Kurs 7.3. – Istorija umetnosti 1 | Univerzitet u Beogradu

Client: Modul 7 - Istorija arhitekture i umetnosti Date: 12/10/2013 Ključne reči: Modul 7 – Istorija arhitekture i umetnosti

Modul 7 – Istorija arhitekture i umetnosti

**Miron, Diskobol, klasično razdoblje antičke grčke umetnosti**

Plan rada

NAZIV PREDMETA:
MODUL 7 – Istorija arhitekture i umetnosti: Kurs 7.3. – Istorija umetnosti 1

GODINA STUDIJA:
II godina – 3. semestar Osnovnih akademskih studija – 2013/14.

BROJ KREDITA: 1 ESPB

TERMINI ODRŽAVANJA NASTAVE:
Biće određeni naknadno.

TERMIN ODRŽAVANJA ISPITA (predaja i odbrana grafičkog i seminarskih radova):
Biće određeni naknadno.

TERMINI ODRŽAVANJA KOLOKVIJUMA:
Biće određeni naknadno.

OPIS NASTAVNOG ZADATKA:

NASTAVNIK:
dr Aleksandar Ignjatović, vanredni profesor

SARADNIK U NASTAVI:
dr Irena Kuletin-Ćulafić, asistent

BROJ KABINETA: 231

VREME ZA KONSULTACIJE sa studentima (jednom nedeljno dva sata):
Biće određeni naknadno.

TELEFON: +381 11 3218731

EMAIL:

Uputstvo

CILJEVI I PRISTUP NASTAVI:
Cilj nastave je da se studenti upoznaju sa osnovama istorije umetnosti, koje uključuju teorijske aspekte proučavanja umetnosti i vizuelne kulture, od praistorije do početka novog veka. Cilj nastave na predmetu podrazumeva da studenti budu osposobljeni za samostalno identifikovanje, deskripciju i objašnjenje umetničkih dela i umetničkih procesa u datom istorijskom razdoblju i to na dva koloseka: putem analize umetničkog dela i interpretacije istorijskog procesa. U procesu nastave sistematski se razrađuju pitanja vizuelnog identiteta umetnosti, odnosa umetnosti i teorije, odnosa između vizuelnih umetnosti i arhitekture, odnosa između umetnosti i nauke, kulturoloških aspekata umetnosti, te društvenih i političkih funkcija umetnosti.
Studentima će se omogućiti da steknu pozitivna znanja i veštinu posmatranja umetnosti u istorijskom i, delimično, u socio-političkom kontekstu. Ta znanja će imati značaja za celokupne studije arhitekture, budući da će studenti pomoću njih moći da donose sud o vizuelnim, socio-kulturnim i estetskim aspektima arhitekture i vizuelne kulture, kao i da formiraju samorefleksivan sud o sopstvenom stvaralačkom radu.

SADRŽAJ NASTAVE:
Sadržaj nastave obuhvata prikaz istorije umetnosti i njenih teorijskih eksplikacija, obuhvatajući umetnička dela i dela vizuelna i materijalne kulture od praistorije do početka novog veka.
Kritički prikaz podrazumeva sledeće problemske aspekte koji se analiziraju na nizu primera: umetnost i kulturni identiteti; umetnost i politika; umetnost i društveni procesi; umetnost i istorija; umetnost i nauka.
Integralni deo nastave obuhvataju aspekti medija i aspekti žanra, kao i aspekti hronološke, geografske i nacionalne determinisanosti umetnosti.
Svaki od dva kolokvijuma radi se kao mali pisani rad koncentrisan na određeni problemski aspekt umetnosti. Studenti biraju pojedinačne problemske jedinice i interpretiraju ih samostalno ili u grupama na primerima. Kolokvijum treba da sadrži oko 500 reči (dve stranice teksta). Na kolokvijumu se od studenata očekuje da obuhvati dva istraživačka nivoa: deskripciju i analizu.

METOD IZVOĐENJA NASTAVE:
Nastavu čine predavanja prema navedenim tematskim jedinicama. Svako predavanje uključuje više vidova nastave, kao što je analiza slučaja, interaktivna komunikacija i usmerena tematska diskusija. Centralni metod u izvođenju nastave na predmetu jesu predavanja tipa ex cathedra, koja imaju za cilj pobuđivanje personalnih interesovanja studenata i služe kao povod za druge navedene oblike nastave. Integralni deo nastave su i redovne konsultacije sa studentima u vezi izrade kolokvijuma i polaganja ispita, kao i upoznavanje sa osnovnom literaturom.