УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr
Date: 13/10/2015 Кључне речи:

Мастер академске студије Архитектура 2014/15

II година – 4. семестар
МОДУЛ 9 – Мастер пројекат

Курс М9.1. – Теза и Курс М9.2. – Пројекат:
ИШЧЕЗАВАЊЕ БУДУЋНОСТИ – ХИБРИДНА ТЕХНОЛОГИЈА
Наставник:
мр Будимир Судимац, доцент

Истраживање одрживих система и успостављање нових урбаних и архитектонсих хибридних модела за решавање економских, социјалних, културних и технолошких проблема савремених градова, укључујући недостатак хране, природних ресурса, инфраструктуре, загађењe као и развијање система и стратегијa будућег развоја основни су циљеви предложеног задатка.

Студијом се тежи да студенти критички сагледавају и истражују адаптибилност и утицај нових технологија на архитектонске пројекте на основу динамичне равнотеже између корисника и технологије. Хибридна технологија је концепт у архитектури који има за циљ да омогући свеобухватно разумевање везе енергетске ефикасности и одрживости у изграђеној средини са технолошког аспекта. Такви концепти имају за циљ да дају одговоре на футуристичке архитектонске концепте и ефикаснију употребу обновљивих извора енергије.

Студент: 
Бојана Чанковић

Опис пројекта:
ХИБРИДНА МЕГАСТРУКТУРА БУДУЋНОСТИ

Прихватајући изазов будућности, константног развоја технологија, поглед на архитектуру се мења и прати непрекидан развој човечанства. Планета постаје мала за човека, градски центри пригушени густином становника, оскудација земљишта све већа. Потребан је нови начин живота који ће пружити решење горућим урбанистичким проблемима, а искористити потенцијал који технологија омогућава.

Стремљење у висину суперпонирањем, трансформабилност форме и примена технолошких архитектонских достигнућа су главне одлике футуристичких градова, које би решиле наведене урбанистичке проблеме. Футуристички град се посматра као једна структура, односно организам који је самоодрживи ентитет. Самим тим, футуристички град је хибрид, јер у себи спаја различите функције и омогућава њихово неометано функционисање у оквиру једне структуре.

Хибриде прати одређена форма величине и гигантизма, јер мешање и мултифункција имплицирају одређену величину, а суперпозиција захтева висину. Хибриди зато имају карактер мегаструктуре. Хибридна мегаструктура би имала способност трансформабилности и сегментне мобилности, чиме би се омогућила ефикасна промена функција и константни раст и морфоза саме структуре, који би требали да одговоре на потребе човека, као корисника мегаструктурe.

https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157659618631492