materijalnog struktuiranja i oformljenja navedenih relacija – u formi izvesne arhitekture granica, odnosno arhitekture prelaza/prestupa – ispitujući njen potencijal formiranja, definisanja i kontrole distance i mobilnosti, uspostavljanja i dezintegracije ne-pristupačnosti/dostupnosti, odnosno operisanja u međuprostorima, kroz zajednička polja diferenciranih entiteta.

Student: 
Katarina Keti Zaharijev

Opis projekta:
Granica, duhovna i materijalna. Zamišljamo da postoji iako linije nema. Svesni smo njene tačke polazišta, njene putanje i njenog kraja. Podižemo ogradu oko sebe, obeležavamo teritoriju, stvaramo zamišljeni zid. Šta je granica? Granica kao slojevit, kompleksan sistem, koji nije samo obična linija koja razdvaja, već ceo organizam koji mora dobro da funkcioniše. Akcenat je na njenoj mobilnosti. Izazov je njeno pomeranje.

Granica podrazumeva stalno, neprekidno kretanje, jer da nema kretanja ne bi bilo potrebe za granicom. Ali to nije sinhrono kretanje, to je potreba da se ide dalje od onoga što je jedna granica. Takva vrsta pokretljivosti odnosno mobilnosti preti da poništi granicu. Pokušava da razgradi granicu kao barijeru. Ne briše je, ali je “umekšava”, razbija jaz između dve strane. Granica više nije linija već prelazna tačka. Svojim kretanjem oni je nose sa sobom i tako je poništavaju. Gde god se oni nalaze, nalazi se i njihova zamišljena tačka. Granica nikad nije bila ovako transparentna.

https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157659618631492